Izbor ambalaže za piće ima znatno veći uticaj na životnu sredinu nego što većina potrošača pretpostavlja. Ekološka studija Saveznog zavoda za zaštitu životne sredine u Švajcarskoj pokazala je da višekratne flaše, PET ambalaža i kartonske kutije prednjače kao najodrživije opcije. Ipak, jedna opcija ostaje apsolutno neprikosnovena - obična voda iz česme.
U Švajcarskoj je situacija jednostavna: ko je žedan, dovoljno je da otvori slavinu ili napuni flašicu na nekom od hiljada besplatnih javnih izvora. Uprkos tome, velika većina radije bira gazirane sokowe, pivo, energetska pića ili sve popularniju vitaminsku vodu. Ova navika ostavlja ozbiljan trag u prirodi, jer čak i flaširana mineralna voda stvara znatno veći ugljenični otisak zbog resursa koji se troše na proizvodnju, transport, pakovanje i distribuciju. Isto pravilo važi i za sve ostale napitke u PET flašama, aluminijumskim limenkama, kao i u jednokratnoj ili višekratnoj staklenoj ambalaži.
Višekratna ambalaža kao budućnost održivog društva
- Uporedne analize jasno pokazuju da višekratne ambalaže od stakla ili čelika ostvaruju znatno manji ekološki uticaj pod uslovom da se iskoriste dovoljan broj puta i da se logistika odvija na regionalnom nivou - ističe Žoel Erin, stručnjak za potrošnju i cirkularnu ekonomiju u organizaciji Greenpeace, u razgovoru za Blick.
Prema njenom mišljenju, višekratna ambalaža jedino je dugoročno i održivo rešenje:
- Vodeći proizvođači i trgovački lanci moraju preusmeriti svoj fokus na ove sisteme - kako radi zaštite prirode, tako i radi samih potrošača.
Zaboravljena tradicija: Povratak staklenih flaša
Mlađe generacije danas uglavnom nisu upoznate sa nekadašnjim modelom višekratnih staklenih flaša. Pre četrdesetak godina bilo je sasvim uobičajeno da se staklena ambalaža vraća u prodavnicu, gde bi se potom detaljno prala i ponovo punila i do 50 puta. Vremenom je ovaj sistem potisnut naglim razvojem plastike i ambalaže za jednokratnu upotrebu.
PET, staklo ili karton: Šta je najbolji izbor za sokove i vodu?
Opsežna studija kompanije Carbotech pokazala je da u kategoriji mineralnih voda i bezalkoholnih pića primat po ekološkoj prihvatljivosti drže PET flaše, višekratno staklo i kartonska ambalaža. Sa druge strane, aluminijumske limenke pri proizvodnji i reciklaži ostavljaju više nego dvostruko veći ekološki otisak.
Kada je reč o voćnim sokovima, najodrživijima su se pokazali kartonska ambalaža, PET flaše i koncept "bag-in-box" (plastična kesa smeštena unutar kartonske kutije). PET flaše odlikuje izuzetna lakoća, a u Švajcarskoj se uspešno reciklira više od 80% ove ambalaže, pri čemu nova pakovanja u proseku sadrže 50% recikliranog materijala.
Kakvu ambalažu birati za pivo i mleko?
Za kućno uživanje u pivu, najzeleniji izbor predstavljaju višekratne staklene flaše ili aluminijumske limenke. Ipak, ako želite maksimalno smanjiti otpad, najprihvatljivija opcija jeste točeno pivo iz bureta u ugostiteljskim objektima.
U sektoru mlečnih proizvoda, titulu najekološkije nosi ambalaža od PE folije, iza koje slede višekratne staklene flaše i standardni karton za mleko. Najveći ekološki otisak i dalje stvaraju mlečne PET i PE flaše, za koje sistemi reciklaže u mnogim regionima još uvek nisu u potpunosti razvijeni.
Vinsko iznenađenje: Vino iz kartona i PET-a ubedljivo ispred stakla
Iako ljubiteljima i poznavaocima vina ovo može zvučati neprihvatljivo, naučne analize pokazuju da su PET flaše, "bag-in-box" sistemi i kartonska ambalaža daleko održiviji izbor od klasičnih staklenih flaša.
Višekratna staklena ambalaža za vino nalazi se u zlatnoj sredini po uticaju na okolinu, dok jednokratne staklene flaše i limenke ubeđivačko drže vrh po količini zagađenja.
Energetska zamka reciklaže stakla
Jednokratne staklene flaše koje najčešće završavaju u kontejnerima za reciklažu prave najveću štetu po životnu sredinu. Proces njihove prerade zahteva topljenje stakla na izuzetno visokim temperaturama od čak 1600 °C, što troši ogromne količine energije.
Dodatni izazov u Švajcarskoj nastao je nakon zatvaranja poslednje domaće fabrike stakla u Sent-Preksu. Zbog toga se od polovine 2024. godine čak 80% prikupljenog staklenog otpada mora transportovati na reciklažu u susedne zemlje, Nemačku i Austriju, što dodatno povećava emisioni otisak zbog transporta.
Stručnjaci poručuju da je za masovniji povratak višekratnih flaša neophodno uspostaviti jedinstvene, zajedničke standarde između trgovinskih lanaca, proizvođača i logističkih kompanija.
