Polovina anketiranih smatra da sezonski radnici nisu dovoljno zaštićeni, a ključni problemi su niske plate, previše radnih sati i nepoštovanje prava
Većina ispitanika sezonske uslove ocenjuje pozitivno, ali značajan deo ukazuje na loše uslove rada i nezadovoljavajuću zaštitu radnika
Najveći broj ispitanika sezonski je radio u turizmu i ugostiteljstvu, sektoru koji tradicionalno zapošljava najveći broj sezonskih radnika – čak 62 odsto ispitanika.
Hrvatski turizam ulazi u sezonu sa istim problemom kao i prethodnih godina – nedostatkom domaće radne snage. Potrebe tržišta procenjuju se na oko 65.000 sezonskih radnika, ali sve manje Hrvata želi da radi pod ponuđenim uslovima, zbog čega se ovaj sektor sve više oslanja na strane radnike.
Kako bi proverio kakva su iskustva i stavovi građana prema sezonskim poslovima i radu tokom sezone uopšte, portal Posao.hr, jedna od najvećih baza oglasa za posao u Hrvatskoj, sproveo je anketu među svojim korisnicima.
Rezultati pokazuju da sezonski rad nije nepoznanica većini ispitanika. Čak 82 odsto učesnika ankete izjavilo je da je bar jednom radilo sezonski posao, dok takvo iskustvo nema 18 odsto ispitanika.
Većina je radila sezonske poslove
Očekivano, najveći broj ispitanika sezonski je radio u turizmu i ugostiteljstvu, sektoru koji tradicionalno zapošljava najveći broj sezonskih radnika – čak 62 odsto ispitanika. Slede trgovina sa gotovo 13 odsto odgovora i građevinarstvo sa šest odsto. Manji broj ispitanika sezonsko iskustvo stekao je u poljoprivredi, dok je 15 odsto navelo da su radili u drugim delatnostima.
Kada je reč o razlozima za prihvatanje sezonskog posla, finansijski motivi ubedljivo prednjače. Više od polovine ispitanika, njih 53 odsto, navelo je veću zaradu kao glavni razlog za sezonski angažman, što potvrđuje da takvi poslovi mnogima predstavljaju priliku za bržu i značajniju zaradu u kratkom vremenskom periodu.
Za gotovo 22 odsto učesnika sezonski posao bio je posledica nedostatka stalnog zaposlenja, dok je 14 odsto ispitanika kao glavni motiv istaklo sticanje iskustva i preporuka koje mogu pomoći u daljem razvoju karijere. Fleksibilno radno vreme pokazalo se kao najmanje važan faktor i izabralo ga je tek nešto više od jedan odsto ispitanika.
Među odgovorima u kategoriji „Drugo“ ispitanici su navodili različite lične okolnosti i motive – od rada tokom školskog i studentskog raspusta i želje za promenom sredine, do potrebe za dodatnom zaradom tokom leta.
Uslovi na sezonskim poslovima se razlikuju
Uprkos izazovima koji često prate sezonsko zapošljavanje, većina ispitanika svoje iskustvo ocenjuje pozitivno. Gotovo polovina učesnika ankete, njih 49 odsto, uslove rada na sezonskim poslovima ocenila je kao dobre, dok ih je dodatnih 21 odsto ocenilo kao veoma dobre.
S druge strane, oko 31 odsto ispitanika navelo je da su uslovi rada bili loši ili veoma loši, što pokazuje da iskustva sezonskih radnika i dalje u velikoj meri zavise od poslodavca, sektora i konkretnih uslova rada.
Takve ocene odražavaju se i na spremnost radnika da ponovo prihvate sezonski posao. Više od polovine ispitanika, odnosno 53 odsto, izjavilo je da bi ponovo radilo sezonski posao, dok je 37 odsto odgovorilo da bi odluka prvenstveno zavisila od ponuđenih uslova rada i visine zarade. Samo deset odsto ispitanika navelo je da više ne bi prihvatilo sezonski posao.
Prava sezonskih radnika
Pitanje zaštite sezonskih radnika pokazalo se kao jedno od najkritičnijih u ovom istraživanju. Polovina ispitanika smatra da sezonski radnici nisu dovoljno zaštićeni, dok svega 17 odsto veruje da postojeći nivo zaštite zadovoljava potrebe zaposlenih. Trećina učesnika nije sigurna kako da proceni trenutno stanje.
Otvoreni odgovori dodatno otkrivaju sa kakvim se izazovima sezonski radnici najčešće suočavaju. Kao najvažnije oblasti za unapređenje ispitanici su izdvojili veće plate, bolje uslove rada i strože poštovanje radničkih prava. Brojni učesnici ukazali su na predugo radno vreme, nedostatak slobodnih dana, neplaćeni prekovremeni rad, kao i nesklad između dogovorenih i stvarnih uslova rada.
