Farmeri i skladišta se suočavaju sa rastućim troškovima zbog potrebe za dodatnim hlađenjem i energetskom efikasnošću
Opstanak industrije Parmigiano Reggiano je pod znakom pitanja, što ugrožava izvoz, lokalnu ekonomiju i osmostogodišnju tradiciju
Čuveni sir Parmigiano Reggiano, čija tradicija proizvodnje u Italiji traje više od osam vekova, mogao bi da postane žrtva ekstremnih klimatskih promena. Toplotni talasi i rekordne temperature u regiji Emilija-Romanja ozbiljno ugrožavaju stoku, što direktno utiče na ključnu sirovinu – mleko, ali i dramatično podiže troškove ove industrije vredne 4,5 milijardi evra.
Krave daju manje mleka, suša uništava ishranu
Za razliku od pre pola veka kada su farmeri samo noću otvarali prozore staja kako bi rashladili krave, danas oni moraju biti otvoreni 24 sata dnevno. Kada temperatura pređe 40 stepeni Celzijusa, krave manje jedu, više leže i daju i do 10 odsto manje mleka.
Problem dodatno pogoršavaju suše. Originalni parmezan sme da se proizvodi isključivo od tri sastojka (mleka, soli i sirišta), a stoka se hrani isključivo travom i senom sa lokalnog područja. Prema rečima Nikole Bertinelija, predsednika Konzorcijuma Parmigiano Reggiano, ukoliko nema kiše, nema ni trave ni sena, pa je samim tim nemoguće proizvesti mleko potrebno za sir.
Enormni troškovi za hlađenje staja i skladišta
Kako bi spasili proizvodnju, farmeri su u staje uveli ventilatore i sisteme za raspršivanje vodene magle, što im je znatno uvećalo račune za struju.
Isti ekonomski udar trpe i skladišta u kojima kolutovi sira zru od 12 meseci do preko tri godine. U takozvanim "Bankama parmezana", objektima koji pod istim krovom spajaju tradiciju i visoku tehnologiju kontrolišući svaki kolut rendgenskim snimcima, čuva se i do pola miliona kolutova sira vrednih preko 300 miliona evra. Đankarlo Ravaneti, direktor jednog od ovakvih skladišta, ističe da im je tokom najintenzivnijih toplotnih talasa dnevna potrošnja energije skočila za čak 30 odsto. Zbog toga su primorani da ulažu velika sredstva u unapređenje toplotne izolacije i obnovljive izvore energije.
Ugrožen izvoz i opstanak tradicije
Ulog je ogroman jer ova industrija zapošljava hiljade ljudi u Italiji i predstavlja ključni stub lokalne ekonomije. Više od polovine ukupne prodaje završi na inostranom tržištu, pri čemu su im SAD najveći kupac.
Paolo Ganzerli, direktor međunarodne prodaje grupacije GranTerre, upozorava da će sve intenzivniji ekstremni vremenski događaji nastaviti da utiču na kvalitet i kvantitet mleka, i neizbežno dovesti do rasta troškova.
„Parmigiano Reggiano proizvodi se već više od 800 godina“, podseća Ganzerli, i zaključuje: „Ne želimo biti poslednja generacija koja će ga jesti“.
(Tportal)
