"Ne vozimo mi avion, niti kuvamo hranu": Ako vam kažu ovo, odmah ih prijavite! Gavrilović otkriva trikove kojima turiste ostavljaju i bez para i bez letovanja

Sezona godišnjih odmora je i zvanično počela, a sa njom se vraćaju stari strahovi srpskih turista – lažni smeštaji, fantomske agencije i sitna slova u ugovorima koja mogu da unište letovanje.

Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" objašnjava zašto ne smemo opraštati propuste, kako na vreme prepoznati prevaru i koji su tačno koraci da naplatite svaki propušteni dan odmora.

"Ne kuvamo mi hranu, ne vozimo mi avion"

Kada uplatite kompletan aranžman preko turističke agencije, ona je u potpunosti odgovorna za prevoz, smeštaj i hranu. Gavrilović ističe da putnici često dobijaju izgovore od agencija poput: "Pa ne vozimo mi avion ili ne kuvamo mi hranu u hotelu". Iako je to faktički tačno, zakon je jasan – agencija je prodala aranžman i odgovorna je za sve što se u njemu dešava.

Jedan od najčešćih problema je kada se predivne fotografije smeštaja iz kataloga ne poklapaju sa onim što vas dočeka na destinaciji. U ovakvim situacijama ključno je reagovati odmah.

"Putnik je dužan da odmah po saznanju uloži reklamaciju na nesaobraznost, a agencija je dužna da odmah reaguje i to otkloni", naglašava Gavrilović. Ukoliko putnik ćuti i žali se tek po povratku sa letovanja, automatski gubi pravo na pravično umanjenje cene aranžmana.

Pravo na otkazivanje i doplate za gorivo

Agencije su neretko spremne da zadrže novac čak i kada zakon kaže drugačije. Nedavno, usled sukoba na Bliskom istoku i napada na Kipru, mnogi uplašeni putnici želeli su da otkažu putovanja, ali su agencije zatezale sa povraćajem novca. Prava putnika su jasna:

• Do 45 dana pred put: Putnik može odustati bez navođenja razloga, a agencija mora vratiti celokupan iznos (zadržava samo administrativne troškove).
• Kako se putovanje bliži: Agencija po skali ima pravo da zadrži veći procenat novca (do 30 dana oko 30-50%, a tri dana pred put i do 100%).
• Opravdani razlozi: U slučaju bolesti, smrti srodnika ili vanrednog stanja na destinaciji, agencija sme da zadrži samo stvarne troškove. Problem je, međutim, što agencije često odbijaju da obrazlože te troškove i pokušavaju da zadrže sav novac.

Takođe, agencije su ponovo počele da traže tzv. doplate za gorivo, ali putnicima ne dostavljaju matematički obračun zbog čega traže baš 35, 55 ili 105 evra. Gavrilović podseća da agencije koje ne ispoštuju proceduru i ne dokumentuju ovaj trošak izvesno gube sporove na sudu, pa putnici mogu da povrate taj novac.

Bankrot agencija i zablude o osiguranju

Šta se dešava kada se turistička agencija usred sezone jednostavno ugasi? Prema rečima stručnjaka, pojedine agencije su firme tipa "tašna-mašna", bez nekretnina i čvrstog kapitala iz kog bi putnici mogli da se naplate. U tom slučaju nada su garancije putovanja od osiguravajućih kuća. Ipak, ako je agencija imala garanciju na 200.000 evra, a putnicima duguje ukupno 400.000 evra, oštećeni će dobiti samo polovinu svog novca, dok je ostatak trajno izgubljen.

Mnogi spas traže u kupovini "osiguranja od otkaza putovanja", ali ono krije veliku zamku. "Polisa pokriva neke slučajeve koji se uglavnom neće desiti, dok za mnoge opravdane strahove, zbog kojih ljudi masovno otkazuju, osiguranje jednostavno ne važi", upozorava Gavrilović. Zato je neophodno pažljivo čitati šta polisa tačno isključuje.

Kako naplatiti kašnjenje leta i do 600 evra

Ukoliko let kasni više od tri sata (a da razlog nije viša sila poput vremenskih neprilika ili udara ptice), putnici imaju pravo na ozbiljne naknade.

• Kupljena karta od avio-prevoznika: Naknada se kreće od 250 do 600 evra po putniku.
• Let u okviru agencijskog aranžmana: Agencija je odgovorna za kašnjenje i dužna je da nadoknadi štetu srazmerno skraćenom boravku na destinaciji (npr. ukoliko propustite jedan dan hotela). Zanimljivo je da, ukoliko putnik ima avio kartu u svom posedu, on se može direktno obratiti avio-kompaniji za odštetu, koja je često znatno viša od one koju bi ponudila agencija za "izgubljen dan".

Ne odustajte od svog novca

Stručnjaci poručuju da građani moraju pažljivo da čitaju ugovore, ali i da ne odustaju na prvi znak odbijanja.

"Savet za putnike je da budu uporni, da prijave probleme turističkoj inspekciji i pokrenu potrošački spor koji često bude besplatan, a na kraju dovede do toga da putnik dobije svoj novac nazad, a agencija plati i troškove tog postupka", zaključuje Gavrilović.