Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odbacio je mogućnost da Ankara traži finansijsku pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) uprkos mogućim teškim posledicama pandemije u zemlji čija je privreda i pre izbijanja virusa korona bila opterećena problemima izazvanim predsednikovom politikom, prenosi RaDio slobodna Evropa (RSE) pisanje zapadnih medija.
Erdoganov portparol Ibrahim Kalin rekao je u nedelju da Turska ne planira sporazum s MMF-om, prenEo je Rojters ukazujući da Ankara razmatra opcije za finansiranje koje bi ublažile ekonomske posledice širenja korona virusa, prenose "Vijesti".
"MMF nije na našoj agendi", rekao je Kalin, pojašnjavajući da u planovima nije ni kredit ni novi "stend baj" aranžman s MMF-om.
Komentar Erdoganovog portparola je, kako navodi Rojters, usledio pošto je direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva rekla da je ta organizacije u "veoma konstruktivnom angažovanju s celim članstvom, uključujući i Tursku".
Zvaničnici su prošle nedelje za Rojters rekli da Turska razgovora o valutnom aranžmanu s američkim Federalnim rezervama i da razmatra i druge opcije za finansiranje, posle zabrinutosti da bi smanjene rezerve strane valute mogle omesti turski odgovor na pandemiju. Iako su SAD i Turska saveznici u NATO, ukazuje agencija, dve zemlje su se poslednjih godina sporile u nizu pitanja.
Osetljivost pitanja stranog finansiranja odražava se, kako ukazuje Rojters, skokom vrednosti lire pošto je Georgijeva rekla da njena organizacija razgovara i s Turskom. Zbog želje da se lira stabilizuje prošle godine, centralna banka je intervenisala na tržištu, što je dovelo do smanjenja rezervi.
Odbijanje Ankare da se okrene MMF-u usledilo je pošto je kriza korona virusa podstakla spekulacije da će Erdogan, čija zemlja ima ograničene rezerve strane valute i velike spoljne finansijske zahteve, morati da odustane od svog zaveta da nikada više neće tražiti pomoć te organizacije, piše Fajnenšl tajms.
I pre krize koronavirusa, kako ukazuje britanski list, turska privreda se još oporavljala od posledica valutne krize 2018. posle recesije i skoka nezaposlenosti, a sada mora da se bori s pandemijom Covid-19 i posledicama globalne recesije i bega globalnih investitora ka bezbednim ulaganjima, čime su desetine milijardi dolara povučene s tržišta u razvoju.
