"Rusija gubi svoje najskuplje tržište": Profesor Lukić: "Pojavljuju se novi regionalni igrači, Mađarska i MOL uživaju povlašćeni status u EU"
Mađarska ima prednosti u pregovorima zahvaljujući povlašćenom statusu u EU i sposobnosti obrade ruske nafte
Naftna industrija Srbije je u fokusu javnosti zbog potencijalne prodaje ruskog udela mađarskoj kompaniji MOL
Komentara 6
Slušaj vest
0:00/
0:00
Sudbina Naftne industrije Srbije ponovo je u središtu pažnje javnosti, nakon što je ministarka energetike potvrdila da ruski većinski vlasnici u NIS-u vode pregovore o prodaji svog udela mađarskoj kompaniji MOL. Ovi razgovori odvijaju se u složenim političkim i ekonomskim okolnostima, pre svega zbog američkih sankcija ruskim energetskim kompanijama, koje direktno utiču na poslovanje NIS-a i postavljaju stroge rokove za promenu vlasničke strukture.
Istovremeno, pitanje snabdevanja gorivom i stabilnosti energetskog sektora dobija dodatnu težinu, jer je NIS ključni stub domaće energetske bezbednosti i jedan od značajnijih aktera u ukupnoj privredi Srbije. Dodatnu dimenziju ovom procesu daju i politički razgovori na najvišem nivou. Predsednik Srbije je juče sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom razgovarao o mogućim rešenjima koja bi obezbedila kontinuitet snabdevanja energentima.
Blic preporučuje
O tome kakve su realne šanse da MOL preuzme ruski udeo u NIS-u, kakav je pregovarački položaj svih uključenih strana, ali i kakve bi posledice eventualno odlaganje ili neuspeh pregovora mogli da imaju po srpsku ekonomiju i društvo, govorio je profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić, gostujući u programu RTS-a.
Mađarska i MOL imaju najbolje šanse
Profesor Lukić je ukazao na specifičan položaj Mađarske unutar Evropske unije, koji je čini potencijalno prihvatljivim partnerom u aktuelnim pregovorima o NIS-u.
- Mađarska i MOL uživaju povlašćeni status trenutno u EU. To je zemlja pored Češke i Slovačke koja je izuzeta od zabrane uvoza i prerade ruske nafte.
Kako je objasnio, upravo taj geopolitički okvir daje Mađarskoj prednost u odnosu na druge potencijalne kupce, jer joj omogućava fleksibilnost u poslovanju sa ruskim energentima. Lukić navodi da MOL u ovom trenutku ima realnu prednost i u samim pregovorima sa ruskom stranom.
- Možemo reći da Mađarska u ovom trenutku i MOL ima najbolje šanse, ima pravo prvenstvo u pregovorima sa Gaspromom jer se u tom slučaju otvaraju neke nove perspektive s obzirom da ono što Mađarska sada prerađuje u svojim rafinerijama, u potencijalu budućnosti, može da prerađuje u Srbiji, dakle nafte iz određenog izvora.
Takav aranžman, prema njegovim rečima, ne bi značio korist samo za kupca, već i za prodavca.
Produžen rok OFAK-a i šta on znači za NIS
Jedno od ključnih pitanja u ovom procesu odnosi se na rokove koje je odredila američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK). Prvobitni rok za prodaju ruskog udela bio je 13. februar, ali je NIS dobio novu licencu, čime je rok produžen do 24. marta.
Profesor Lukić objašnjava da to prolongiranje ne znači nužno i povoljniju poziciju za Srbiju ili NIS.
- U ovim okolnostima imamo dve alternative. Jedna alternativa jeste da ili se preplati NIS, da kupac plati više nego što NIS vredi, ili da Gasprom bude spreman da proda kompaniju pod uslovima i pod cenom koja se može ostvariti u uslovima hitne prodaje.
Prema njegovoj oceni, produženje roka samo otvara prostor za teške i brze pregovore, bez mnogo manevarskog prostora za sve uključene strane.
Ekonomske i društvene posledice za Srbiju
Lukić je upozorio i na posledice koje već sada oseća domaća ekonomija, ali i na one koje bi mogle da se pojave u narednom periodu ukoliko se pitanje NIS-a ne reši na održiv način.
- Možemo da kažemo da je snabdevanje tržišta i gorivom i energentima samo kratkoročno postignuto i da dugoročno, odnosno u srednjem roku, narednih par meseci to ne možemo da imamo.
Posebno je istakao uticaj eventualnog prekida rada rafinerije na privredne tokove.
- Imamo, naravno, i ekonomske posledice. Prekid rada rafinerije direktno utiče na rezultate BDP-a, odnosno potencijalni pad BDP-a koji će biti minimalan u ovoj godini, jer rafinerija ne radi nepunih godinu dana.
Međutim, kako navodi, pravi efekti mogli bi da se vide tek naredne godine.
- Međutim, kada prebacimo taj efekat na narednu godinu, videćemo ozbiljniji uticaj i, naravno, dodao bih uticaj operativni na celu ekonomiju i ono što je posebno važno je i ta društvena posledica. Naime, ako se desi možda da dođe do neke energetske krize na našem tržištu, onda bi bilo lako upreti prstom u OFAK i reći da je on odgovoran za ono što se desilo, a to neće, naravno, pospešiti ni odobravanje američke globalne politike, a ni entuzijazam i pozitivno raspoloženje prema daljim evropskim integracijama.
Evropsko naftno tržište
Ruski Lukoil i Rosnjeft takođe su dobili produženje rokova, neki do aprila, neki do maja. Profesor Velimir Lukić objašnjava kakve to posledice ima:
- Ranije je ruska nafta dolazila gasovodima, prerađivala se u ruskim rafinerijama i potom prodavala. Sada se pojavljuju novi veliki regionalni igrači, kao što je MOL, a tu je i Orlen u Poljskoj.
- Možemo da vidimo da po svim parametrima i merama drugih država, apsolutno, Rusija gubi svoje najskuplje cenjeno tržište koje imala do sada.
Profesor Lukić u zaključku za RTS ocenjuje da sankcije Rusiji daju rezultate uglavnom u Evropi, dok na globalnom nivou izvoz ruske nafte i gasa nije značajno poremećen. Cena ruskih energenata se menja, jer je plasman u Evropu bio profitabilniji nego na druga tržišta.