Do sada je primljeno skoro dva miliona prijava, ali mnogi objekti još nisu evidentirani
Prijava objekata ne podrazumeva njihovu legalizaciju
Rok za podnošenje prijava za upis bespravno izgrađenih objekata ponovo je produžen - ovoga puta do nedelje 8. februara. Ministarstvo građevinarstva odlučilo je da izađe u susret građanima zbog, kako je navedeno, izuzetno velikog interesovanja.
Do sada je u sistem stiglo gotovo dva miliona prijava, ali se postavlja pitanje šta sledi nakon toga - da li će i kada doći do legalizacije, hoće li svi objekti imati isti status i kakve će to posledice imati po tržište nekretnina.
- Rok za prijavu bespravno izgrađenih objekata produžen je za tri dana zbog velikog interesovanja građana
- Do sada je podneto gotovo dva miliona prijava, ali se ukazuje na značajan broj neprepoznatih objekata
- Podnelo je 2 miliona ljudi prijave, ali to nije dva miliona predmeta, to je milion i po predmeta, pošto ima više naslednika. A imamo četiri miliona i 800 nelegalnih objekata. Dve trećine nije podnelo, što mi je prosto neverovatno. Bojim se da je kratak rok bio i trebalo bi i produžiti ove rokove za još neko vreme. A druga stvar, kad se ovo završi, kad se upiše, onda tek ide taj tehnički deo, dobijanje tehničke dokumentacije. Ovaj Zakon o upisu prava na nepokretnosti ne rešava imovinske pravne odnose. On samo konstatuje, upisuje ono što je realno na terenu. Onda ulazimo u proces dokazivanja. Tako da je to dobar početak, ali samo početak, odmah da se razumemo - jasan je Milić Đoković, vlasnik agencije nekretnina.
"Banke i notari se nisu oglasili"
Vladimir Živanović, vlasnik agencije za nekretnine iz Niša, kaže da je situacija prilično haotična i da je rok za sprovođenje procesa prekratak. Kako ističe, iako je procedura sama po sebi jednostavna, nije realno očekivati da ljudi za dva meseca sve usklade sa sistemom i obavezama. Velike gužve su, prema njegovim rečima, bile očekivane, posebno zbog ogromnog interesovanja za upis i rešavanje statusa objekata, a primećuje i da građani često reaguju kampanjski - tek pred sam kraj roka.
- Da se evidentiramo - treba, pa posle toga da imamo tehničku dokumentaciju, pa onda da kažemo da izbacujemo te klauzule iz nekih, recimo, ograničenja. Isto je problematično i to što se banke nisu oglasile o ovome eksplicitno. Kako će se tretirati to na tržištu. To je veliki problem. I recimo notari se nisu oglasili - kaže Đoković.
Ne mogu svi objekti imati isti status, čak ni kada se legalizuju
Milić Đoković ističe da bespravno izgrađeni objekti ne mogu i ne treba da imaju isti status kao legalno građeni.
Prema njegovim rečima, objekti podignuti bez infrastrukture i kompletne tehničke dokumentacije moraju imati manju tržišnu vrednost u odnosu na one koji su građeni u skladu sa propisima. Takvi objekti, naglašava, neće biti ravnopravno tretirani ni na tržištu nekretnina, ni od strane agencija, jer kvalitet gradnje, dokumentacija i prateća infrastruktura imaju ključnu ulogu u formiranju njihove vrednosti.
- Recimo ako je objekat građen sa dozvolom donekle - tri sprata je dozvoljeno, a napravio je pet spratova, treba da se ozakoni - da ima neku tehničku dokumentaciju - kontrolu temelja, ima kontrolu ugrađenih materijala, betona, svega, da li je klizište, nije klizište. Znači, tu će nastati dosta veliki problem, u toj tehničkoj dokumentaciji.
Država ne može da garantuje za stabilnost i sigurnost takvih objekata
Đoković objašnjava da se ovim zakonom ne rešava pitanje legalizacije, već isključivo evidentiranje objekata u katastru.
Kako navodi, prilikom upisa država proverava samo ko je vlasnik nepokretnosti, dok se tehnička ispravnost objekta, njegova bezbednost, statika i prateća infrastruktura ne proveravaju u potpunosti. Zbog toga država ne može da garantuje za stabilnost i sigurnost takvih objekata.
On podseća da su postojali raniji postupci u kojima su vlasnici imali kompletnu dokumentaciju i koji su mogli biti završeni po starim zakonima, ali ti predmeti nisu dovedeni do kraja. Time su, prema njegovim rečima, vlasnici dovedeni u situaciju da i pored urednih papira njihovi objekti budu tretirani isto kao i oni bez kompletne dokumentacije.
Đoković ističe da bi jedino kroz poseban postupak legalizacije, uz izradu kompletne tehničke dokumentacije i sprovođenje svih stručnih provera koje važe u redovnoj gradnji, moglo da se dobije puno pravno i tehničko priznanje objekta.
On smatra da bi nakon ovog zakona trebalo da usledi novi propis koji bi omogućio da se taj proces završi, jer bi u suprotnom objekti trajno ostali evidentirani bez punih garancija, što bi imalo posledice i po njihovu vrednost na tržištu nekretnina.
