Važno je razlikovati dodelu naslednog dela od odricanja od nasledstva i svaku odluku pravno potvrditi uz savet stručnjaka
Problem je čest zbog neusaglašenih katastra i zemljišnih knjiga u Hrvatskoj, što dovodi do neotkrivene imovine
Dodela naslednog dela može biti prava zamka — mnogi je potpisuju ne znajući da bi mogli da izgube prava na imovinu koja tek treba da bude otkrivena. Upravo je to slučaj koji je opisao čitalac koji je kontaktirao pravne stručnjake Sindikata penzionera Hrvatske.
On je dodelio svoj nasledni deo kuće svojih roditelja svom bratu, pre nego što je nasledstvo podeljeno. Tri godine nakon spora oko ostavine, porodica je otkrila da je majka vlasnica zemljišta nasleđenog od svojih predaka, za šta niko nije znao u vreme spora. Pitanje je jednostavno - da li ona ima pravo na deo ove novootkrivene imovine?
Nasleđeni deo kuće mojih roditelja sam dao svom bratu, pre nego što je nasledstvo podeljeno.
Prošle su tri godine od ročišta za ostavinu, a sada smo otkrili da moja majka poseduje neko zemljište koje je nasledila od svojih predaka. Da li imam pravo na deo te imovine?“, pitao je. Prema odgovoru pravnih stručnjaka iz Sindikata penzionera Hrvatske, da.
Šta zakon kaže?
Prema Zakonu o nasleđivanju, svaki sunaslednik može preneti svoj deo nasledstva na drugog sunaslednika pre deobe nasledstva, u celini ili delimično. Ugovor o takvom prenosu mora biti sastavljen u pisanoj formi i overen od strane sudije, overen od strane javnog beležnika ili sastavljen u formi javnobeležničkog zapisa.
Međutim, ako se, nakon pravosnažnosti odluke o nasleđivanju, pronađe imovina koja nije bila navedena u toj odluci, ročište za nasleđivanje mora se ponovo održati — a to je upravo u slučajevima kada se naslednik odrekao nasledstva ili je svoj deo nasledstva dodelio sunasledniku.
Savet je stoga jasan: potrebno je podneti zahtev za ponovno sprovođenje ročišta o ostavini zbog naknadno otkrivene imovine, što otvara mogućnost ostvarivanja prava na nasleđivanje tog dela.
Nije retka pojava
U Hrvatskoj ima više takvih situacija nego što se čini. Stari katastarski upisi i zemljišne knjige su odavno neusklađeni, a mnoge parcele su bile upisane na pretke koji su odavno preminuli i nikada nisu ušli ni u kakvo nasledstvo.
Šumske parcele, livade, zapušteni vinogradi - takva imovina može iznenaditi čak i samu porodicu, ponekad decenijama nakon što se mislilo da je nasledstvo davno zakasnela priča.
Takođe je vredno napomenuti da mnogi ljudi mešaju dve pravno različite stvari — dodelu naslednog dela i odricanje od nasledstva. To su različite pravne institucije sa različitim posledicama, pa je uvek preporučljivo konsultovati se sa javnim beležnikom ili advokatom pre nego što bilo šta potpišete.
(Dnevno.hr)
