Preduzetništvo nije onakvo kakvim ga prikazuju društvene mreže - zahteva godine neizvesnosti, ulaganja i stalnu odgovornost
Luka Stokić i Dušan Pavlović iz kompanije 'Technocrew' počeli su bez kapitala, gradeći poverenje kupaca i razvijajući poslovni model od nule
Dok sve više mladih sanja o tome da budu "sami svoji šefovi", stvarnost preduzetništva često izgleda mnogo drugačije od slike koju svakodnevno gledamo na društvenim mrežama. Umesto rada sa egzotičnih destinacija, fleksibilnog radnog vremena i brzog uspeha, iza većine biznisa kriju se godine neizvesnosti, ulaganja bez sigurnog povratka novca i svakodnevna odgovornost od koje, kako sami preduzetnici kažu, "nikada ne možete potpuno da pobegnete".
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, preduzetnici danas čine oko 18 odsto svih zaposlenih u Srbiji, dok Evropska kancelarija za statistiku beleži rast samozapošljavanja među mladima širom Evropske unije. Sve više ljudi želi da izađe iz sistema "od devet do pet" i okuša se u sopstvenom poslu, ali između ideje i uspeha nalazi se mnogo više prepreka nego što to na prvi pogled deluje.
O tome su za "Blic dan" govorili mladi preduzetnici Luka Stokić i Dušan Pavlović, osnivači kompanije "Technocrew", koji su otvoreno pričali o tome kako zaista izgleda graditi posao od nule, bez velikog kapitala, bez sigurnosti i bez garancije da će ideja opstati.
Ideja ima svuda, treba prepoznati priliku
Ideja za posao nastala je nakon što je Pavlović čitao britanski magazin o tehnologiji i inovacijama i primetio koliko tržište polovnih telefona raste u Evropi. Shvatio je da takav model poslovanja u Srbiji gotovo da ne postoji i prepoznao priliku. Ubrzo je o toj ideji počeo da razgovara sa Lukom Stokićem, koji je u tom periodu živeo u Londonu, a upravo su različita iskustva i pogledi na tržište bili ključni da zajedno razviju posao.
Ipak, kako objašnjavaju, dobra ideja sama po sebi nije dovoljna.
- Ideju je danas lako pronaći. Svi smo povezani, putujemo, gledamo šta se dešava u svetu. Ključ je da razvijete način razmišljanja da umete da prepoznate priliku - objašnjava Pavlović.
Na prvom mestu je poverenje klijenata
Mnogo teži deo, dodaju, dolazi kasnije, kada treba pretvoriti ideju u održiv posao.
Najveći problem na početku nije bio samo novac, već poverenje kupaca. Prve telefone sami su preuzimali i testirali, odlazili na adrese klijenata i pokušavali da ubede ljude da pošalju uređaj vredan nekoliko stotina evra firmi koja tada gotovo da nije imala ni reputaciju ni prepoznatljivost.
Prvi put kada nam je neko poslao telefon od 600 evra bez ikakve garancije, pogledali smo se i rekli: "Ipak ljudi veruju" - prisetio se Stokić.
Upravo zbog toga, kažu da početak biznisa zahteva mnogo više strpljenja nego što ljudi očekuju. Mesecima nisu imali korisnike, već su razvijali sajt, administraciju, fiskalni sistem i način poslovanja. Tek kada su dobili prve kupce, shvatili su da njihov model možda zaista može da opstane.
Jedna od najvećih zabluda, smatraju, jeste ideja da preduzetnici brzo dolaze do zarade.
- Ljudi vide promet i misle da sav taj novac ostaje vlasniku. Ne vide koliko troškova postoji iza svega - objašnjava Pavlović, govoreći o značaju biznis plana i realne procene troškova, tržišta i razvoja firme.
Kako se pravi biznis plan
Biznis plan, kako objašnjavaju, ne mora nužno da pravi ekonomista, ali je važno da čovek realno sagleda koliko tržište postoji, koliko kupaca može da očekuje, koliki su troškovi marketinga, administracije i razvoja i koliko dugo može da izdrži bez ozbiljne zarade. Njih dvojica priznaju i da su na početku imali mnogo optimističnije projekcije rasta nego što se kasnije pokazalo u praksi.
- Suština biznis plana je da vi napravite tabelu, da napravite kako vidite da se vaš biznis razvija kroz vreme, recimo, prvih pet godina. Napravite za svaku godinu kolonu i pokušavate da procenite šta vi prodajete, koja je prodajna vrednost toga, koliko je tržište, koliko mislite da ćete vi u prvoj godini ili u prvom mesecu, u drugom mesecu, imati kupaca, koliko će to biti prihoda za vaš biznis i koliko vas košta da preprodate tu, da prodate tu robu ili da napravite tu vrstu usluge i pokušavate da identifikujete sve moguće aspekte koji mogu da utiču na profitabilnost tog biznisa. U smislu da li ću imati troškove marketinga, koliki će biti ti troškovi, kako ću ja raditi taj marketing? Da li će to biti knjigovodstvo, da li će biti neki troškovi banke, administracije i tako dalje. Jer ne treba da budemo neki stručnjaci i ekonomisti da bismo napravili - rekao je Pavlović.
- Mi smo tamo gde smo planirali da budemo za dve ili tri godine stigli tek sada - dodao je Stokić, komentrišući inicijalne planove.
Partnerstvo je važnije i od ideje
Osim novca i poslovne strategije, posebnu pažnju posvetili su i izboru poslovnog partnera. Kažu da je partnerstvo često važnije čak i od same ideje, jer posao donosi stres, neslaganja i teške odluke koje ne mogu svi da izdrže.
- Mi smo kao brak. Nekad se više čujemo nego sa svojim partnerkama - kaže Stokić kroz osmeh, objašnjavajući koliko je važno da ljudi koji zajedno pokreću biznis imaju slične vrednosti, ciljeve i spremnost na rizik.
Sagovornici smatraju i da mlade generacije danas potpuno drugačije gledaju posao nego njihovi roditelji. Siguran posao i ugovor na neodređeno više nisu jedini cilj, ali upozoravaju da društvene mreže često stvaraju nerealnu sliku uspeha i instant zarade.
Ipak, upravo je kontinuitet ono što, prema rečima sagovornika pravi razliku između ideje i uspeha. Govoreći o savetu za mlade koji žele da pokrenu sopstveni posao, Stokić i Pavlović poručuju da nije neophodno odmah imati veliki kapital niti savršene uslove, ali jeste neophodno biti spreman na dug proces, greške i stalno ulaganje u sebe i posao.
Kako kažu, možda je najvažnije ne čekati "idealni trenutak", jer on retko kada dolazi sam od sebe.
