Australija je potpuno zabranila upotrebu engineered stone, dok su druge zemlje uvele strožu regulativu i inspekcije, sa naglaskom na zaštitnu opremu i mokro sečenje
Stručnjaci naglašavaju da nema rizika za korisnike gotovih kuhinja, ali da većina radnika nije svesna opasnosti i ne primenjuje adekvatne mere zaštite pri obradi kvarca
Elegantne kvarcne radne ploče su poslednjih godina postale gotovo neizostavan deo modernih kuhinja. Investitori ih obožavaju u novogradnji, dizajneri enterijera ih često biraju zbog utiska luksuza, a vlasnici stanova ih vole jer izgledaju kao mermer ili prirodni kamen, ali su otpornije i lakše za održavanje.
Iako su među skupljim opcijama za kuhinju, potražnja za njima ne opada. Naprotiv, engineered stone odnosno veštački kvarc danas je jedan od najpopularnijih materijala za kuhinjske radne ploče i kupatila, pa se sve češće ugrađuje i u domove u Hrvatskoj. Osim kuhinjskih ploča, poslednjih godina posebno su popularni i moderni kupatilski umivaonici od kvarca, često izrađeni iz jednog komada kako bi izgledali što elegantnije.
Dok kupci uglavnom razmišljaju o estetici, odnosno nijansi i šari pločica, lekari i stručnjaci za bezbednost poslednjih godina upozoravaju na sasvim drugu stranu priče, onu koja uključuje ozbiljnu i neizlečivu bolest pluća.
Britanski Sky News je nedavno objavio veliku reportažu o silikozi, bolesti povezanoj sa obradom kvarcnih ploča zbog koje su neke zemlje već počele da uvode zabrane i stroža pravila rada. Problem nije u samim kuhinjama niti u ljudima koji ih koriste, već u radnicima koji svakodnevno seku, bruse i poliraju veštački kvarc.
Radi se o materijalu koji se najčešće sastoji od veoma visokog udela kvarca, često između 90 i 95 procenata, pomešanog sa smolama i pigmentima. Tokom sečenja oslobađaju se velike količine veoma fine silicijumske prašine koja može završiti duboko u plućima.
Vremenom dolazi do stvaranja ožiljnog tkiva odnosno plućne fibroze, što može dovesti do razvoja silikoze. Bolest je progresivna i neizlečiva, a u najtežim slučajevima može biti smrtonosna.
Lekarka Johana Feri iz londonske bolnice "Royal Brompton" u reportaži pokazuje rendgenske snimke pluća mladih radnika puna sitnih belih oštećenja nastalih zbog udisanja silicijumske prašine. Kaže da se bolest nekada povezivala uglavnom sa rudarima i teškom industrijom, dok danas sve češće pogađa mlade ljude koji rade sa kvarcnim pločama za kuhinje i kupatila.
Bolest mladih radnika
U Ujedinjenom Kraljevstvu do sada je potvrđeno više od 50 slučajeva silikoze povezanih sa engineered stone materijalima i četiri smrti, ali lekari veruju da je stvarni broj mnogo veći. U Kaliforniji je od 2018. zabeleženo više od 550 slučajeva među radnicima, a najmanje 30 ljudi je umrlo.
Australija je 2024. postala prva država na svetu koja je potpuno zabranila engineered stone, dok je britanski regulator HSE ovih dana zabranio suvo sečenje veštačkog kvarca nakon naglog porasta broja obolelih. Za nešto više od godinu dana broj slučajeva takozvane "kvarcne silikoze" u Velikoj Britaniji porastao je sa osam na 45, odnosno čak 462 posto.
Poslodavci će morati da koriste mokro sečenje, sisteme za suzbijanje prašine i zaštitnu opremu, a tokom naredne godine najavljeno je čak hiljadu inspekcija radionica i pogona zbog opasne silicijumske prašine, pišu britanski mediji.
Poznati hrvatski pulmolog i internista Saša Srića kaže da u Hrvatskoj za sada nema poznatih potvrđenih slučajeva povezanih sa obradom kvarcnih ploča, barem prema dostupnim podacima.
