Glavni razlozi rasta cena su ekstremne vrućine, suša, rast troškova energenata i đubriva, kao i poremećaji zbog sukoba na Bliskom istoku i u Ukrajini
Meso će biti manje pogođeno, dok se najjači rast cena očekuje kod žitarica, voća, povrća i mlečnih proizvoda
Globalne cene hrane mogle bi da porastu za 11,8 odsto tokom 2026. godine, a zatim za još 4,8 odsto u 2027, procenjuje britanska analitička kuća Oksford ekonomiks. Najveći pritisak očekuje se na tržištu pšenice, što bi moglo da se odrazi i na cene hleba, testenine i drugih proizvoda.
Među namirnicama koje bi mogle najviše da poskupe su žitarice, voće, povrće i mlečni proizvodi. Ekstremne vrućine i suša smanjuju prinose širom Evrope, dok poljoprivrednicima istovremeno rastu troškovi energenata i đubriva.
Suša smanjila prognoze prinosa
Nakon toplotnog talasa u Evropi, briselsko udruženje trgovaca žitaricama i uljaricama Koseral u julu je smanjilo prognozu prinosa žitarica u Evropskoj uniji i Ujedinjenom Kraljevstvu sa 295,5 na 286,6 miliona tona. Prošle godine prinos je iznosio 310 miliona tona, prenosi Indeks pisanje Juronjuza.
Na troškove proizvodnje utiču i poremećaji na energetskom tržištu povezani sa sukobima na Bliskom istoku. Dizel je na svetskom tržištu u julu bio 36 odsto skuplji nego godinu ranije, dok Oksford ekonomiks očekuje da će cene đubriva ove godine porasti za 22 odsto.
Tomas Dvoržak, viši ekonomista u Oksford ekonomiksu, navodi da veliki uticaj na globalne cene hrane imaju sukob SAD i Irana i njegove posledice po cene dizela, prirodnog gasa i đubriva.
Dodatni rizik predstavlja rat u Ukrajini. Rusija i Ukrajina zajedno učestvuju sa nešto manje od 30 odsto u svetskom izvozu pšenice i sa više od 10 odsto u izvozu kukuruza.
Napadi na luke, terminale i brodove, kao i otežan izvoz preko Crnog i Azovskog mora, mogli bi da ugroze 86 miliona tona godišnjeg izvoznog kapaciteta žitarica, što predstavlja gotovo 17 odsto ukupnog svetskog izvoza.
Pšenica pod najvećim pritiskom
Najveći rast očekuje se kod pšenice, čija proizvodnja zahteva velike količine đubriva. Oksford ekonomiks procenjuje da bi njena cena u trećem tromesečju 2026. mogla da bude 36 odsto viša nego godinu ranije.
Rast cene pšenice mogao bi da se prelije i na proizvode u kojima je ona jedan od glavnih sastojaka, među kojima su hleb, testenina, keks i pahuljice za doručak.
"Najteže će biti pogođeni usevi - žitarice, voće i povrće - kao i mlečni proizvodi", rekao je Dvoržak, navodeći da su ove kategorije posebno izložene posledicama suše i visokih temperatura.
Posledice bi mogle da se osete i kod prerađene hrane, uključujući hleb, sir, vino i ulje, dok se očekuje da meso bude manje pogođeno.
Prva poskupljenja već za nekoliko meseci
Promene bi najpre mogle da se vide kod sveže hrane. Prema Dvoržakovim procenama, više cene voća i povrća mogle bi da stignu do prodavnica za dva do tri meseca.
Kod prerađene hrane potrebno je više vremena da se rast troškova prenese na maloprodajne cene zbog proizvodnje i prerade. Najveći rast u toj kategoriji očekuje se za šest do devet meseci.
To znači da bi sveže namirnice mogle snažnije da poskupe tokom oktobra i novembra, dok se najveći rast cena prerađene hrane očekuje između februara i maja naredne godine.
(Blic Biznis/Index)
