Novo treće doba u Srbiji: Kako je biti penzioner u našoj zemlji? Šta našim najstarijima zaista nedostaje (VIDEO)
Potrebno je unaprediti društvenu percepciju starijih osoba
Penzioneri u Srbiji menjaju tradicionalni tretman povlačenja iz javnog života ka aktivnijem i društveno angažovanom načinu života
Komentara 2
Slušaj vest
0:00/
0:00
Treće doba u Srbiji polako menja lice. Iako se penzioneri i dalje često posmatraju kao pasivni deo društva, primeri iz prakse pokazuju da starost više ne mora da znači povlačenje, izolaciju i čekanje. Sve je više onih koji u penziji započinju novu fazu života – aktivnu, društveno angažovanu i ispunjenu.
O tome kako danas izgleda biti penzioner u Srbiji, ali i šta ovoj populaciji zaista nedostaje, govorili su Snežana Šantić iz Udruženja penzionera opštine Stari grad i Vladimir Simidžija, saobraćajni inženjer i primer aktivnog života u trećem dobu.
Ljubav prema životu kao ključ dugovečnosti
Snežana Šantić, koja već 15 godina vodi savetovalište kroz koje je prošlo više od 65.000 ljudi, smatra da je usamljenost najveća bolest savremenog sveta – ne samo među starijima, već i među mladima.
Kako ističe, penzioneri često dolaze u savetovalište zbog problema, ali odlaze nasmejani ne zato što je problem nužno rešen, već zato što su razgovarali.
Poruka je jasna: bez ljubavi prema životu, ljudima i svakodnevici, nijedna reforma, penzija ili socijalna mera ne može doneti kvalitetan život.
Starost kao faza rasta, a ne kraj puta
Koncept koji se sve češće pominje u svetu jeste da starost nije kraj puta, već nova faza rasta. U razvijenim zemljama to je već deo sistema takozvane srebrne ekonomije, u okviru koje postoje čitave industrije prilagođene trećem dobu, ali i politike koje podstiču zapošljavanje i aktivnost penzionera.
Prema iskustvima iz Evrope, država u trenutku odlaska u penziju preuzima aktivnu ulogu – od socijalne i zdravstvene podrške, do organizovanih usluga koje omogućavaju starijima da ostanu samostalni, uključeni i vidljivi u zajednici.
U Srbiji, takav sistem još ne postoji u punom obimu.
Šta penzionerima u Srbiji nedostaje
Sagovornici ističu da problem nije samo visina penzije. Penzionerima su potrebni sistemska podrška i usluge koje omogućavaju dostojanstven život.
To uključuje gerontodomaćice, gerontosestre, dnevne boravke za starija lica, organizovane aktivnosti i programe druženja. Ideja da se stariji smeštaju u domove tek kada više ne mogu da se brinu o sebi ne rešava suštinu problema – potrebu za pripadanjem, komunikacijom i aktivnim životom.
Posebno se naglašava da penzioneri ne smeju biti društveno vidljivi samo u vreme izbora, već kao deo zajednice čije iskustvo i znanje imaju vrednost.
Kretanje, disciplina i rutina
Vladimir Simidžija, koji svakodnevno vežba, šeta i vodi računa o rutini, ističe da je fizička aktivnost ključna za očuvanje zdravlja u starijem dobu. Prema njegovim rečima, zapušten fizički organizam vrlo brzo povlači i pad mentalne i emotivne snage.
Kretanje, vežbanje, san i disanje nisu luksuz, već osnovne pretpostavke dugovečnosti. Organizam, kako kaže, funkcioniše kao celina – narušavanje ravnoteže u jednom segmentu odražava se na sve ostalo.
Usamljenost kao tihi neprijatelj trećeg doba
Jedna od najtežih tema jeste samoća. Sagovornici upozoravaju da zidovi ne znaju ni da pevaju ni da plaču, ali da samoća razara sporije i tiše od bolesti.
Zato su druženje, razgovor i osećaj pripadnosti često važniji od materijalne pomoći. Poruka mlađima je jednostavna – pozovite roditelje, bake, deke, rođake. To nisu samo porodične obaveze, već ulaganje u sopstvene korene.
Nova starost zahteva novi pristup
U Srbiji je potrebna promena pogleda na treće doba. Ne kao na teret, već kao na resurs. Ljudi u penziji imaju iskustvo, znanje i vreme koje može biti dragoceno društvu.
Starost ne mora da znači povlačenje, već priliku za drugačiji, sporiji, ali sadržajniji život. Kako poručuju sagovornici, nema starosti – postoji samo način na koji živimo život.