Kazahstan je identifikovao 38 perspektivnih nalazišta minerala, uključujući zlato, retke zemne elemente, bakar, nikal i mrki ugalj
Posebnu pažnju privlače retki zemni elementi, ključni za tehnologije čiste energije, ali njihova eksploatacija predstavlja izazove za zaštitu životne sredine
Kazahstan pokušava da se pozicionira bliže centru te mape. Zvaničnici su u prvom kvartalu 2025. identifikovali 38 perspektivnih nalazišta minerala, uključujući 19 metričkih tona zlata, odnosno oko 21 američku tonu, zajedno sa retkim zemnim elementima, bakrom, niklom i mrkim ugljem.
Na prvi pogled, pažnju privlači zlato. Ali veća ekološka i ekonomska priča možda su retki zemni elementi - grupa elemenata koja omogućava da tehnologije čiste energije funkcionišu u stvarnom svetu. Problem je dovoljno jednostavan za razumevanje, čak i ako geologija nije. Čistija energija i dalje zahteva rudnike, postrojenja za preradu, zaštitu voda i poverenje javnosti.
Mineralna mapa Kazahstana
Istraživački zamah Kazahstana povezan je sa nacionalnim naporima da se do 2026. geološka i geofizička istraživanja prošire na oko 2,2 miliona kvadratnih kilometara. Početkom 2025. timovi su koristili analizu vazdušnih snimaka, terenska istraživanja, bušenja, testiranja vode, merenja radijacije, geohemijska istraživanja i kancelarijske studije kako bi suzili potencijalne lokacije.
Rane procene su široke. Zvaničnici su naveli oko 2,9 miliona američkih tona retkih zemnih metala, 1,2 milijarde američkih tona mrkog uglja, 4,1 milion američkih tona bakra i nikla, kao i oko 21 američku tonu zlata među potencijalnim resursima, piše Ecoticias.
To ne znači da će rudnici biti otvoreni već sutra. Ovo su obećavajuća otkrića, a ne gomila zlatnih poluga koje čekaju na površini. Sporiji deo tek sledi — dodatna bušenja, preciznije procene resursa, studije izvodljivosti, izdavanje dozvola i procene uticaja na lokalne zajednice.
Retki zemni elementi u centru pažnje
Retki zemni elementi predstavljaju grupu od 17 elemenata, i uprkos nazivu, nisu uvek retki u zemlji. Ono što jeste retko jeste pronalaženje koncentracija koje se mogu iskopavati, preraditi i prodavati bez stvaranja većih problema usput. Američki geološki zavod procenio je da je globalna proizvodnja retkih zemnih elemenata 2024. iznosila oko 430.000 američkih tona ekvivalenta oksida retkih zemalja, pri čemu je Kina obezbedila najveći deo — oko 298.000 američkih tona.
Zato je posebnu pažnju privukla zasebna objava Kazahstana o retkim zemnim elementima. Agencija Reuters prenela je da nalazište Žana Kazahstan, oko 420 kilometara od glavnog grada, sadrži neodimijum, cerijum, lantan i itrijum, sa prosečnim sadržajem od oko 0,7 kilograma retkih zemnih metala po toni rude. Isti izveštaj navodi da se materijal nalazi na dubinama do oko 300 metara.
Jednostavno rečeno, ovi materijali pomažu da se električna energija pretvori u pokret i obrnuto. Oni su deo „nevidljive mašinerije“ iza motora električnih vozila, vetroturbina, elektronike i određenih odbrambenih sistema. Bez retkih zemnih elemenata nema ni lakog prelaza na čistu energiju.
Zlato je samo deo priče
Naravno, i 21 američka tona zlata je značajna. Zlato može podstaći interes investitora i olakšati finansiranje istraživačkih programa, posebno kada kompanije istražuju više vrsta minerala u istoj zemlji.
Ali zlato nije cela priča. Raznovrstan paket mineralnih resursa može ublažiti rizik oslanjanja na samo jedan ciklus cena sirovina, posebno kada su bakar, nikl i retki zemni elementi povezani sa kablovima, baterijama, magnetima i industrijskom opremom. Tu postoji i praktična lekcija. Moderna istraživanja danas manje liče na nagađanje gde bi moglo biti blago, a više na izgradnju slojevite mape — uzorak po uzorak, snimak po snimak i jezgro bušotine po jezgro bušotine. To je sporije od bombastičnih naslova, ali tako počinju ozbiljni rudarski projekti.
Ekološki izazov
Novi rudnici mogu doneti radna mesta, puteve, dalekovode i razvoj lokalnog biznisa. Ali mogu doneti i pritisak na vodne resurse, jalovinu, otpadne stene, prašinu i dugoročne troškove sanacije zemljišta. Tu priča o čistoj energiji postaje komplikovana.
Mrki ugalj dodatno komplikuje sliku. Otkriće oko 1,2 milijarde američkih tona može objasniti interes Kazahstana za stabilnost elektroenergetske mreže, ali istovremeno otvara očigledna pitanja o emisijama ugljenika u svetu koji pokušava da se udalji od visoko zagađujućih goriva.
Prerada retkih zemnih elemenata predstavlja poseban izazov. Studija iz 2025. o nalazištu Kundibaj na severu Kazahstana testirala je metode luženja rude iz trošne kore, uključujući jačinu kiseline, vreme i temperaturu, pri čemu su optimalni laboratorijski uslovi bili oko 70 stepeni Celzijusa tokom tri sata. To jeste korisna nauka, ali nije isto što i dokaz da će industrijsko postrojenje biti čisto, jeftino i prihvaćeno od strane lokalnih zajednica.
Podaci bi mogli da ubrzaju razvoj
Kazahstan takođe pokušava da modernizuje način na koji se geološki podaci čuvaju i dele. Zemlja je od 2018. do 2024. privukla više od 823 miliona dolara ulaganja u geološka istraživanja, dok se očekuje da istražena površina poraste sa oko 1,9 miliona na oko 2,2 miliona kvadratnih kilometara do 2026.
Jerlan Galijev, predsednik Nacionalne geološke službe, objasnio je digitalizaciju jednostavnim rečima:
„Radimo sa Finskim geološkim zavodom na unapređenju digitalnih sistema za geološke podatke“, rekao je on.
To možda zvuči manje uzbudljivo od zlata, ali bolji podaci mogu promeniti čitav tempo razvoja. Oni pomažu kompanijama da biraju mesta za bušenje, upoređuju rizike i izbegnu bacanje novca na pogrešne lokacije. U praksi, to znači da sledeća bušotina neće biti slepa opklada.
Šta dalje pratiti
Sledeće veliko pitanje jeste potvrda nalaza. Početne procene se često menjaju kako se istraživanja šire — mogu rasti ili padati. To je normalno, čak i ako kvari jednostavne naslove.
Drugo pitanje je vrednost. Kazahstan će imati veću korist ako uspe da više materijala prerađuje i rafiniše unutar zemlje, umesto da izvozi sirovu rudu. Za to su potrebni tehnologija, investicije, obučeni radnici i pravila koja štite i investitore i lokalne zajednice.
Na kraju dana, ovo otkriće nije samo priča o sjajnom metalu pod zemljom. Reč je o tome da li zemlja bogata mineralima može pomoći snabdevanje ekonomije čiste energije, a da pritom ne ponovi stare greške - prvo eksploatacija, pa tek onda sanacija posledica.
