Sirtaki kombinuje elemente tradicionalnih grčkih igara i izvodi se u ritmu koji se ubrzava, prateći muzičku temu Mikisa Teodorakisa
Sirtaki je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kada je 2012. godine 5.614 ljudi u Volosu istovremeno igralo ovaj ples
Grčka ima pregršt tradicionalnih plesova, ali onaj najpoznatiji uopšte nije star kao što mislite.
Sirtaki, čuveni ples s rukama na ramenima koji asocira na vesele mediteranske taverne, zapravo nije vekovna narodna igra prenošena s kolena na koleno. Nastao je za potrebe filma „Grk Zorba”, ali je prerastao film i ušao u svakodnevni život, turističke razglednice i slike o Grčkoj tako jake da malo ko zna pravu istoriju sirtakija.
Kako je sirtaki prvi put zaigran na velikom platnu
Režiser Mihalis Kakogijanis je 1964. godine snimio film o dvojici potpuno različitih ljudi: uzdržanog Bazila, koga igra Alan Bejts, i bučnog, spontanog Aleksisa Zorbe, u tumačenju Entonija Kvina. Bazil dolazi na Krit zbog porodičnog rudnika, ali umesto jednostavnog poslovnog poduhvata dobija životnu lekciju neuspehu, gubitku, strasti, smehu i Zorbinoj filozofiji da čovek, čak i kad sve propadne, mora nekako da nastavi dalje.
Na samom kraju filma Zorbin veliki plan za transport drveta doživi potpuni fijasko. Konstrukcija se raspada, meštani beže, a na obali ostaju samo Zorba i Bazil, sami sa svojim porazom. Umesto očaja, sledi smeh. Bazil tada traži od Zorbe da ga nauči da pleše, i njih dvojica, rame uz rame, na praznoj plaži igraju scenu koja će postati jedna od najprepoznatljivijih u istoriji filma.
Sirtaki je osmislio grčki koreograf Giorgos Provias, ali poseban šarm joj daje naizgled neobavezni karakter. kao spoj elemenata tradicionalnih grčkih igara: sporijeg, „vučenog” pokreta povezanog sa syrtosom i hasapikom, i bržeg ritma nalik hasaposerviku. Uz muziku Mikisa Teodorakisa, ples počinje smireno, gotovo oprezno, a zatim se ubrzava i oslobađa, kao da prati unutrašnju promenu Bazila, čoveka koji prvi put dopušta sebi da izgubi kontrolu.
Tu je i jedna čuvena filmska anegdota koju je ispričao Entoni Kvin - Zorba: on je pred kraj snimanja povredio stopalo i nije mogao da izvede originalno predviđene, skakutave pokrete. Umesto toga, prilagodio je ples vukući nogu, i dao plesu originalni izgled. Tako je sirtaki, rođen iz potrebe filma i jedne nezgode na snimanju, na velikom platnu izgledao kao nešto što je oduvek pripadalo Grčkoj.
Kako se sirtaki raširio po svetu
Gledaoci iz celog sveta su prema poslednjoj sceni na plaži razvili posebne emocije, i u srce im je ušao dirljivi trenutak prepuštanja dvojice prijatelja plesu.
Veliku ulogu u tome imala je muzika Mikisa Teodorakisa. Tema iz filma, često poznata kao „Zorbin ples”, bila je dovoljno snažna i prepoznatljiva da odmah asocira na Grčku, čak i one koji nikada nisu bili u njoj. Zato se sirtaki brzo preselio iz bioskopa u taverne, restorane, turističke programe, proslave i školske priredbe. Nije potrebno da budete profesionalni igrač: dovoljno je da stanete u red ili polukrug, stavite ruke na ramena onih pored sebe i prepustite se ubrzanju muzike. Upravo ta jednostavnost pomogla mu je da postane globalni simbol Grčke, iako nije nastao u nekom selu pre mnogo generacija, već pred filmskom kamerom.
Vremenom je, postao ono što se naziva izmišljenom tradicijom: nešto što nije drevno, ali je toliko dobro prihvaćeno da ga ljudi smatraju korenima.
Da je sirtaki od filmske scene zaista prerastao u masovni kulturni simbol, pokazuje i rekord iz Volosa, gde je 2012. godine 5.614 ljudi zajedno igralo sirtaki i ušlo u Ginisovu knjigu rekorda.
Grčka je potvrdila svoje učešće na specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027 Beograd. Posetite njen paviljon i otkrijte autentične priče, kulturu i inovacije koje predstavlja svetu.
