Umesto očekivane saradnje i kreativnosti, raste digitalna komunikacija
Zaključak istraživača je da veća transparentnost i vidljivost ne doprinose boljoj saradnji, već često izazivaju povlačenje zaposlenih
Istraživanja koja su sproveli naučnici sa Univerziteta Harvard ozbiljno su uzdrmala jednu od najrasprostranjenijih poslovnih ideja savremenog doba – open space kancelarije, koje su poslednjih godina smatrane sinonimom za timski rad i veću efikasnost.
Umesto obećane saradnje i kreativnosti, međutim, rezultati pokazuju upravo suprotno.
Prema studiji „The Impact of the ‘Open’ Workspace on Human Collaboration“, koju su vodili istraživači Itan Bernštajn i Stiven Turban sa Harvard Business School, prelazak iz klasičnih kancelarija u otvoreni prostor doveo je, paradoksalno, do dramatičnog pada direktne komunikacije među zaposlenima.
U kompanijama je zabeležen pad interakcije licem u lice za čak 70 odsto, dok je istovremeno, nakon prelaska na otvoreni radni prostor, naglo porasla komunikacija putem mejlova (56%) i poruka (za 67%).
Slabija saradnja
Na prvi pogled, ideja otvorenih kancelarija delovala je logično: uklanjanjem zidova ljudi će više razgovarati i razmenjivati ideje. Međutim, istraživanje je pokazalo da zaposleni u takvom okruženju postaju oprezniji i povučeniji.
Umesto spontanih razgovora, oni biraju digitalnu komunikaciju kako bi izbegli osećaj izloženosti i stalnog nadzora.
Otvoreni radni prostori često dovode do nedostatka privatnosti, zbog čega se zaposleni osećaju izloženim i manje je verovatno da će se uključiti u spontane razgovore. Vidljivost može stvoriti osećaj da su posmatrani, što ometa otvorenu komunikaciju.
Smanjena produktivnost
Ovakvo ponašanje direktno utiče na produktivnost. Stručnjaci ističu da se u otvorenim prostorima smanjuju kvalitet i brzina razmena ideja. Zbog toga dolazi do usporavanja procesa rada, manjka kreativnosti i slabije saradnje u timovima.
U otvorenim okruženjima, zaposleni mogu razviti nove norme koje obeshrabruju interakcije licem u lice. Pritisak da se održi profesionalno ponašanje u zajedničkom prostoru može da dovede do smanjene spremnosti za direktnu interakciju sa kolegama.
Buka kao problem
Dodatni problem predstavlja i buka, kao i stalne distrakcije koje su neizbežne u otvorenim prostorima sa mnogo ljudi. Naučna istraživanja pokazuju da takvo okruženje otežava koncentraciju i smanjuje kognitivne performanse zaposlenih, što se dugoročno odražava na ukupne rezultate kompanije.
Promena dimanike rada
Kako tim naučnika primećuje, model otvorenih kancelarija nije automatski negativna stvar, ali svakako može da promeni dinamiku rada na neočekivan način.
„Open space može imati duboke posledice po to kako i koliko produktivno se posao obavlja“, zaključuju istraživači.
Negativni psihološki efekti
Zaista, počinje da izgleda kao da su celom ovom otvorenom planu potrebna dodatna istraživanja, piše Science Alert. Prema mišljenju naučnika, prethodne studije koje su koristile ankete, pokazale su da kancelarije otvorenog plana mogu imati neke negativne psihološke efekte, smanjujući zadovoljstvo zaposlenih, fokus i njihov osećaj privatnosti na poslu.
Studije su pokazale da su ljudi koji su primorani da dele radne prostore prijavili osećaj marginalizovanosti, da su doživeli više ometanja, negativne odnose i nekooperativno ponašanje.
Zbog svega toga, otvoreni radni prostor, koji je godinama promovisan kao „kancelarije budućnosti”, danas se sve češće dovodi u pitanje.
Harvardovi istraživači zaključuju da veća transparentnost ne znači nužno i bolju saradnju – naprotiv, u mnogim slučajevima vodi ka povlačenju zaposlenih i padu efikasnosti.
U eri kada se sve više govori o kvalitetu radnog okruženja, jasno je da prostor u kojem radimo nije samo estetsko pitanje, već ključni faktor koji može da utiče na način na koji mislimo, komuniciramo i stvaramo, zaključuje portal.
(Izvor: Science Alert)
