Povratnici imaju visoka očekivanja i naviknuti su na viši standard, što ih dodatno frustrira u novim uslovima u Hrvatskoj
Vlada Hrvatske najavljuje mere za povratak dijaspore, ali one često ne rešavaju ključne probleme poput stanovanja i zapošljavanja
Sve više Hrvata poslednjih godina razmišlja o povratku iz inostranstva, ali ih realnost na terenu često neprijatno iznenadi. Priča Marina, koji se nakon decenije života u austrijskom Gracu odlučio vratiti u Hrvatsku, otvara pitanje koliko je takav povratak uopšte jednostavan i koliko je sistem spreman za one koji žele nazad.
Marin je u Austriji proveo punih deset godina. Tamo je izgradio karijeru, zasnovao porodicu i podigao decu koja su u Gracu krenula u vrtić i školu. Na papiru, to je uspešna priča – stabilan život, iznadprosečna primanja i akademski status.
"Deset godina sam u Gracu sa porodicom, deca su ovde krenula u vrtić i školu... imam ugledan posao, doktor sam nauka. Ali, nije ni blizu kao nekad", započinje svoju ispovest. Iako je dugo živeo u kvalitetnom kvartu, promene su, kaže, postale sve vidljivije. Troškovi života rasli su iz meseca u mesec, a bezbednosni i društveni aspekti dodatno su uticali na odluku o povratku.
Živeli u elitnom naselju
"Mi smo još bili u finom kvartu i nismo to toliko osetili, ali uz ogromna poskupljenja, bili smo primorani da odemo na periferiju, a imam iznadprosečnu platu. I gde god da se okrenete, strah vas je za decu. Ima više ljudi iz trećeg sveta nego Evropljana, ne možete hodati ulicom. A supruga je inženjerka mašinstva i ne može da pronađe normalan posao već par godina", kaže.
Dodaje da ni kupovina nekretnine u Austriji više nije realna opcija za mnoge, pa ni za njega. "A kupiti nekretninu, nemoguća misija. U Hrvatskoj je skupo, ali u Gracu, ako niste druga generacija ili odavde, nezamislivo..." Upravo zato, odluka o povratku u Hrvatsku činila se logičnim korakom. Međutim, ono što ga je dočekalo na domaćem tržištu nekretnina – nije očekivao. "Ipak, moram da priznam da sam šokiran i sa cenama ovde. Ali, nije toliko ni cena koliko što same ponude nedostaje", ističe.
Stan od 50, 60 kvadrata navodno vredi 220.000 evra
Problem, kaže, nije samo u visini iznosa, već u činjenici da kvalitetnih nekretnina jednostavno nema dovoljno. "Teško je naći useljivu kuću po optimalnoj ceni. Stanovi nas ne zanimaju, a i kad vidite da stan od 50, 60 kvadrata navodno vredi 220.000 evra, o čemu mi pričamo?"
Posebno naglašava da Zagreb uopšte ne razmatraju kao opciju, već traže život u manjim gradovima – ali ni tamo situacija nije značajno bolja. "S tim da nam ne pada na pamet da idemo u Zagreb, gledamo manje gradove", kaže. Njegova priča otvara širu sliku problema sa kojim se suočava sve veći broj povratnika – tržište nekretnina u Hrvatskoj postalo je skupo i nelikvidno, uz ograničenu ponudu koja dodatno podiže cene.
Mere za povratak dijaspore
Istovremeno, Hrvatska već godinama najavljuje mere za povratak dijaspore, ali konkretni efekti tih politika često su upitni. Postoje određeni programi i podsticaji, ali oni su uglavnom ograničeni i ne rešavaju ključne prepreke poput stanovanja i zapošljavanja. Pitanje koje se sve češće postavlja jeste koliko su takve mere zaista prilagođene ljudima poput Marina – visokoobrazovanima koji žele stabilan život i dugoročnu sigurnost.
Za razliku od ranijih talasa povratka, današnji povratnici dolaze sa drugačijim očekivanjima. Navikli su na određeni standard, uređeno tržište i jasna pravila pa ih situacija u Hrvatskoj često iznenadi.
Simptom šireg problema
S druge strane, Hrvatska se suočava sa demografskim padom i navodnim nedostatkom radne snage o kojem stalno govore preduzetnici, zbog čega se povratak iseljenika sve češće ističe kao strateški cilj. Ali bez rešavanja konkretnih problema – od nekretnina do administracije – takvi ciljevi ostaju više deklarativni nego stvarni. Marinova priča tako nije izolovan slučaj, već simptom šireg problema. Povratak u domovinu, iako emotivno privlačan, u praksi se pretvara u niz prepreka koje mnogi nisu očekivali.
Na kraju, pitanje ostaje otvoreno – može li Hrvatska postati realna opcija za povratak ili će sve više onih koji o tome razmišljaju odustati već na prvom koraku, suočeni sa tržištem koje ne prati njihove potrebe. Za Marina, odgovor je jasan: "Mi se svakako vraćamo. Hrvatska ima ono što većina Evrope nema, sigurnost i mir još uvek. Prirodne lepote, dobri ljudi. Neku toplinu, Zapad je u padu, Hrvatska se još drži." Ali jedno je sigurno – povratak, koji se na prvi pogled činio jednostavnim, pretvorio se u ozbiljan izazov.
(Izvor: Dnevno.hr)
