MMF upozorava da globalna kriza uzrokovana ratom na Bliskom istoku negativno utiče i na privredu Srbije
Srbija ima jake ekonomske osnove – umereni javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem
Globalna kriza izazvana ratom na Bliskom istoku počinje ozbiljnije da se preliva i na Srbiju, upozorio je Međunarodni monetarni fond nakon završetka nove misije u Beogradu. MMF procenjuje da će rast domaće ekonomije ove godine biti sporiji od očekivanog zbog cena energije, neizvesnosti na tržištima i slabijih investicija, dok bi inflacija krajem 2026. mogla privremeno da premaši cilj, ocenjuje ova insitucija.
Tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), predvođen gđom Anet Kjobe, posetio je Beograd u periodu od 22. aprila do 5. maja 2026. godine kako bi vodio razgovore o trećoj reviziji u okviru Instrumenta o koordinaciji politika (PCI).
- Poput drugih zemalja, Srbija se suočava sa znatnim nepovoljnim efektima rata na Bliskom istoku. Rat utiče na ekonomiju preko viših cena energije i veće neizvesnosti, što se negativno odražava na privatne investicije i potrošnju. Očekuje se da će rast iznositi oko 2¾ procenta u 2026, i potom se ubrzati na 4 procenta u 2027. godini, uz podršku realnih porasta dohotka, novih izvoznih kapaciteta u prerađivačkom sektoru, oporavka poljoprivredne proizvodnje, investicija u infrastrukturu i energetiku, kao i turizma povezanog sa izložbom EXPO.
Inflacija je ostala umerena, čemu su doprineli privremeno smanjenje akciza na gorivo i dosadašnji neznatan uticaj postepenog ukidanja kontrola marži i cena hrane i osnovnih potrepština. Zahvaljujući slabijim od očekivanih pritiscima cena hrane po osnovu faznog ukidanja kontrole marži i cena, očekuje se da će prosečna inflacija biti niža nego u izveštaju WEO iz aprila, na nivou od 3½ procenta u 2026. i 4½ procenta u 2027. godini. Prema prognozama, inflacija bi trebalo da privremeno premaši gornju granicu ciljanog opsega NBS-a krajem 2026. godine, kao efekat transmisije viših cena energije, postepenog vraćanja marži koje su distributeri hrane izgubili dok su kontrole bile na snazi, kao i povišene inflacije usluga nakon nedavnih povećanja zarada. U 2027. godini, široka potrošnja u vezi sa izložbom EXPO doprineće cenovnim pritiscima, ali se očekuje da će se inflacija vratiti u ciljani opseg NBS-a do sredine godine.
Projekcija se suočava sa neuobičajeno visokim nivoom neizvesnosti. Dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku i posledični dodatni poremećaji na tržištu energije — što predstavlja potencijalan nepovoljan scenario — podrazumevaju znatne rizike da bi rast mogao da bude niži, a inflacija viša od projektovanih nivoa. Ponovno intenziviranje političkih tenzija u zemlji ili kašnjenja u rešavanju pitanja NIS-a mogli bi se dodatno negativno odraziti na ekonomiju.
Snažni baferi Srbije — umereni javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem — pružaju čvrstu osnovu za prevazilaženje ponovljenih šokova. Zadržavanje razboritih i predvidljivih makroekonomskih politika i dalje je od suštinskog značaja za očuvanje kredibiliteta i ublažavanje rizika. Smanjenja akciza na gorivo treba ukinuti u bliskoj budućnosti kako bi se izbeglo produženo subvencionisanje energije i očuvala fiskalna održivost. Monetarna politika treba da ostane oprezna i možda će morati da se pooštri ukoliko se viši troškovi energije pretoče u šire poraste cena, na primer, kroz porast zarada ili viša dugoročna inflatorna očekivanja.
U nepovoljnom scenariju znatnog i upornog povećanja cena nafte, Srbija bi primenila dodatne privremene i ciljane mere kako bi podržala nesmetano makroekonomsko prilagođavanje i zaštitila ugrožena domaćinstva. Vlasti bi nastojale da ove troškove uklope u gornju granicu fiskalnog deficita od 3,0 procenta BDP-a kroz dalju reprioritizaciju kapitalne potrošnje.
Srbija radi na realizaciji fiskalnih i strukturnih reformi. Vlasti su objavile prvu aktuarsku analizu penzionog sistema i pripremaju svoj prvi izveštaj o poreskim rashodima, paralelno sa implementacijom ključnih preporuka iz prošlogodišnje Evaluacije fiskalne transparentnosti koju je sproveo MMF. Fond podržava Poresku upravu RS u rešavanju pitanja nedovoljnog broja zaposlenih, unapređenju digitalizacije i jačanju poštovanja propisa u vezi sa PDV-om. Fond takođe pruža tehničku pomoć u oblasti unapređenja upravljanja javnim investicijama, što bi trebalo da omogući da sistematska analiza troškova i koristi svih novih projekata javnih investicija bude osnova za transparentan i delotvoran izbor projekata. Brzo izmirenje unutrašnjih docnji i mere za sprečavanje novih docnji u Putevima Srbije od ključnog su značaja.
U energetskom sektoru, nedavna poboljšanja upravljanja treba očuvati, dok je neophodan brži napredak u reformi državnih preduzeća u cilju povećanja efikasnosti, naročito dok se Srbija priprema za velika ulaganja u energetiku. Godišnja indeksacija tarifa za domaćinstva prema inflaciji, u skladu s međunarodnom praksom, podržala bi finansijsku održivost energetskih državnih preduzeća. Jačanje discipline plaćanja dužnika prema energetskim preduzećima pitanje je socijalne pravičnosti i od presudnog je značaja u uslovima skuplje energije.
Novi domaći porez na ugljenik pomoći će Srbiji da se prilagodi EU mehanizmu CBAM i podržati prelazak na efikasniju proizvodnju i upotrebu energije, ocenjuje MMF.
U uslovima napetog tržišta rada, budući rast će sve više zavisiti od rasta produktivnosti, što zahteva brži napredak u poboljšanju poslovnog okruženja, Prioriteti obuhvataju jačanje delotvornosti pravosuđa u privrednim predmetima, održavanje fleksibilnosti tržišta rada i pojednostavljenje poslovne regulative, izdavanja dozvola i inspekcijskog nadzora. Reforme u cilju olakšavanja trgovine mogu dodatno podržati integraciju Srbije u evropska tržišta, uz doprinos smanjenju troškova za potrošače u Srbiji.
"Vlasti i tim MMF će nastaviti intenzivne konsultacije uz praćenje razvoja ekonomskih uslova, kako bi se obezbedio kontinuirani napredak ka ciljevima programa. Tim MMF se zahvaljuje vlastima i svim kolegama na gostoprimstvu i otvorenim i konstruktivni razgovorima", saopštio je MMF.