"Izuzetno retka pojava, mogu reći da smo o tome do sada u Hrvatskoj čuli manje-više samo iz stručne literature. Silikoza izaziva plućnu fibrozu, da li je bilo pacijenata koji su direktno povezani, odnosno da li je u pozadini bilo slučajeva, ne zna se", ističe prim. dr. Saša Srića, šef odeljenja interne medicine u KBC-u Zagreb.
Objašnjava da se bolest najčešće povezuje sa radnicima u građevini i rudnicima i da je reč o hroničnoj bolesti koja se obično razvija nakon 10 do 15 godina izloženosti, uz progresivan tok. Postoje i ređi akutni oblici, koji nastaju nakon veoma intenzivne izloženosti silicijumskoj prašini.
Simptomi su često podmukli i razvijaju se postepeno pa lekari do dijagnoze dolaze nakon rendgena ili CT-a pluća i razgovora sa pacijentom o vrsti posla koji obavlja.
"Simptomi su kašalj, otežano disanje, napor, a takvi ljudi imaju veću sklonost tuberkulozi kao i upalama pluća", napominje Srića.
Za plućnu fibrozu, kaže, nema specifičnog leka, već se lečenje prilagođava simptomima i težini bolesti. U lakšim slučajevima primenjuje se potporna terapija, dok u najtežim slučajevima kao krajnje rešenje dolazi u obzir i transplantacija pluća.
"Najvažnija je prevencija, zaštitne maske i mere zaštite na radu. Tu veliku ulogu ima medicina rada", ističe Srića.
Nepoznata silikoza
Da mnogi radnici zapravo nisu ni svesni rizika od ovako teške bolesti potvrđuje i iskustvo Marijana Maleka, vlasnika biznisa Kamen Malek iz Donje Lomnice koji se više od deset godina bavi izradom kuhinjskih radnih ploča i ploča za umivaonike.
"Nekad sečem na mokro, a nekad i na suvo, ali kod sečenja na suvo zaštitim se maskom, zaštitnim naočarima i slušalicama", kaže.
Dodaje da do sada nije imao problema sa disajnim sistemom, ali priznaje da nikada ranije nije ni čuo za silikozu pluća.
Ipak, upozorava da veliki broj majstora i ljudi koji rade sa kvarcom verovatno nije dovoljno svestan rizika. "Mislim da nisu svi upoznati sa tim problemima i da se ne zaštite pravilno kod sečenja", zaključuje.
Problem nije kuhinja već obrada
Stručnjaci naglašavaju da kvarcne ploče nisu opasne kada su jednom ugrađene u kuhinju. Rizik nastaje tokom sečenja, brušenja i poliranja, posebno ako se radi na suvo i bez adekvatne zaštite.
Silicijumska prašina se sastoji od mikroskopskih čestica koje lako ulaze duboko u pluća. Što je udeo silicijuma u materijalu veći, veći je i rizik tokom obrade. Upravo zato lekari upozoravaju da je veštački kvarc problematičniji od mnogih prirodnih vrsta kamena.
Lekari u Velikoj Britaniji upozoravaju i da su se kod kvarcnih ploča pojavili slučajevi bolesti nakon mnogo kraće izloženosti nego što je to nekada bilo u rudnicima, ponekad čak nakon samo jedne godine intenzivnog rada bez adekvatne zaštite.
Deo industrije tvrdi da se pravilnim merama rizik može kontrolisati, ali sindikati i deo stručnjaka traže potpunu zabranu materijala po uzoru na Australiju.
Cela priča mnoge je podsetila na azbest, materijal koji se decenijama smatrao sigurnim i praktičnim pre nego što su otkrivene njegove smrtonosne posledice. Upravo zato deo stručnjaka upozorava da bi se, uz trendove i estetiku, mnogo više trebalo govoriti i o zaštiti ljudi koji taj materijal svakodnevno obrađuju.
(Izvor: Jutarnji.hr)
