Više od 200 sela u Srbiji nema stanovnika mlađih od 20 godina, ali pojedini preduzetnici u ruralnim područjima vide neiskorišćene poslovne prilike
Trend rasta seoskog turizma i organskih proizvoda pretvara sela u atraktivne destinacije i poslovne niše, dajući im šansu za obnovu i razvoj
Dok više od 200 sela u Srbiji nema nijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, pojedini preduzetnici upravo u ruralnim krajevima vide jednu od najvećih neiskorišćenih poslovnih prilika. Umesto odlaska u grad, oni ulažu u zemlju, turizam, organsku proizvodnju i smeštajne kapacitete, računajući na rastuću tražnju za autentičnim iskustvima i zdravijim načinom života.
Podaci pokazuju da oko 40 odsto stanovništva Srbije živi u ruralnim područjima, dok svako četvrto selo polako nestaje. Ipak, upravo u tim sredinama raste interesovanje za nove poslovne modele koji kombinuju turizam, poljoprivredu i proizvodnju proizvoda sa dodatom vrednošću. Lazar Milutinović iz Homolja, Frank Kurer iz Švajcarske i Mladen Voronski iz Valjeva među onima su koji veruju da budućnost sela ne leži samo u poljoprivredi, već u stvaranju održivih biznisa zasnovanih na prirodi, iskustvu i lokalnim resursima.
Od dedovine do poslovnog projekta
Za Lazara Milutinovića povratak na selo još je u fazi realizacije. Iako sa porodicom trenutno živi u Beogradu, planovi za preseljenje na Homolje već su dobili konkretne obrise.
"Trenutno smo u Beogradu, jer nemamo još kuću na selu. Imamo plac, dedovinu, ali kuće su stare i neadekvatne za nas, posebno jer imamo malu bebu. Nedavno smo dobili građevinsku dozvolu i uskoro krećemo sa gradnjom nove kuće."
Odluka da se ozbiljno posveti tom projektu, kaže, došla je iz neočekivanog pravca.
"Oduvek sam razmišljao o povratku, ali pravi preokret je bio kada je moja supruga, rođena u Južnoj Africi, prvi put došla na selo i rekla da želi da ovde živi. To je bio trenutak koji me je motivisao da ozbiljno krenem u realizaciju tog plana."
Plan nije zasnovan samo na promeni životnog stila. U centru ideje nalazi se preduzetništvo.
"Moja supruga je pokrenula proizvodnju prirodne kozmetike 'Duša Homolja'. Planiramo da spojimo zdrav način života sa eko ambijentom i turizmom. Etno selo je isplativo jer imamo plac i minimalna ulaganja su u infrastrukturu. Takođe, pokrenuo sam podkast 'Izgradi se' za edukaciju mladih."
Kroz razgovore sa uspešnim preduzetnicima iz Švajcarske, Dubaija i drugih zemalja, zaključio je da su za uspeh najvažniji pravi mentalitet i spremnost da se u izazovima prepoznaju prilike. Kada je reč o životu na selu, smatra da projekti poput etno-sela mogu biti veoma isplativi, posebno za ljude koji već imaju porodično imanje i zemljište.
"Za ovakve projekte nije lako doći do subvencija, naročito kada nemate prethodno iskustvo u tom poslu. Ipak, imao sam sreću da upoznam ljude koji veruju u ideju i spremni su da investiraju zajedno sa nama, pa sada razvijamo ceo projekat", navodi Milutinović.
"Život u gradovima postaje sve stresniji i ljudi traže ventil, mesto gde mogu da se odmore i povežu sa prirodom. Zbog toga verujem da ovakav biznis ima ozbiljan potencijal za uspeh", ističe on.
Iako priznaje da je finansiranje najveći izazov, ističe da interesovanje investitora postoji, kao i rastuća tražnja ljudi koji žele da pobegnu od stresa i provedu vreme u prirodi. Prema njegovim rečima, dodatna prednost je i solidna infrastruktura u njegovom kraju, sa školom, apotekom i dobrim putevima u neposrednoj blizini.