Pored zarade i radnog vremena, često su pominjani i smeštaj i ishrana radnika. Ispitanici smatraju da bi poslodavci trebalo da obezbede kvalitetniji smeštaj, odgovarajuće obroke i bolje uslove boravka tokom sezone. Značajan broj komentara odnosio se i na potrebu za boljom organizacijom rada, kvalitetnijom komunikacijom između poslodavaca i zaposlenih, kao i većom transparentnošću prilikom zapošljavanja.
Posebno je zanimljivo da se među odgovorima često provlačila tema poštovanja zakonskih prava radnika. Deo ispitanika upozorava na preopterećenost tokom sezone, izostanak odmora i strah od prijavljivanja nepravilnosti zbog mogućeg gubitka posla.
Problem je i zarada
Koliko su sezonski radnici zadovoljni odnosom između uloženog rada i zarade pokazuje i pitanje o pravednosti sezonskih plata. Manje od petine ispitanika, odnosno 19 odsto, smatra da je plata u potpunosti odgovarala količini i zahtevnosti posla koji su obavljali. Najveći broj učesnika, njih 37 odsto, ocenio je da je naknada samo delimično opravdala uloženi trud, dok gotovo trećina ispitanika, odnosno 31 odsto, smatra da je posao bio previše zahtevan u odnosu na primanja.
Nameće se jasan zaključak – iako sezonski poslovi mnogima predstavljaju priliku za dodatnu zaradu, deo radnika smatra da finansijska naknada često nije u skladu sa intenzitetom posla, naročito tokom najopterećenijih letnjih meseci.
Rezultati ankete pokazuju da bi unapređenje uslova rada, veća transparentnost i bolja zaštita zaposlenih mogli da budu među ključnim koracima za privlačenje većeg broja domaćih radnika na sezonske poslove, posebno u sektorima koji se već godinama suočavaju sa hroničnim nedostatkom radne snage.
Prava radnika na sezoni
Nadalje, pitanje zaštite sezonskih radnika pokazalo se jednim od najkritičnijih područja našeg anketnog istraživanja. Polovina ispitanika smatra da sezonski radnici nisu dovoljno zaštićeni, dok tek 17 posto vjeruje da postojeća razina zaštite zadovoljava potrebe zaposlenih. Trećina sudionika nije sigurna kako procijeniti stanje.
Otvoreni odgovori dodatno otkrivaju s kojim se izazovima sezonski radnici najčešće susreću. Kao najvažnija područja za poboljšanje ispitanici su izdvojili veće plate, kvalitetnije uslove rada i strože poštivanje radničkih prava. Brojni učesnici isticali su predugo radno vreme, nedostatak slobodnih dana, neplaćene prekovremene sate te neusklađenost između dogovorenih i stvarnih uslova rada.
Uz primanja i radno vreme, često su se spominjali i smještaj te način prehrane radnika. Naime, naši ispitanici smatraju da bi poslodavci trebali osigurati kvalitetniji smeštaj, adekvatne obroke i bolje uvjete boravka tokom sezone. Značajan broj komentara odnosio se i na potrebu za boljom organizacijom rada, kvalitetnijom komunikacijom između poslodavaca i zaposlenika te većom transparentnošću prilikom zapošljavanja.
Posebno je zanimljivo da se među odgovorima često provlačila tema poštivanja zakonskih prava radnika. Deo ispitanika upozorava na preopterećenost tokom sezone, izostanak odmora i strah od prijavljivanja nepravilnosti zbog mogućeg gubitka posla.
Problem je i zarada
Koliko su sezonski radnici zadovoljni omjerom uloženog rada i zarade, pokazuje i pitanje o pravednosti sezonskih plata. Manje od petine ispitanika, 19 posto, smatra da je plata u potpunosti odgovarala količini i zahtevnosti posla koji su obavljali. Najveći deo učesnika, njih 37 posto, ocenio je da je naknada samo delimično opravdala uloženi trud, dok gotovo trećina ispitanika, 31 posto, smatra da je posao bio prezahtevan u odnosu na primanja.
Nameće se pritom jasan zaključak. Iako sezonski poslovi mnogima predstavljaju priliku za dodatnu zaradu, deo radnika smatra da finansijska naknada često ne prati intenzitet rada, posebno u najopterećenijim letnim mesecima.
Rezultati naše ankete pokazuju da bi poboljšanje radnih uslova, transparentnosti i zaštite zaposlenika moglo biti jedan od ključnih koraka u privlačenju većeg broja domaćih radnika u sezonske poslove, osobito u sektorima koji se već godinama suočavaju s hroničnim nedostatkom radne snage.
(Poslovni.hr)
