Podvodni kablovi su ključni za globalni internet i finansijski promet, ali su često nezaštićeni, što ih čini ranjivim na namerne sabotaže i incidente u geopolitički napetim područjima
Tehnologiju sličnu finskoj sada razvijaju i druge zemlje, poput Nemačke, Australije, Velike Britanije i SAD, ulažući u autonomne dronove i napredne sisteme za nadzor podmorske infrastrukture
Elisa, finska telekomunikaciona kompanija, instalirala je opremu za detekciju na svojim podmorskim kablovima kako bi nadgledala kritičnu infrastrukturu. Prema saopštenju kompanije, sistem se zasniva na Distributed Acoustic Sensing (DAS) tehnologiji, koja pretvara podmorski kabl u dugački senzor koji registruje vibracije sa morskog dna. Sistem je uspešno testiran i sada se razvija tako da automatski obaveštava finsku graničnu stražu, finsku mornaricu i vlasnika kabla o svim nepravilnostima.
- Zaštita podmorske infrastrukture je nacionalno važan zadatak. Imajući u vidu nedavna oštećenja kablova, izgradili smo rešenje koje pruža rano upozorenje na nadolazeću pretnju. Veoma smo zadovoljni testovima koji su sada sprovedeni i dobrom saradnjom sa finskom graničnom stražom i mornaricom. Naša brza reakcija na incident na prelazu godine sprečila je štetu na drugim kablovima. Naš cilj je da sistem ranog upozorenja obavesti vlasti čak i pre nego što dođe do prve štete - rekao je Jouni Petrov, direktor za nove poslove u Elisi.
Podvodni kablovi za zaustavljanje sabotaža
Podvodni kablovi prenose oko 99% globalnog internet saobraćaja, a svakodnevno se preko njih obavljaju transakcije vredne milijarde dolara. Ipak, ova infrastruktura često ostaje nezaštićena zbog ogromne rasprostranjenosti globalne mreže podmorskih internet kablova. Često su označeni na nautičkim mapama kako bi pomorci znali gde se nalaze i izbegli njihovo oštećenje, ali sada ih "senke flote" koriste kao oružje, navodno namerno vukući sidra kako bi ih oštetili.
U poslednjih nekoliko godina zabeleženo je više ovakvih incidenata, uglavnom u blizini geopolitičkih žarišta kao što su Baltičko more blizu Rusije, Crveno more na Bliskom istoku i Tajvan u istočnoj Aziji. Još zabrinjavajuće je što su ruski brodovi i podmornice više puta viđeni u blizini transatlantskih data kablova i sumnja se da mapiraju morsko dno u njihovoj blizini za buduće operacije.
Dronovi rade na dubinama do 500 metara
Zbog toga zemlje sada ulažu u tehnologije koje pomažu u zaštiti ovih kablova. Trilateralni bezbednosni sporazum Australije, Velike Britanije i SAD (AUKUS) ulaže napore u razvoj podmorskog drona dizajniranog za reagovanje na pretnje podmorskim kablovima. Pentagon je čak raspisao poziv za predloge za male i jeftine autonomne podmornice koje se mogu brzo razviti i izgraditi, dok je jedan startap upravo predstavio dron na veštačku inteligenciju koji može da radi na dubinama do 500 metara.
Zapravo, DAS sistem koji Finska trenutno postavlja na svoje podvodne kablove sličan je onom koji je prošle godine razvila nemačka tehnološka kompanija AP Sensing. Ova tehnologija je isplativa i laka za instalaciju jer se može naknadno ugraditi na postojeće kablove, a jedina veća investicija je postavljanje uređaja za slušanje signala na svakih 100 kilometara.