Švajcarski kapital u srpskom selu
Da potencijal ruralne Srbije ne vide samo domaći preduzetnici pokazuje primer Franka Kurera, investitora iz Švajcarske koji sa partnerima razvija farmu i turistički kompleks nadomak Valjeva.
"Naša kompanija u Švajcarskoj zapravo izvozi koncept 'Hajdi' u Srbiju. Imamo farmu blizu Valjeva, sa 65 hektara zemlje. Počeli smo sa plantažom šljiva i razvijamo ruralni turizam. Sve je krenulo preko poslovne saradnje sa Mladenom, koji je povratnik iz Srbije."
Njihov model oslanja se na diverzifikaciju prihoda, što je, prema njegovim rečima, ključ opstanka u ruralnom biznisu.
"U Švajcarskoj sam odrastao na selu, situacija je slična kao u Srbiji danas. Važno je imati više izvora prihoda - turizam, proizvodnju hrane i farmu. Glamping je popularan i imamo pet šatora sa svim pogodnostima za goste."
Na farmu gosti ne dolaze samo zbog smeštaja.
"Imamo kajake, pecanje, druženje sa životinjama, stari podrum i saradnju sa vinarijom. Baka Rajka je prava atrakcija i pomaže u pripremi tradicionalnih proizvoda."
Valjevo kao primer ruralnog umrežavanja
U projekat je uključen i Mladen Vorinski, koji smatra da uspeh ruralnog preduzetništva zavisi od saradnje lokalnih proizvođača, a ne od međusobne konkurencije.
"Tražili smo idealnu lokaciju dve godine, želeli smo ruralno područje sa potencijalom. Valjevo je odličan primer zajednice gde se proizvođači i turizam umrežavaju, pa nije konkurencija već saradnja. Imamo i prvi biodistrikt u Srbiji."
Njegov fokus je organska proizvodnja, sektor koji nudi veliku dodatu vrednost, ali i značajne izazove.
"Bavljenje organskom proizvodnjom nije lako, ali ne smemo odustati. Moramo zatvoriti ciklus od proizvodnje do plasmana proizvoda. To je proces koji traje, ali verujemo u uspeh."
Romantična slika sela i realnost biznisa
Iako društvene mreže često promovišu idealizovanu sliku života van grada, sagovornici upozoravaju da je stvarnost znatno složenija.
"Najteže je promeniti mentalitet i prilagoditi se životu bez gradskih pogodnosti. Takođe, finansije su izazov, ali postoje subvencije i investitori koji nas podržavaju. Infrastruktura je solidna, blizu imamo školu, apoteku i asfaltirane puteve", kaže Milutinović.
Slično iskustvo ima i kada je reč o reakcijama okoline.
"Bilo je mnogo negativnih komentara, ali fokusiram se na pozitivne. Povratak na selo nije romantičan i lak, ali verujem u ovaj put. Najteže je promeniti sebe i mentalitet, ali to je ključ uspeha."
Novi trend koji prerasta u tržište
Rast interesovanja za seoski turizam, organsku proizvodnju i autentične lokalne proizvode otvara prostor za potpuno nove poslovne modele. Ono što je nekada bio izbor načina života, danas postaje ozbiljna tržišna niša.
Za Lazara, Franka i Mladena selo nije beg od grada, već prilika za stvaranje održivog biznisa. Njihove investicije pokazuju da budućnost ruralnih područja možda neće zavisiti samo od poljoprivrede, već od sposobnosti da se priroda, turizam, lokalna proizvodnja i preduzetništvo spoje u jedinstven proizvod.
A upravo u tome mnogi vide šansu da sela, umesto da nestaju, ponovo postanu mesta razvoja i novih investicija.
