Ključne prepreke su sezonski karakter posla, nedostatak sinergije između obrazovnog, poslovnog i državnog sektora
Većina sezonskih radnika dolazi iz susednih zemalja poput Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine
Crnogorski turistički sektor i ove godine ulazi u sezonu sa izraženom potrebom za radnom snagom, posebno u ugostiteljstvu i hotelijerstvu. Iako nadležne institucije pokušavaju da motivišu domaće radnike da se bave sezonskim poslovima kroz sajmove zapošljavanja, obuke i savetovanja, čini se da se poslodavci i dalje značajno oslanjaju na zapošljavanje radnika iz regiona i inostranstva.
Uskladiti obrazovni sistem u odnosu na potrebe tržišta rada
Redovni profesor ekonomije i turizma, Ivo Županović, u intervjuu za CdM, ocenjuje da crnogorski turizam, gledajući aktuelne podatke, svakako zavisi od količine stranih sezonskih radnika.
„Međutim, smatram da nismo razvili mehanizme za zapošljavanje domaće radne snage čak ni kada je u pitanju animiranje nezaposlenog kadra (prvenstveno mislim na nivo prvog do četvrtog stepena stručne spreme, koji je najtraženiji u turizmu, a sa druge strane, u ovoj oblasti je najveći broj registrovanih nezaposlenih lica)“, kaže Županović.
Takođe, smatra da obrazovni sistem treba uskladiti u odnosu na potrebe tržišta rada u turizmu, sektorski i po opštinama.
„Međutim, treba naglasiti da od 2016. godine nemamo Strategiju razvoja ljudskih resursa u turizmu, koja bi trebalo da definiše upravo gore navedeno. Trenutno nismo ni kreirali novu Strategiju razvoja turizma Crne Gore (prethodna je važila do kraja 2025. godine)“, ističe Županović.
On smatra da je potrebno izmeniti i/ili dopuniti zakonsku regulativu kada je u pitanju zapošljavanje studenata i učenika (uz maksimalnu zaštitu njihovih prava), ali i razmotriti da se praksa studenata kao obavezni deo nastavnog plana i programa na fakultetima organizuje u periodu godine kada je najpotrebnija za turističku industriju.
„Stoga smatram da bi trebalo stvoriti takav okvir u poslovnom, akademskom i administrativnom delu koji bi omogućio domaćoj radnoj snazi da nastavi zaposlenje u turizmu. Ukoliko se gore navedeni postulati ne definišu na srednji rok, kao posledicu vidim nedovoljno prepoznavanje koristi od rada u turizmu u Crnoj Gori, dalji odliv kadrova u inostranstvo po tom osnovu, ali i upitnost opstanka programa u turizmu na nivou srednjeg i visokog obrazovanja, što bi po mom mišljenju bilo nedopustivo. Apsolutno sam protiv teze da mladi u Crnoj Gori ne žele da rade u turizmu, samo je potrebno sprovesti čitav niz mera da bi se to postiglo“, ističe Županović.
Neophodna sinergija poslovnog sektora, sektora zapošljavanja i akademske zajednice
Pitali smo profesora Županovića koji su ključni razlozi zbog kojih turistički sektor u Crnoj Gori sve teže pronalazi domaću radnu snagu - da li su povezani sa platama, sezonskim karakterom rada, uslovima rada...
„Postoji nekoliko ključnih razloga. Prvo, neusklađenost obrazovnog sistema u pojedinim opštinama. Na primer, Kotor nema srednje obrazovanje u oblasti turističkog tehničara, niti na nivou turistički kompatibilnih aktivnosti kao što je trgovina. Takođe, nema srednjeg obrazovanja kada je u pitanju diverzifikacija ekonomskih aktivnosti, kao što su IT tehničari ili tehničari za veb aplikacije“, kaže Županović.
On takođe smatra da sezonski karakter rada svakako utiče na izbor aktivnosti, te da je stoga potrebno stvoriti pretpostavke za produženje turističke sezone.
„Ovde pre svega mislim na izgradnju hotelskih kapaciteta, koji kvantitativno, i po krevetu, beleže najveći broj zaposlenih, u poređenju sa kondo hotelima i privatnim smeštajem. U kontekstu produžetka sezone, pre svega mislim na MICE industriju i visoke finansijske koristi od nje“, navodi Županović.
Prema njegovim rečima, kada je reč o hotelskim kapacitetima, potrebno je dalje jačanje, a pre svega prepoznavanje značaja srednjeg menadžmenta, jer se upravo na ovom nivou očekuje najveće uključivanje zaposlenih sa visokim obrazovanjem.
