Većina napuštenih stanova zapravo ima vlasnike, ali se nekretnine ne koriste ni ne obilaze redovno
Država preuzima imovinu samo kada se utvrdi da nema naslednika, nakon javnog oglasa i isteka roka od godinu dana
U Srbiji je trenutno evidentirano čak 123.584 napuštena stana, pokazuju podaci zasnovani na rezultatima Popisa stanovništva iz 2022. godine. Samo u Vojvodini se nalazi 23.750 ovakvih nekretnina, dok Srem, sa preko 3.200 praznih stanova, zauzima značajno mesto u ovoj neslavnoj statistici.
Ove brojke kod mnogih otvaraju logično pitanje – šta se zapravo dešava sa stanom, kućom ili zemljom čiji vlasnik premine, a na ostavinskoj raspravi se ne pojavi nijedan naslednik? Da li nekretnina ostaje prepuštena zubu vremena ili dobija novog vlasnika?
Širok krug naslednika i potraga po službenoj dužnosti
Prema važećem Zakonu o nasleđivanju, pravo na nasledstvo u Srbiji ima veoma širok krug ljudi. Pored potomaka, bračnog druga, roditelja, braće i sestara, pravo na imovinu polažu i dalji srodnici.
Zato je važno znati da stan ne prelazi u tuđe ruke preko noći. Sud i javni beležnik imaju zakonsku obavezu da po službenoj dužnosti pokušaju da pronađu naslednike, pa čak i u slučajevima kada oni žive daleko van granica Srbije.
Kada država preuzima ključeve
Tek kada se iscrpe apsolutno sve mogućnosti i nedvosmisleno utvrdi da preminuli nema naslednika, imovina može preći u svojinu Republike Srbije.
Međutim, ovaj postupak je dugotrajan. Kako bi se osiguralo da niko nije oštećen, sud putem javnog oglasa poziva potencijalne naslednike da se jave u roku od godinu dana. Ukoliko po isteku tog roka niko ne zatraži pravo na zaostavštinu, tek tada država i zvanično postaje vlasnik te nekretnine.
Zašto imamo preko 100.000 napuštenih stanova
Stručnjaci za nekretnine i pravo upozoravaju na jednu ključnu stvar: napušten stan ne znači nužno da on nema vlasnika. Naprotiv, najveći broj ovih nekretnina zapravo ima zakonske vlasnike, ali se one ne koriste za stanovanje, niti se redovno obilaze.
Najčešći razlozi zbog kojih desetine hiljada stanova širom Srbije godinama propadaju su:
- Nerešeni nasledni i imovinsko-pravni odnosi
- Dugotrajni i komplikovani sudski postupci
- Odlazak vlasnika u inostranstvo
- Loše stanje samih objekata u koje niko ne želi da ulaže
- Stanovi kupljeni isključivo kao investicija, koji se koriste samo povremeno
Pitanje nasleđivanja i adekvatnog korišćenja nekretnina ostaje jedan od gorućih imovinskih problema, naročito u manjim sredinama i seoskim naseljima poput onih u Sremskoj oblasti.
Upravo zbog toga, pravnici stalno apeluju na građane da na vreme i jasno regulišu svoje imovinske odnose kako vredne nekretnine ne bi završile zakatančene i zaboravljene.
