Od 2027. godine u Srbiji stupa na snagu zakon koji uvodi obavezno ESG izveštavanje za mnogo širi krug kompanija.
Preduzeća će morati da mere i objavljuju podatke o uticaju na životnu sredinu, tretmanu zaposlenih i etičkim standardima
Zamislite da vam veliki poslovni partner postavi pitanje koje niste očekivali: „Koliki je vaš karbonski otisak?“ ili „Kakva je vaša politika prema zaposlenima?“. U kancelariji nastane tišina. Niko ne zna odgovor, ali ne zato što firma ne brine, nego zato što to nikad niko nije ni merio ni zapisao. Upravo ta tišina, u godinama koje dolaze, može da košta mnogo više od novca.
Do sada je nefinansijsko izveštavanje, ono što se sve češće naziva ESG izveštavanjem (Environmental, Social, Governance), u Srbiji uglavnom bilo rezervisano za multinacionalne korporacije i domaće kompanije koje su želele da zvuče moderno. Za ostale: nije bilo ni obaveze, ni pritiska, ni posebnog razloga za žurbu. Ta era je pri kraju.
Novi zakon, nova pravila
Početkom 2027. godine u Srbiji na snagu stupa zakonska regulativa koja briše stare granice. Ono što je ranije bilo privilegija ili marketinški alat postaje striktna zakonska obaveza i to ne samo za najveće igrače na tržištu. Novi propis spušta zahteve transparentnosti na daleko širi krug kompanija nego što se do sada mislilo.
Šta to u praksi znači?
Firme će morati da mere, dokumentuju i javno objavljuju podatke o svom uticaju na životnu sredinu, o tome kako tretiraju zaposlene, kako upravljaju rizicima i kakve etičke standarde primenjuju. I što je ključno, te informacije više neće moći da budu skup lepih obećanja bez pokrića. Moraće da budu merljive, tačne i podložne eksternoj proveri.
Izjave poput „mi brinemo o prirodi“ više neće biti dovoljne. Podaci treba da budu merljivi, proverljivi i potpisani.
Možda se čini da se sve ovo tiče samo velikih firmi. Ali tu leži jedna od najvećih zabluda domaćeg poslovnog sveta.
Domino efekat koji mnogi ne vide
Čak i kompanije koje formalno neće biti direktno obuhvaćene prvom linijom zakona, neće moći da ostanu po strani. Zašto? Zato što će njihovi klijenti i partneri, velike domaće firme i posebno EU kompanije, biti obuhvaćeni. A one od svojih dobavljača počinju da zahtevaju iste te podatke.
Nije teško zamisliti scenario: domaća firma koja godinama uspešno sarađuje sa stranim partnerom dobija upitnik koji nikad ranije nije videla. Traže se podaci o emisijama, o politici zapošljavanja, o internim procedurama. Rok je kratak. Odgovor ne postoji, jer podaci nikad nisu ni prikupljani. Umesto saradnje, dolazi do tihe zamene dobavljača.
Zašto čekanje skupo košta
Priprema za nefinansijsko izveštavanje nije nešto što može da se obavi za kratko vreme. Potrebno je edukovati zaposlene, uspostaviti interne procedure za praćenje podataka, mapirati procese i u nekim slučajevima promeniti načine rada. Sve to iziskuje i vreme i novac, ali kad se radi planski, ti troškovi su predvidivi i njima može da se njima upravlja.
Problem nastaje kad se isti posao mora obaviti u panici, u poslednjem trenutku, pod pritiskom rokova. Tada troškovi implementacije rastu, greške su skupe, a rezultat je najčešće dokument koji ne reflektuje stvarno stanje firme. U najgorem slučaju su to pravne sankcije i izgubljeni poslovi.
Rana adaptacija donosi konkretne prednosti, firme koje već danas počnu sa pripremama lakše zadržavaju i privlače krupne klijente, pristupaju bankarskim kreditima pod povoljnijim uslovima (banke sve češće ESG kriterijume ugrađuju u uslove finansiranja) i grade poverenje koje je teško kupiti u kratkom roku.
Da su domaće firme već svesne ove transformacije, pokazuje nedavno završeni konkurs „ESG Lideri“ u organizaciji PwC Srbija. Ovaj projekat danas služi kao odličan barometar spremnosti tržišta i izvor primera dobre prakse. Kompanije koje su prošle kroz proces prijave zapravo su već odradile najteži deo posla, a to je prva samoprocena sopstvenih procesa. Njihova iskustva su sada jasan putokaz svima ostalima koji tek treba da se prilagode novim pravilima igre.
U tom smislu, 2026. godina je poziv. Poziv da se stane, da se sagleda gde firma zaista stoji i da se postave temelji koji će je učiniti otpornijom, verodostojnijom i spremnijom za tržište koje se ubrzano menja.
