Kompanije objavljuju lažne oglase da bi prikupile biografije kandidata ili ispitale tržište rada i nivo plata
Stručnjaci upozoravaju na potrebu strože regulacije i veće odgovornosti poslodavaca i platformi kako bi se zaštitili kandidati
Milioni ljudi svakodnevno konkurišu za poslove koji možda nikada neće biti popunjeni. Reč je o takozvanim lažnim oglasima za posao, odnosno konkursima iza kojih često ne postoji stvarna namera kompanije da zaposli novog radnika.
Ova praksa ponovo je dospela u žižu javnosti nakon istrage protiv platforme LinkedIn u američkoj saveznoj državi Teksas. Tamošnje tužilaštvo proverava da li je kompanija korisnicima koji plaćaju premijum uslugu prikazivala oglase koji nisu predstavljali stvarne prilike za zaposlenje.
Iako se istraga odnosi na jednu platformu, stručnjaci upozoravaju da je problem mnogo širi i da su takozvani fantomski poslovi postali deo savremenog tržišta rada.
Zašto kompanije objavljuju oglase koji ne vode do zaposlenja?
Na prvi pogled deluje nelogično da firme traže radnike koje ne planiraju da zaposle, ali stručnjaci objašnjavaju da za to postoje poslovni razlozi.
Kompanije često koriste ovakve oglase kako bi unapred prikupile biografije potencijalnih kandidata, napravile bazu stručnjaka i bile spremne kada se pojavi stvarna potreba za zapošljavanjem. Na taj način mogu da skrate postupak izbora i smanje troškove pronalaska radnika.
Pored toga, oglasi se nekada koriste za ispitivanje tržišta rada - kompanije na osnovu broja prijavljenih kandidata i njihovih očekivanja mogu da procene dostupnost radne snage i nivo plata.
Koliko su lažni oglasi rasprostranjeni?
Tačan broj ovakvih oglasa teško je utvrditi jer kompanije retko objavljuju da konkurs nije doveo do zaposlenja. Ipak, pojedina istraživanja pokazuju da problem nije mali.
Analize ukazuju da se između petine i četvrtine oglasa za posao može povezati sa pozicijama koje nisu odmah namenjene stvarnom zapošljavanju. Slični oglasi pojavljuju se na različitim platformama za zapošljavanje, a ne samo na LinkedIn-u.
Stručnjaci upozoravaju da takva praksa može da zavara kandidate koji ulažu vreme u prijave, intervjue i pripremu za poslove koji možda nikada neće biti dostupni.
Zašto je LinkedIn pod lupom?
Posebna pažnja usmerena je na LinkedIn zbog njegovog poslovnog modela, jer kompanija veliki deo prihoda ostvaruje od usluga namenjenih regrutovanju radnika i premijum članstava.
Tužilaštvo u Teksasu proverava da li su korisnici plaćali dodatne usluge očekujući pristup stvarnim poslovnim prilikama, dok LinkedIn odbacuje optužbe i navodi da radi na sprečavanju zloupotreba.
Bez obzira na ishod istrage, slučaj je otvorio pitanje kako regulisati tržište oglasa za posao i sprečiti da kandidati budu obmanuti. Stručnjaci smatraju da će u budućnosti biti potrebna stroža kontrola aktivnih konkursa i veća odgovornost poslodavaca i platformi za zapošljavanje.
(Blic biznis/Biznis & finansije)