„Jer, prema trenutnoj potražnji za pomenutim kadrovima, proizilazi da poslodavci dominantno vide pomenute kadrove u administrativnim aktivnostima, što bi dugoročno stvaralo negativne tendencije. Što se tiče zarada, generalno govoreći (uvek postoje određeni izuzeci), ne mislim da je to jedan od ključnih razloga (barem ne u periodu 2023-2025), jer ako se pogledaju zvanični podaci, neto zarada u turizmu je skoro izjednačena sa prosečnom neto zaradom na nivou države“, kaže Županović.
Županović smatra da ne postoji ni adekvatna sinergija između poslovnog sektora, sektora zapošljavanja i akademske zajednice.
„Uglavnom se ove zajedničke aktivnosti odvijaju neposredno pre sezone, ali ne tokom takozvanog 'perioda mirovanja' zimi i jeseni, kada bi trebalo da budu najintenzivnije. Smatram da je potrebno sprovoditi mesečne ili kontinuirane ad hok sajmove zapošljavanja po modelu Carrier Days ili Carrier Week na fakultetima i srednjim školama, gde mislim na mnogo aktivniju ulogu i poslodavaca i akademske zajednice, što bi, vremenom, funkcionisalo u simbiozi“, ističe Županović.
Od početka godine izdato 487 dozvola za sezonsko zapošljavanje
Prema podacima koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) dostavilo CdM-u, od početka godine izdato je 487 dozvola za privremeni boravak i rad za sezonsko zapošljavanje.
U 2022. godini izdato je 2.070 dozvola za sezonsko zapošljavanje, u 2023. godini 2.285, tokom 2024. godine 2.191, dok je prošle godine izdato 2.153 dozvole.
„Kada su u pitanju dozvole za privremeni boravak i rad u svrhu zaposlenja, u 2022. godini izdato je 16.659 dozvola, u 2023. godini 21.537, u 2024. godini 22.557, a u 2025. godini ukupno je izdato 25.536. Do danas je ove godine izdato 11.296 dozvola za privremeni boravak i rad u svrhu zaposlenja“, navode iz Ministarstva.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, najveći broj stranih radnika koji imaju dozvolu za privremeni boravak i rad u Crnoj Gori u svrhu sezonskog zaposlenja je iz susednih zemalja - Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine.
„Najveći broj stranih radnika koji imaju dozvolu za privremeni boravak i rad u Crnoj Gori u svrhu zaposlenja je iz susednih zemalja, Turske, Ruske Federacije i Azerbejdžana“, navode se u informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova.
Domaći radnici su zainteresovani, ali je manje od polovine oglasa popunjeno
Zavod za zapošljavanje Crne Gore (ZZCG) kaže da je domaća radna snaga zainteresovana za sezonske poslove.
„Kako bismo što brže dočekali predstojeću letnju turističku sezonu i posredovali što većem broju ljudi sa naše evidencije prilikom zapošljavanja sezonskih poslova, Zavod je u proteklom periodu radio na intenziviranju pripreme nezaposlenih lica pregledom Individualnih planova zapošljavanja, proverom interesovanja nezaposlenih lica za sezonske poslove“, saopšteno je za CdM iz ZZZCG.
Kako su objasnili, priprema je vršena kroz informisanje, motivisanje i registrovanje interesovanja za ovu vrstu zapošljavanja, putem individualnih konsultacija, putem kojih su nezaposleni i drugi tražioci posla informisani o mogućnostima zapošljavanja na sezonskim poslovima.
Pored toga, organizovane su grupne informativne sesije - prezentacija „Sezonsko zapošljavanje 2026“ i informativno-motivacioni seminari „Ja o sezonskom radu“.
„Tokom posmatranog perioda, putem evidencije IPZ-a zabeleženo je značajno interesovanje za sezonski rad, prvenstveno u sektorima ugostiteljstva, turizma i građevinarstva. Ukupno 1.307 lica izrazilo je interesovanje za ove poslove. Ova dinamika se uglavnom odnosi na opštine u centralnom i severnom delu Crne Gore, dok je potražnja i interesovanje za rad u primorskim opštinama tradicionalno na znatno većem nivou“, navode iz Zavoda.
Kroz grupne informativne sesije prošlo je 980 lica, dok je 108 lica učestvovalo u radionicama i seminarima o mobilnosti i sezonskom zapošljavanju.
Prema podacima Zavoda, poslodavci su oglasili slobodna radna mesta za 970 izvršilaca.
„Od tog broja, 470 lica je prihvatilo zaposlenje pod ponuđenim uslovima, što pokazuje da je u ovom periodu popunjeno 48,45 odsto od ukupno oglašenih pozicija“, prema podacima Zavoda za zapošljavanje.
