Uprkos uvreženom mišljenju da je "bratska" Rusija među najvećim, ako ne i pojedinačno najveći investitor u Srbiju, statistika pokazuje da to nije tačno.
Naime, prema nekoliko različitih analiza, kao i izveštaja relevantnih institucija, od 2000. godine, a posebno u poslednjoj deceniji, najviše investicija, donacija i robe dolazi iz Evrope. Tako su kompanije iz EU u našu zemlju uložile pet puta više novca nego ruske, donacije iz EU mere se u milijardama evra, a izvoz robe iz Srbije u EU je na nivou ukupne trgovinske razmene naše zemlje sa Rusijom, dakle uvoza i izvoza zajedno.
U tom svetlu, zanimljiv je i izveštaj Centra za studije demokratije koji se bavi upravo ruskim ekonomskim uticajem u Srbiji, objavljen polovinom prošle godine. Tako je utvrđeno da ekonomski upliv Rusije u Srbiji nije velikiog obima i da obuhvata samo oko 10 odsto srpske ekonomije, dok, na primer, u Crnoj Gori, ruske direktne investicije čine čak trećinu bruto domaćeg proizvoda.
Potpuna energetska zavisnost
Prema rečima autora ove studije, iako je u poređenju sa ukupnom razmenom koju Srbija ostvaruje sa Evropskom unijom rusko ekonomsko prisustvo u Srbiji znatno ograničenije, ono je fokusirano na nekoliko kritičnih strateških sekora koji imaju uticaj na celu ekonomiju zemlje. Tako Srbija u energetskom sektoru u potpunosti zavisi od Rusije, koja dominira srpskom domaćom proizvodnjom nafte i gasa preko vlasničkih udela u NIS-u, i kontroliše tržište goriva kroz Gazprom neft i Lukoil. Naime, prema podacima iz analize, Srbija iz Rusije uvozi oko 65 odsto svojih potreba za prirodnim gasom i više od 70 odsto svoje potrošnje sirove nafte.
Zaključak koji se izvodi iz izveštaja Centra za studije demokratije je da je ruski ekonomski uticaj u Srbiji najveći u pogledu prihoda ruskih kompanija kao udeo u ukupnom prometu svih srpskih preduzeća.
Iz EU stiže 73 odsto svih investicija
S druge strane, prethodnih deset godina evropske kompanije bile su vodeći investitori u Srbiji. One su u našu zemlju u tom periodu uložile više od 15 milijardi evra, što je čak 73 odsto svih investicija koje su došle u Srbiju. EU je tradicionalno ključni i najveći trgovinski partner Srbije, sa udelom preko 63 odsto u njenom ukupnom izvozu i uvozu. U isto vreme, za 10 godina, ruska "investiciona ekspanzija" u Srbiji teška je četiri milijarde dolara. Iako je robna razmena sa Rusijom velika i meri se takođe u milijardama, Srbija ostvaruje deficit, jer je veliki uvoznik nafte i gasa.
Već je naglašeno da je "specifičnost" ruskih investicija industrija nafte i naftnih derivata. Preostalih deset odsto ulaganja raspoređeno je na finansijski sektor i prehrambenu industriju.
Ono što je primetno je i angažovanje ruskih kompanija u sektoru saobraćaja, gde je najznačajniji projekat izgradnje i obnove železničke infrastrukture u Srbiji, koji se finansira ruskim zajmom od 800 miliona dolara državnoj Železnici Srbije.
Rusi ušli i u bankarski sektor
Iako nije veliko, primetno je i rusko prisustvo u sektoru finansija, bankarstva i osiguranja s obzirom na to da su se na tržištu u poslednjih pet godina pojavile tri ruske banke, Sberbank, Ekspobanka i API banka (bivša VTB). Međutim, njihov tržišni udeo je mali jer nisu među deset najvećih banaka u Srbiji.
Ako se izuzme energetski sektor, ruske direktne investicije u Srbiji nisu obimne. Od 2005. do 2016. godine, kada je rađeno istraživanje Centra za studije demokratije, iznosile su u proseku godišnje svega četiri odsto od svih stranih direktnih investicija u Srbiji. Iako istraživanje pokazuje da su NIS, Lukoil i Sberbank, između ostalog, ulagali u Srbiju preko posredničkih država kao što su Austrija i Holandija, realnija procena ukupnih ruskih investicija (uključujući i indirektne investicije) iznosi oko dve milijarde dolara ili oko šest odsto BDP-a Srbije, što i dalje nije visok postotak.
Takođe, privid velikog ekonomskog uticaja Rusije daju direktni krediti koje je jedna vlada omogućila drugoj. Primer je traženje zajma od Moskve tokom ekonomske krize 2012. i 2013. godine kako bi se pomogao budžet Srbije.
Najveće investicije Rusije u Srbiju (u milionima evra)
Gazprom Neft 947
Lukoil 210
GSK krasniy Treugoln ik 3,5
Sogaz osiguranje 3,1
C-Project 2,5
