Ovo je investicija koja je "razbila" čak i zlato: Rast od 900 odsto, brojke su brutalne
Zlato je tokom proteklih godina ostvarilo neverovatan rast vrednosti, privlačeći pažnju investitora
Ipak, nekretnine, koje zovu "betonskim zlatom", pokazuju još veći rast vrednosti u istom periodu
Komentara 2
Slušaj vest
0:00/
0:00
Ko je 1998. godine kupio kilogram zlata, danas beleži rast vrednosti od oko 750 odsto. S druge strane, sopstvena sredstva uložena u kupovinu kuće uvećala su se čak deset puta.
Cena zlata u poslednjih dvanaest meseci dostigla je nove rekordne nivoe, što je obradovalo investitore. Međutim, posmatrano dugoročno, kupci nekretnina nemaju razloga da se kriju u senci ovog plemenitog metala.
Blic preporučuje
Nekretnine se s razlogom nazivaju "betonskim zlatom", što potvrđuje i aktuelno poređenje. Ko je 1998. godine kupio kilogram zlata za 13.600 franaka, danas tu zlatnu polugu može da proda za oko 116.000 franaka. To predstavlja rast vrednosti od 750 odsto.
Za mnoge vlasnike nekretnina, učinak je u istom periodu bio još povoljniji. Tipična porodična kuća u Evropi tada je, prema podacima konsultantske kuće za nekretnine, koštala oko 700.000 evra. Prema kriterijumima ove konsultantske kuće, tipična kuća u, primera radi, Švajcarskoj, ima pet soba, nešto više od 140 kvadratnih metara stambenog prostora i nalazi se na parceli od oko 500 kvadratnih metara. Danas takva kuća, u proseku na nivou cele zemlje, vredi oko 1,8 miliona evra.
Betonsko zlato nadmašuje pravo zlato
Prilikom kupovine 1998. godine, kupac je morao da obezbedi sopstvena sredstva u iznosu od najmanje 122.000 franaka. Ako se uzme u obzir rast vrednosti kuće do danas, u toj nekretnini se sada nalazi sopstveni kapital u vrednosti od oko 1,2 miliona franaka. Prema ovoj računici, rast vrednosti iznosi čak 900 odsto. Drugim rečima, uloženi sopstveni kapital se učetvorostručio - tačnije, uvećao se deset puta. U ovoj računici, "betonsko zlato" jasno nadmašuje pravo zlato kada je reč o stvaranju imovine.
Razlog za ogroman rast vrednosti porodičnih kuća leži u efektu poluge. Kada se nekretnina finansira sa 20 odsto sopstvenih sredstava i 80 odsto tuđeg kapitala (kredita), rast vrednosti odnosi se na celokupnih 100 odsto vrednosti nekretnine. Na uloženi kapital tako deluje petostruki efekat poluge. Kako malo ko može da kupi kuću ili stan bez hipoteke, većina vlasnika nekretnina zapravo profitira od ovog mehanizma.
Efekat poluge povećava i rizik
Kod zlata, s druge strane, rast vrednosti od 10 odsto investitoru donosi upravo tih 10 odsto zarade - osim ako se ne koriste finansijski proizvodi sa polugom, koji nose znatno veći rizik. Jer, u slučaju pada cene, poluga deluje i u suprotnom smeru i nesrazmerno brzo "pojede" sopstveni kapital.
Sličan rizik postoji i kod kupovine kuće uz visoko zaduženje. Iako su cene kuća u Švajcarskoj od 1998. gotovo neprekidno rasle i važe za manje volatilne u poređenju sa drugim investicijama, to ne znači da se trend ne može promeniti. Ako bi vrednost kuće pala za 10 odsto, a udeo sopstvenog kapitala iznosio 20 odsto, polovina tog kapitala bila bi izgubljena. Banka bi tada brzo zatražila dodatna sredstva od vlasnika. Ko to ne može da obezbedi, bio bi prinuđen da nekretninu proda - i to uz gubitak.
(Blick.ch)