Slični slučajevi iz drugih saveza pokazuju da neretko dolazi do administrativnih grešaka i polemika oko prava na ostanak
Deportacija Bosanca je odložena i zbog birokratskih apsurda sa dokumentima, što je izazvalo nerazumevanje i kritike u javnosti
Bosanac Huso B. (41) koji živi u Kelnu, koji je obavezan da napusti zemlju i više puta je kažnjavan, ne može biti deportovan zbog svoje osmoro dece. I to uprkos činjenici da se Bosna i Hercegovina smatra sigurnom zemljom porekla. Kako je to moguće i da li postoje slični slučajevi u Baden-Virtembergu, pitaju mediji u Nemačkoj.
Ovo je slučaj porodice iz Bosne i Hercegovine, koja mesečno prima 7.300 evra socijalne pomoći, iako je glava porodice trebalo da bude deportovana još 2003. godine.
Ne može se dati konkretna procena o slučaju iz Kelna, objašnjava Tomas Eben, direktor u Ministarstvu pravde i migracija Baden-Virtemberga, piše Schwäbische.de. Razlog je taj što njegovoj instituciji nisu dostupne sve informacije o toj temi. Iz tog razloga, ne može se reći da li postoje slični slučajevi na jugozapadu Nemačke, prenosi Oslobođenje.
U principu, ako su stranci zakonski obavezni da napuste zemlju, ako ne odu dobrovoljno u datom roku i ako ne postoje prepreke za deportaciju, njihov boravak u Nemačkoj mora biti prisilno prekinut. Nadležne službe za strance su zakonski obavezne da ovo sprovedu. Svakoj deportaciji mora prethoditi individualna procena da li je ona dozvoljena u konkretnom slučaju ili postoje prava na boravak ili razlozi za odlaganje deportacije.
U slučaju neposrednog, a ne samo privremenog razdvajanja porodice, posebno roditelja i dece, mora se ispitati pitanje srazmernosti. Pri tome se moraju uzeti u obzir principi višeg prava, posebno član 6. nemačkog Ustava, koji garantuje posebnu zaštitu porodice, kao i član 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji štiti pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života.
To znači da nadležni organ mora, u skladu sa težinom porodičnih veza, u svoje razmatranje uključiti i te veze sa licima koja legalno borave u Nemačkoj. U nekim slučajevima, to može dovesti do toga da vršenje roditeljskog staranja o detetu legalno sprečava deportaciju. Međutim, postoje i situacije u kojima preovladava interes države za prekid boravka, pa se deportacija može izvršiti uprkos postojanju biološkog deteta.
Krajem 2023. godine, u Bad Valdzeu se dogodio slučaj koji je privukao veliku pažnju javnosti. Nigerijac, zaposlen kao zavarivač u jednoj kompaniji u Ravensburgu, deportovan je neposredno pre Božića. Morao je da ostavi svoju malu ćerku sa svojim životnim partnerom. Postupci vlasti izazvali su znatno uznemirenje.
Početkom prošle godine u Tetnangu je podignuta uzbuna zbog muškarca marokanskog porekla, koji je došao u Nemačku preko Ukrajine. I on je trebalo da bude deportovan uprkos svojoj partnerki i maloj ćerki. Kasnije se ispostavilo da je u pitanju administrativna greška. Slanje pisma, kako je saopšteno, bilo je „nenamerno“.
Podsetimo, deportacija Bosanca je odložena jer služba u Kelnu nije tražila zamenu dokumenata. Naime, on ima svoju ličnu kartu, u kojoj je navedeno mesto rođenja u Bihaću, a državljanstvo u Bosni i Hercegovini. Ali, u zvaničnom dokumentu za zemlju rođenja 41-godišnjeg odbijenog tražioca azila piše „neodređeno“.
Upravo zato nemački mediji navode Markov slučaj kao veliki apsurd - mesto rođenja je poznato, ali ne i zemlja? Birokratski apsurd u nemačkim službama za strance, koji skoro niko više ne razume.
Već je više puta osuđivan i dolazio je u Nemačku bez ličnih dokumenata, a trebalo je da bude deportovan još 2003. godine. Ipak, 41-godišnji državljanin Bosne i Hercegovine i dalje živi u Kelnu. Prema rešenju socijalne službe za oktobar 2023. godine, koje je u posedu FOCUS online, odbijeni tražilac azila sa porodicom prima oko 7.300 evra mesečno od gradske socijalne službe.
(Crna Hronika)
