Tramponomika nije dobra nikome! Čuveni ekonomista Džozef Stiglic u Beogradu: "Evro je preživeo, ali smo izgleda od AI napravili atomsku bombu"

Stiglic je bio gost u našoj prestonici na predavanju o viziji Evrope iz lične, intelektualne i političke perspektive, održanom u Evropskoj kući, na poziv Francuskog instituta u Srbiji.

Evropski projekat aktuelniji nego ikada

Prema njegovim rečima, evropski projekat danas je značajniji nego ikada i Evropa mora biti u stanju da samostalno donosi ključne odluke.

„U ovom trenutku sam zaista optimista da će izazovi sa kojima se sada suočava, koje postavljaju Rusija s jedne strane i SAD s druge strane, motivisati Evropu da se dalje kreće ka evropskim integracijama i da produbi tu integraciju“, naglasio je Stiglic.

- Jedino zajednička saradnja na zajedničkim projektima čini Evropu jačom - rekao je on.

Klimatske promene i tehnološka nezavisnost kao ključno pitanje

Govoreći o klimatskim promenama, Stiglic je ocenio da Evropa sve jasnije uviđa da ne može dugoročno da zavisi od Sjedinjenih Američkih Država. Razvoj nezavisne tehnologije i sopstvenih industrijskih sektora, prema njegovim rečima, učinio bi Evropsku uniju snažnijom i otpornijom.

On je podsetio da je industrijska politika u SAD tokom poslednjih 50 godina bila snažno usmerena ka odbrani i vojnoj industriji, što ima direktne posledice po Evropu.

Profesor na Univerzitetu Kolumbija upozorio je da je Evropska unija u velikoj meri zavisna od Sjedinjenih Američkih Država kada je reč o vojnoj i tehnološkoj infrastrukturi. Podsetio je da Evropa koristi američki satelitski sistem Starlink, kao i američke klaud servise za skladištenje podataka, što je, kako je naveo, dovodi u osetljivu poziciju.

Prema njegovim rečima, Evropska unija mora više da ulaže u odbranu, tehnologiju, kao i u istraživanje i razvoj usmeren na tehnologije budućnosti, pri čemu može da koristi višedecenijska iskustva SAD u razvoju industrije i odbrambene politike.

Foto: Ringier

Evropa ima talenat, ali nedovoljno ulaže

Stiglic je istakao da problem Evrope nije nedostatak znanja i talenata.

„Kada pogledate, brojni istraživači u SAD su Evropljani, a među najboljim studentima takođe dominiraju Evropljani. Dakle, nije da nemamo talenat“, rekao je Stiglic, dodajući da je ključno pitanje političke ekonomije kako ubediti Evropu da više ulaže u fakultete, istraživanje i razvoj.

Prema njegovim rečima, veća javna ulaganja u znanje, kao i zdraviji poreski sistem, mogli bi značajno da ojačaju evropsku ekonomiju. Kao primer naveo je uvođenje razumnijih poreza, poput poreza na bogate, koji bi obezbedili veće javne prihode.

Univerziteti postali zavisni od države

Stiglic je ocenio da su univerziteti u Evropi postali previše zavisni od države, uprkos činjenici da postoje kvalitetni zakoni. Istovremeno je kritikovao poteze administracije Donalda Trampa, navodeći da su u SAD mnogi takvi zakonski okviri narušeni.

Kako je naveo, „tramponomika“ ne funkcioniše i da nije u interesu ni Sjedinjenih Američkih Država, niti ostatka sveta.

Ponovio je stav da se, nažalost, više ne može pouzdano osloniti na SAD, ističući da, iako pojedine države mogu biti izuzetak, Evropska unija kao celina mora da gradi sopstvenu stabilnost.

Pravni okvir ključan za funkcionalnu ekonomiju

Prema njegovim rečima, za funkcionisanje tržišne ekonomije neophodan je snažan i jasan pravni okvir.

„Nije lako izgraditi tržišnu ekonomiju. Prelazili smo iz društva poljoprivrednika u tržišno društvo i za to nisu dovoljna opšta vladina prava, već konkretna pravila i konkretni zakoni“, rekao je Stiglic, ocenjujući da su koncepti poput šok terapije bili neuspešni.

Naglasio je da su pridruživanje Evropskoj uniji i saradnja sa EU ključni za ekonomski razvoj.

Evro opstao uprkos krizama

Kao dobitnik Nobelove nagrade, Stiglic je ocenio da u evropskom projektu postoji kontinuitet, posebno u načinu na koji se EU nosila sa krizama evra.

„Evro je preživeo evrokrizu, pandemiju, a sada i rusku agresiju. U tom procesu učinjeni su i neki pozitivni koraci“, rekao je on, podsećajući na izdavanje zajedničkih obveznica, iako je, kako je naveo, za to bilo potrebno deset godina.

Iako priznaje da posledice kriza postoje, Stiglic je rekao da je trenutno optimista jer izazovi sa kojima se Evropa suočava podstiču dalje integracije i jačanje zajedničkog rešavanja problema.

Digitalizacija, kriptovalute i veštačka inteligencija

Stiglic je ocenio da digitalizacija transakcija ima veliki potencijal za povećanje efikasnosti, ali je upozorio da taj proces ne sme biti pod monopolističkom kontrolom velikih kompanija.

Pozdravio je, kako je rekao, drugačiji pravac kojim ide Evropska unija, uključujući zaustavljanje nekih procesa privatizacije.

Kada je reč o kriptovalutama, Stiglic je izrazio zabrinutost.

„Četrdeset godina se bavim transparentnošću finansija, a kripto je po svojoj prirodi netransparentan“, rekao je on, dodajući da mu je drago što EU pokušava da stane na put takvim trendovima kroz regulaciju.

Govoreći o veštačkoj inteligenciji, Stiglic je naveo da AI ima ogroman potencijal i za dobre i za loše stvari, zbog čega je, kako je naglasio, neophodan snažan zakonodavni okvir koji će sprečiti zloupotrebe i širenje dezinformacija.

„Pitanje je da li smo stvorili novu atomsku bombu. Zato su nam potrebni dobri zakoni“, poručio je Stiglic

Ko je Džozef Stiglic

Džozef Stiglic je američki ekonomista i profesor na Univerzitetu Kolumbija, kopredsednik Nezavisne komisije za reformu međunarodnog korporativnog oporezivanja i glavni ekonomista Instituta Ruzvelt. Nobelovu nagradu za ekonomiju dobio je 2001. godine.

Ranije je obavljao funkcije višeg potpredsednika i glavnog ekonomiste Svetske banke, kao i člana i predsednika Saveta ekonomskih savetnika.

Stiglicu će u subotu 13. decembra biti svečano dodeljena nagrada "Miladin Životić" za 2025. godinu.