Saudijska Arabija nudi alternativnu rutu preko luke Janbu na Crvenom moru, ali kapacitet naftovoda je ograničen
Predsednik SAD Donald Tramp menja stavove o konfliktu, tražeći veću uključenost drugih zemalja u zaštiti ovog strateškog koridora
Dok Ormuski moreuz ostaje zatvoren, potez kojim je Iran uspeo da ograniči trgovinu naftom i snažno pogodi globalnu ekonomiju kao odgovor na udare Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, Saudijska Arabija predlaže alternativnu rutu preko luke Janbu na Crvenom moru.
Međutim, ovaj plan dolazi sa određenim ograničenjima, što dodatno naglašava koliko je moreuz pod kontrolom režima u Teheranu i dalje ključan.
Saudijski režim, čvrsto na strani Sjedinjenih Američkih Država u ratu protiv svog dugogodišnjeg rivala Irana, nudi dugoročnim kupcima nafte mogućnost da isporuke za april preuzmu preko luke na Crvenom moru pod nazivom Janbu.
Ipak, kupci koji izaberu Janbu dobiće samo deo svojih mesečnih količina. Razlog za to su ograničenja u kapacitetu naftovoda koji vodi do ove luke, navode trgovci upoznati sa situacijom u državnoj naftnoj kompaniji Aramko.
Druga opcija ostaje transport kroz Persijski zaliv, ali uz rizik da isporuke uopšte ne stignu ukoliko Ormuški moreuz ostane blokiran. Aramko, najveći izvoznik nafte na svetu, odbio je da komentariše situaciju.
Zašto ruta preko Janbua nije održivo rešenje
Geografija u velikoj meri objašnjava zašto Janbu verovatno ne može biti dugoročno rešenje. U normalnim okolnostima, gotovo sva nafta izlazi kroz takozvana "prednja vrata", odnosno Ormuški moreuz, koji se nalazi na strani Persijskog zaliva, na istoku Arabijskog poluostrva.
Ovaj moreuz predstavlja uski prolaz između poluostrva i Irana i ključna je, brza i direktna ruta, naročito za tankere koji idu ka Aziji. Kupci organizuju sopstvene brodove, ukrcavaju naftu i nastavljaju put.
Janbu je, s druge strane, "zadnja vrata", smeštena na obali Crvenog mora. Da bi nafta stigla do Janbua, mora prvo da pređe naftovod dug oko 1.200 kilometara koji prolazi kroz celu zemlju. Kapacitet ovog naftovoda je ograničen, pa ne može da prenese količine uporedive sa onima koje prolaze kroz Ormuški moreuz.
Dodatno, pomorski put ka Aziji iz Crvenog mora podrazumeva obilazak čitavog poluostrva, što produžava vreme transporta i povećava troškove.
Šta kažu brojke
Podaci potvrđuju ove probleme. Aramko je u februaru izvozio oko 7,2 miliona barela nafte dnevno, pre nego što je Iran pogođen vazdušnim napadima Sjedinjenih Američkih Država i Izraela i praktično blokirao moreuz.
Većina ove nafte izvozila se iz terminala u Persijskom zalivu, Ras Tanura i Džuajmah, na istočnoj obali Arabijskog poluostrva.
Pošto se Janbu nalazi na zapadnoj obali, Saudijska Arabija raspolaže naftovodom kapaciteta oko 5 miliona barela dnevno koji povezuje istok i zapad zemlje. Međutim, izvozna sposobnost same luke Janbu mogla bi biti i manja od toga. Od početka sukoba, koji traje već treću nedelju, Aramko je povećao isporuke preko Janbua.
Saudijci svoju naftu uglavnom prodaju putem dugoročnih ugovora, a najveći deo namenjen je azijskom tržištu.
Sinopik, najveća rafinerija u Kini, smanjila je preradu za 10 odsto zbog nestašica, dok je Japan počeo da koristi naftu iz državnih rezervi. Indija je uspela da primi određene količine nafte i gasa kroz moreuz, pošto Iran tvrdi da je on zatvoren samo za Sjedinjene Američke Države, Izrael i njihove saveznike. Ipak, budućnost ostaje neizvesna čak i za one koji trenutno imaju pristup ovim isporukama.
Van Azije, pojedine evropske rafinerije prijavile su da su dobile manje količine nafte od Aramka nego što je ugovoreno.
Tramp menja stav o moreuzu
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp više puta je menjao obrazloženje o razlozima ulaska Amerike u sukob.
Iran nije pokazao spremnost za primirje i nastavlja napade na američke ciljeve u zemljama Persijskog zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.
U ponedeljak, nakon nekoliko dana tokom kojih je tvrdio da će "obezbediti" Ormuški moreuz, a zatim bezuspešno tražio pomoć drugih članica NATO-a, Tramp je izjavio da "možda Sjedinjene Američke Države uopšte ne bi trebalo da budu tamo".
"Tražim od tih zemalja da se uključe i zaštite sopstvenu teritoriju, jer je to njihova teritorija... trebalo bi da nam pomognu", rekao je novinarima u predsedničkom avionu Er Fors Van u nedelju uveče.
"Može se reći da možda uopšte ne bi trebalo da budemo tamo, jer nam to nije potrebno. Imamo dovoljno nafte", dodao je.
Ova izjava dolazi nakon što je rekao da je zatražio od sedam zemalja, koje nije imenovao, da pošalju ratne brodove kako bi održali otvorenom ovu ključnu rutu za transport nafte i gasa, dok se iranski napadi nastavljaju širom regiona. Taj poziv za pomoć, međutim, nije naišao na odgovor.
(Blic Biznis/antena3)