Radi povećanja učešća domaće radne snage u sezonskim poslovima, Zavod je u februaru i martu organizovao sajmove zapošljavanja u opštinama Herceg Novi, Nikšić, Podgorica, Bijelo Polje, Rožaje, Plav, Berane, Bar i Pljevlja i Cetinje.
Ciljnu grupu činili su nezaposleni registrovani u Zavodu za zapošljavanje, studenti, kao i učenici završnih razreda srednjih škola.
„Učesnici su imali priliku da se direktno upoznaju sa ponudom sezonskih poslova, zahtevima poslodavaca, kao i uslovima rada i zapošljavanja. Takođe, nezaposlenim licima je pružena tehnička podrška u kreiranju i ažuriranju biografije (CV), kao i savetodavna podrška u vezi sa procesom traženja zaposlenja i pripremom za intervju sa poslodavcima“, navode iz Zavoda.
Na sajmovima je 302 poslodavca iskazalo potrebu za 2.664 radnika na sezonskim poslovima.
Najveća potražnja zabeležena je na primorju.
U Područnoj jedinici Herceg Novi, koja obuhvata Herceg Novi, Tivat i Kotor, poslodavci su tražili 1.074 radnika, dok je u Područnoj jedinici Bar, koja obuhvata Bar, Budvu i Ulcinj, izražena potreba za 945 izvršilaca. Više od 75 odsto ukupnih potreba odnosilo se na ova područja.
„U ostalim opštinama broj slobodnih radnih mesta je znatno manji i uglavnom je povezan sa potrebama lokalnog tržišta rada“, kaže Zavod.
Najveći broj izraženih potreba poslodavaca usmeren je na zanimanja u sektoru turizma i ugostiteljstva.
„Najveća potražnja zabeležena je za zanimanjima konobara, sobarice, pomoćnika u kuhinji, kuvara/pomoćnog kuvara, što je u skladu sa potrebama poslodavaca uoči turističke sezone“, zaključili su iz Zavoda.
Kako zadržati domaće radnike u turizmu
Odgovarajući na pitanje koje mere treba preduzeti da bi se zadržao veći broj domaćih radnika, Županović odgovara da bi, pre svega, što pre trebalo usvojiti Zakon o stalnim sezonskim radnicima, koji bi, po njegovom mišljenju, značajno ojačao vezu između poslodavaca i sezonskih radnika.
„Zatim, adekvatno sprovesti isti, gde bi podzakonski i drugi akti jasno definisali prava zaposlenih i beneficije poslodavaca po ovom osnovu“, kaže Županović.
Prema njegovim rečima, poenta je da se to prepozna kao zajednički interes svih zainteresovanih strana u turizmu.
„Drugo, siguran sam da se snažnijom animacijom kadrova od prvog do četvrtog nivoa kvalifikacije može doći do adekvatnog kvanta radne snage neophodne za pomenutu vrstu poslova u turizmu, ali i daljim razvojem srednjeg menadžmenta (koji smatram okosnicom razvoja turizma), što bi otvorilo adekvatna radna mesta za kandidate sa višim obrazovanjem, a gde bi oni mogli najviše doprineti“, smatra Županović.
On ističe da je dugoročna sinergija poslovnog i akademskog sektora ključna za dalji razvoj kadrova u turizmu.
„Resorne institucije treba hitno da usvoje gore pomenutu strategiju razvoja ljudskih resursa u turizmu po sektorima (posebno ističem po sektorima, jer su potrebni različiti profili na različitim strateškim i operativnim nivoima, na primer, u hotelu, restoranu ili u turističkoj agenciji), ali i da unaprede zakonsku regulativu u domenu sezonskih radnika, studenata i učenika koji iskazuju želju da rade u turizmu, uz maksimalnu garanciju njihovih prava“, zaključuje Županović za CdM.
Podsetimo da je nedavno istraživanje Privredne komore Crne Gore pokazalo da nedostatak radne snage sa odgovarajućim znanjima i veštinama u tekućoj godini zauzima prvo mesto među poslovnim barijerama, čime se, kako su naveli, potvrđuje dodatno produbljivanje problema vezanog za dostupnost adekvatnog kadra.
„Ovaj rezultat potvrđuje da jaz između potreba privrede i ponude na tržištu rada, kao i migracioni trendovi, postaju sve izraženiji ograničavajući faktori poslovanja“, navodi se u istraživanju.
Vlada je u februaru uputila Skupštini na razmatranje Predlog zakona o stalnom sezonskom radu, kojim se reguliše status radnika koji sezonski rade kod istog poslodavca iz godine u godinu.
U svom obrazloženju naveli su da je cilj veća pravna i socijalna sigurnost zaposlenih, ali i smanjenje sive ekonomije u sektorima koji čine značajan deo crnogorske ekonomije.
(CDM)
