Tržište rada u Srbiji se menja pod uticajem digitalizacije i veštačke inteligencije, ali zanatska i tehnička zanimanja ostaju najotpornija na promene
Iako globalni trendovi ističu važnost praktičnih veština, u Srbiji promene dolaze sporije i roditelji i dalje preferiraju kancelarijske profile za svoju decu
Tržište rada ubrzano se menja pod uticajem digitalizacije i veštačke inteligencije, te se sve češće otvara pitanje koja zanimanja imaju dugoročnu perspektivu. Dok se brojni kancelarijski poslovi transformišu, automatizuju ili postaju podložni promenama zbog tehnološkog razvoja, zanatska i tehnička zanimanja sve više dobijaju na značaju. Poslovi poput električara, vodoinstalatera, varioca ili servisera ostaju čvrsto vezani za praktičan rad na terenu, konkretne situacije i veštine koje nije lako zameniti tehnologijom. Upravo zato se sve češće ističe da su takva zanimanja među najotpornijima na promene koje donosi AI.
To je bila i centralna tema razgovora "Jutra na Blic" u kojem su učestvovali Mirjana Kovačević, direktorka Centra za edukaciju Privredne komore Srbije, Marina Matić iz firme "Gde si posao" i Milan Dadasović, koji je primer profesionalne zaokreta, od pravnika do električara. U fokusu je bilo više važnih pitanja: kakva je situacija na domaćem tržištu rada, da li Srbija prati svetske tokove kada je reč o vrednovanju zanata, koliko su traženi tehnički kadrovi i šta u praksi znači kada neko kancelarijski posao zameni majstorskim.
Koliko smo okrenuti zanatim?
Na pitanje da li se i u Srbiji već vidi veće interesovanje za zanatska zanimanja, posebno nakon poruka velikih svetskih kompanija da su konkretne veštine sve vrednije od formalnih diploma, Mirjana Kovačević iz Privredne komore Srbije kaže da promene postoje, ali da dolaze sporije nego što bi trebalo.
Kako objašnjava, društvo je relativno brzo prihvatilo digitalizaciju i upotrebu veštačke inteligencije, ali se isti tempo nije preneo na promenu odnosa prema zanatima i praktičnim zanimanjima.
- Mi sporije reagujemo na ove promene. Mi smo brzo prihvatili digitalizaciju i veštačku inteligenciju, krenuli u to da digitalizujemo sve poslovne procese u društvu, takođe da što više koristimo veštačku inteligenciju - kaže Kovačević.
Ona je dalje objasnila da roditelji i dalje češće usmeravaju decu ka obrazovnim profilima koji vode ka kancelarijskim poslovima, dok zanati ostaju u drugom planu, uprkos tome što upravo ti poslovi teže mogu biti zamenjeni veštačkom inteligencijom. Istovremeno, privreda sve jasnije šalje poruku da diploma sama po sebi više nije presudna, već da se sve više vrednuje konkretno znanje i sposobnost da se određeni posao zaista obavlja. U takvim okolnostima, deficit tehničkih kadrova dodatno podiže cenu rada u tim profesijama.
- Kao što i čujemo sada, veštačka inteligencija ne može zameniti ili će teže zameniti ove neke poslove vezane za specifičnost situacija. I druga stvar, sve je veći deficit tih tehničkih kadrova iz raznih razloga, ne samo zbog veštačke inteligencije i usmeravanja mladih u ove druge svrhe.
Deficit kadrova podiže i zarade
Jedna od ključnih poruka razgovora jeste da manjak tehničkih radnika direktno utiče i na rast njihovih primanja. Kada nedostaje električara, varioca, mehaničara ili drugih majstora, raste i njihova pregovaračka pozicija na tržištu. To znači da ljudi koji se bave zanatskim poslovima danas mogu vrlo dobro da zarade, bilo da rade samostalno, bilo da su zaposleni kod poslodavca.
- Samim tim kada postoji deficit tehničkih kadrova rastu njihove zarade. I onda su oni u mogućnosti da jako lepo i jako fino zarade, čak i ako rade i kao sami, ali i ako rade za nekoga - rekla je Mirjana Kovačević.
Tehnologija menja zapošljavanje, ali ne sme da ga dehumanizuje
Marina Matić iz firme "Gde si posao" govorila je o promenama u oblasti zapošljavanja i o tome kako veštačka inteligencija utiče na procese selekcije kandidata. Ona je objasnila da je njihova platforma tek nedavno pokrenuta, ali da pristup koji razvijaju nije vezan za određeni tip profesije, već za ljude.
U tom kontekstu, naglasila je da tehnologija može biti korisna, ali da postoji realan rizik da proces zapošljavanja postane previše automatizovan i samim tim manje ljudski.
Koja zanimanja u Srbiji najviše nedostaju
Kako je istaknuto, lista deficitarnih zanimanja se suštinski ne menja već čitavu deceniju, što pokazuje da problem nije nov, već dugotrajan i strukturni. Na samom vrhu nalaze se električari, a zatim i čitav niz zanatskih i tehničkih profila, naročito onih vezanih za metalsku, mašinsku, građevinsku i uslužnu delatnost.
- Prvi na listi je električar. Zatim tu su varioci, industrijski mehaničari, tehničari mehatronike, tehničari za rad na CNC mašinama ili recimo operateri mašinske obrade rezanjem. Neki zanati relevantni za metalsku i mašinsku industriju - kaže Kovačević.
Lista deficitarnih zanimanja u Srbiji ostaje duga i gotovo nepromenjena - od električara i mehatroničara, preko kuvara i konobara, do pekara, vozača i radnika u građevini, ali i tehničara za grejanje i klimatizaciju.
Ipak, ključno pitanje nije samo šta nedostaje tržištu, već i da li se od tih poslova može dobro živeti. Prema rečima sagovornika, zarada u ovim zanimanjima u velikoj meri zavisi od znanja, iskustva i brzine prilagođavanja poslu, ali i od svesti poslodavaca da takvih radnika nema dovoljno. Upravo taj deficit u praksi često podiže i plate.
