Ljudi koji su dostigli ranu finansijsku slobodu suočavaju se sa pitanjem kako ispuniti vreme i čime ispuniti stečenu slobodu
Primeri pokazuju da povratak na posao nije redak, jer finansijska sigurnost ne donosi nužno i psihološku stabilnost
Pokret finansijske nezavisnosti i ranog odlaska u penziju sve češće se predstavlja kroz brojke - ciljani iznos imovine, stopu štednje, rast investicija i godine u kojima je moguće prestati sa radom.
Međutim, iskustva pojedinaca pokazuju da fokus isključivo na akumulaciju novca često nosi i određene posledice.
Sagovornici koji su uspeli da ostvare ranu finansijsku nezavisnost ukazuju da nakon izlaska iz poslovnog sveta dolazi važnije pitanje od samog novca - čemu zapravo služi sloboda koju su stekli.
Sloboda bez plana može da dovede do praznine
Žozet Čang napustila je posao u finansijama 2024. godine, nakon što je sa suprugom dostigla planirani finansijski cilj. Iako kaže da je rano penzionisanje za nju bilo olakšanje, jer više nema obaveze i nadređene koji određuju njen raspored, priznaje da nije dovoljno razmišljala o tome kako će izgledati život nakon toga.
Nakon početnog perioda odmora i razonode, suočila se sa pitanjima kako želi da provodi vreme i šta joj je zaista važno. Postepeno, kroz različite aktivnosti, pokušava da pronađe rutinu koja joj donosi smisao i zadovoljstvo.
Povratak na posao nakon pokušaja ranog penzionisanja
Sličan zaključak donela je i Gvendolin Merc, koja je sa 28 godina napustila stalni posao nakon što je uspela da uštedi oko 200.000 dolara. Tokom nekoliko godina štedela je i do 78 odsto prihoda, razvijajući paralelno dodatne izvore zarade.
Ipak, njen plan nije u potpunosti uspeo. Deo novca bio je vezan za penzione fondove, troškovi zdravstvene zaštite bili su viši nego što je očekivala, a rad za sebe se pokazao stresnijim nego što je pretpostavljala. Već posle devet meseci odlučila je da se vrati na stalni posao, shvativši da joj stabilnost redovne plate više odgovara.
Novac nije dovoljan za osećaj ispunjenosti
Rouz Han je još u ranim tridesetim godinama dostigla finansijsku slobodu, nakon što je otplatila dug od oko 100.000 dolara i izgradila imovinu vrednu više od milion dolara. To joj je omogućilo da napusti posao na Vol Stritu.
Ipak, život koji je zamišljala - putovanja i boravak u kamper vozilu - nije doneo očekivano zadovoljstvo. Već posle nekoliko meseci uzbuđenje je splasnulo, a osećaj ispunjenosti izostao.
Njeno iskustvo dovelo je do preispitivanja samog koncepta stalnog gomilanja novca. Kako navodi, takav način razmišljanja može da udalji ljude od onoga što je zaista važno - odnosa sa porodicom, prijateljima i kvalitetno provedenog vremena.
Zaključak ovih iskustava je da finansijska nezavisnost sama po sebi nije garancija sreće. Umesto pitanja kako što pre prestati sa radom, sve više se nameće dilema kako izgraditi život iz kog neće postojati potreba za "bekstvom" u penziju.
(Blic biznis/business insider)
