Ovim građanima računi za grejanje rastu i do 250 odsto i kad troše manje? Evo zašto se to dešava u Nemačkoj i šta mogu da učine
Toplotno ugovaranje u Nemačkoj omogućava vlasnicima da angažuju spoljne izvođače za grejanje, prenoseći troškove stanarima
Potrošačke organizacije preporučuju proveru obračuna i konsultaciju sa stručnim udruženjima za zaštitu prava
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
Računi za grejanje u Nemačkoj mogu biti znatno viši uprkos manjoj potrošnji zbog toplotnog ugovaranja, modela u kojem spoljni izvođači preuzimaju grejanje, a dodatne i često netransparentne troškove snose stanari. U takvim slučajevima cena grejanja može porasti i do 250 odsto, iako stvarne nabavne cene energije ostaju niske.
Zašto stanari plaćaju i do 250 odsto više, iako cene energije padaju?
Blic preporučuje
Mnogi stanari suočavaju se sa neprijatnim iznenađenjem: račun za grejanje znatno je viši nego prethodnih godina, iako su trošili manje energije. Uzrok tome ne moraju nužno biti rast cena gasa ili struje. Sve češće se u pozadini krije model snabdevanja poznat kao toplotno ugovaranje, odnosno "Wärme-Contracting".
Reč je o praksi koja može znatno povećati troškove grejanja – u nekim slučajevima i do 250 odsto – pri čemu dodatni teret snose isključivo stanari, a ne vlasnici nekretnina.
Šta je toplotno ugovaranje?
U većini stambenih zgrada grejanje se obezbeđuje zajedničkim gasnim sistemom. Troškovi goriva, održavanja i popravki raspodeljuju se među stanarima putem obračuna režija. Vlasnik zgrade pritom je odgovoran za tehničku ispravnost sistema i angažovanje ovlašćenih servisera.
Kako bi izbegao tu obavezu, vlasnik može upravljanje grejanjem prepustiti spoljnom pružaocu usluge – tzv. "kontraktoru". Taj izvođač preuzima održavanje, popravke i eventualnu zamenu sistema grejanja, a sve nastale troškove prenosi direktno na stanare kroz cenu toplote navedenu na računu za grejanje.
Od gasnog grejanja do "daljinske toplote"
Problem dodatno nastaje jer se u slučaju ugovaranja stanari više ne smatraju potrošačima gasa, već korisnicima toplotne energije, često formalno izjednačene sa daljinskim grejanjem. Time takvi ugovori potpadaju pod propise o daljinskoj toploti, prema kojima se cena sastoji od fiksnog dela i cene po potrošenom kilovat-satu.
U praksi to često znači izuzetno visoku cenu rada, koja se neretko kreće između 40 i 60 centi po kilovat-satu. Potrošački magazini upozoravaju i na netransparentne metode obračuna, poput korišćenja berzanskih indeksa koji nemaju stvarnu povezanost sa realnim nabavnim cenama gasa. Iako snabdevači energent kupuju po povoljnijim tržišnim cenama, stanarima se na računu zaračunavaju znatno veći iznosi.
Ugovaranje nije ograničeno samo na grejanje
Osim isporuke toplote, vlasnici zgrada mogu spoljnim izvođačima prepustiti i druge energetske usluge, poput tzv. ugovaranja ušteda. Ono obuhvata mere za dugoročno smanjenje potrošnje energije, uključujući zamenu radijatora i ventila, energetsku obnovu zgrada, toplotnu izolaciju ili ugradnju novih prozora.
Iako stanari u tim slučajevima mogu ostvariti određene uštede, dodatne usluge često plaćaju po nepovoljnim, ponekad i precenjenim uslovima.
Rizici i za privatne vlasnike
Toplotno ugovaranje nije rezervisano samo za stambene zgrade. I privatne osobe mogu se susresti sa ovim modelom, na primer pri zameni sistema grejanja. Umesto kupovine, oprema se tada iznajmljuje ili uzima na lizing. Iako se na kraju ugovora nudi mogućnost otkupa, cena je u pravilu veoma visoka, zbog čega ukupni trošak zamene grejanja postaje nerazmerno velik.
Kritike udruženja stanara i potrošača
Udruženja stanara i organizacije za zaštitu potrošača sve glasnije kritikuju ovakvu praksu. Smatraju da toplotno ugovaranje predstavlja nepotrebno finansijsko opterećenje za stanare, jer oni snose trošak usluge koju je naručio vlasnik nekretnine – bez mogućnosti stvarnog uticaja na uslove ugovora.
Šta stanari mogu da urade?
Ako sumnjate da je snabdevanje toplotom u vašoj zgradi prepušteno spoljnom izvođaču, važno je detaljno proveriti obračun grejanja. U slučaju nejasnoća ili sumnjivih stavki, imate pravo da zatražite uvid u ugovornu dokumentaciju. Preporučuje se i kontaktiranje nadležnog udruženja za zaštitu potrošača, koje može analizirati račun i savetovati o daljim koracima.
Važno je napomenuti da ni svi vlasnici zgrada ni upravnici nisu uvek svesni negativnih posledica koje toplotno ugovaranje može imati za stanare. Upravo zato transparentnost i informisanost ostaju ključni alati u zaštiti prava potrošača.
(Izvor: Feniks magazin)