Uprkos stopama inflacije i nedostatku bilo kakve kamate, sve veći broj ljudi čuva velike količine novca na svojim tekućim računima, demonstrirajući prilično loše finansijske navike.
U reprezentativnom istraživanju koje je sprovela agencija za istraživanje javnog mnjenja "Civey" za portal za poređenje kredita "Smava", čak jedan od osam ispitanika (13,0 odsto) priznao je da na svom tekućem računu drži iznos veći od 10.000 evra.
Ovaj trend je u stalnom porastu, jer je u prošlogodišnjem istraživanju ovaj udeo bio samo 11,2 odsto. Problem leži u činjenici da banke uglavnom ne nude nikakvu kamatu na depozite na tekućim računima, pa čak i ako nominalni iznos novca ostane isti, inflacija, koja je nedavno bila veća od dva odsto, polako ali sigurno uništava njegovu kupovnu moć.
Vozači, radnici i porodice stoga mogu sebi da priušte sve manje za svoj novac, koji se u finansijskom svetu klasično definiše kao „štednja sa gubitkom vrednosti“.
Stručnjaci za zaštitu potrošača stoga pozivaju građane da na svojim računima drže samo operativni novac za svakodnevne transakcije. Sve što prelazi strogo definisani crni fond treba odmah preusmeriti na druge finansijske instrumente koji generišu prinos ili barem ublažavaju udarac inflacije.
Tri zlatna saveta stručnjaka za upravljanje gotovinom
- Kolika je idealna rezerva za hitne slučajeve: Stručnjaci preporučuju da držite samo crni fond za hitne slučajeve u likvidnom obliku, što je otprilike tri neto mesečne plate. Ovaj novac služi kao amortizer ako vam se frižider, pametni telefon ili automobil neočekivano pokvare. U zavisnosti od vaše lične životne situacije i potrebe za sigurnošću, ova rezerva može biti nešto veća, ali sve što prelazi iznos od pet mesečnih plata svakako treba investirati negde drugde.
- Tekući račun je samo za transakcije: Na klasičnom tekućem računu trebalo bi da imate samo onoliko novca koliko vam je potrebno da pokrijete tekuće mesečne obaveze – kao što su kirija, komunalne usluge (struja, internet), hrana i troškovi mobilnosti. Čak ni vaša rezerva za hitne slučajeve ne mora biti na tekućem računu.
- Prebacite novac na račun dnevne štednje: Ostatak slobodnog novca treba prebaciti na račun dnevne štednje (Tagesgeldkonto). Novac ostaje podjednako dostupan u svakom trenutku, ali trenutno može da ostvari umerene kamatne stope od tri procenta i više, što barem neutrališe uticaj inflacije.
Računica: tačne koristi od prebacivanja 5.000 evra u druge finansijske tokove
Da bi ilustrovali finansijsku štetu koju vozači i radnici nanose sebi ostavljajući novac na tekućem računu, portal "Smava" je izračunao tačne koristi od prebacivanja 5.000 evra u druge finansijske tokove tokom perioda od pet godina. Rezultati jasno pokazuju moć računa sa kamatom i pametnog upravljanja dugom:
- Opcija 1 (Dnevni štedni račun): Ako prebacite 5.000 evra na dnevni štedni račun sa prosečnom kamatnom stopom od 1,9 odsto godišnje, nakon pet godina vaša štednja će se povećati za oko 500 evra.
- Opcija 2 (Oročena štednja / Festgeld): Ako odlučite da uložite isti iznos na oročeni štedni račun sa kamatnom stopom od 2,76 odsto godišnje, vaš budžet će biti bogatiji za oko 730 evra nakon pet godina.
- Opcija 3 (Vanredna otplata kredita): Ubedljivo najisplativija opcija za svakoga ko ima otvoren potrošački kredit jeste da taj novac iskoristi za prevremenu otplatu duga. Prema podacima Bundesbanke, potrošači trenutno plaćaju izuzetno visoke kamatne stope od oko 8,62 odsto godišnje na takve kredite. Ulaganjem 5.000 evra u vanrednu otplatu kredita, uštedećete neverovatnih 2.120 evra na kamatama tokom pet godina.
Anketa koja je otkrila ove navike građana sprovedena je između 1. i 3. juna 2026. godine, a anketirano je više od 5.000 odraslih širom Nemačke. Zaključak stručnjaka je jasan - pasivnost na bankovnom računu danas direktno znači gubitak novca.
(Izvor: Feniks magazin)
