Gradska uprava organizovaće javne kampanje informisanja o lokacijama i uslovima korišćenja skloništa, naročito za vreme vremenskih upozorenja
Cilj projekta je da do 2027. godine Bukurešt ima 80 klimatskih skloništa, čime se poboljšava otpornost na klimatske promene i zdravlje stanovništva
Bukurešt se priprema za ekstremne vremenske pojave – Klimatska skloništa, dostupna besplatno stanovništvu, trebalo bi da rade tokom cele godine, u redovnom radnom vremenu institucija koje ih ugoste, bez obaveze izmene ili proširenja, piše Agerpres.
Prema predlogu, skloništa će biti dostupna stanovnicima Bukurešta tokom cele godine, a rashladne i hidracione usluge će raditi sezonski, u zavisnosti od vremenskih uslova i tehničkih mogućnosti administratora.
Gradska uprava Bukurešta će sprovoditi javne informativne kampanje o lokaciji i karakteristikama klimatskih skloništa. Javno informisanje će biti prioritetno u periodima kada su izdata žuta, narandžasta ili crvena vremenska upozorenja.
U periodima narandžastog ili crvenog vremenskog upozorenja, gradonačelnik će moći da naloži privremeno produženje radnog vremena za određena skloništa iz mreže.
Projekat predviđa i pokretanje studije o klimatskim rizicima u Bukureštu, radi jačanja adaptacije i otpornosti na klimatske promene. Studija će biti realizovana uz pomoć bespovratnih sredstava i kroz partnerstva sa javnim institucijama i nevladinim organizacijama.
Prema projektu, unutrašnje klimatsko sklonište biće prostor sa besplatnim javnim pristupom, smešten u zgradi, koji može koristiti javnost, posebno ranjive grupe (stariji, deca, trudnice, osobe sa hroničnim bolestima ili ograničenim resursima), ali i drugi, radi postizanja termalne udobnosti na kratko vreme.
Uslov koje sklonište mora ispunjavati
Prostor mora ispunjavati sledeće zahteve: unutrašnja temperatura maksimalno 27°C tokom toplotnih talasa i najmanje 19°C tokom jakih hladnoća; obezbeđena adekvatna ventilacija, besplatan pristup pijaćoj vodi i toaletu, zone za odmor sa ergonomskim nameštajem, odgovarajuće osvetljenje, prva pomoć.
Klimatska skloništa nisu namenjena pružanju medicinske nege, već obezbeđuju privremenu zaštitu od ekstremnih vremenskih uslova.
Kategorije prihvatljivih prostora: javne biblioteke, muzeji, kulturni centri, memorijalne kuće, univerziteti, verske institucije, klinike, pijace, socijalni i zajednički centri, sedišta nevladinih organizacija, sedišta institucija pod gradskom upravom, knjižare, banke ili apoteke.
Spoljno klimatsko sklonište biće javni otvoreni prostor (park, vrt, trg, dvorište javne institucije) uređen za smanjenje termalne nelagodnosti. Mora ispunjavati sledeće uslove: efikasno senčenje, aktivno hlađenje i izvori vode, urbani mobilijar. Takođe, mora imati minimalnu površinu od 50 m².
Sve javne institucije i entiteti pod upravom ili koordinacijom grada koji poseduju ili upravljaju javnim prostorima, dostaviće Odeljenju za zaštitu životne sredine grada, u roku od 30 dana: listu predloženih prostora za uključivanje u mrežu, tehnički samoevaluacioni list, radno vreme i procenjeni kapacitet prijema.
Odeljenje za zaštitu životne sredine grada će izvršiti brzu administrativnu procenu i vizuelnu inspekciju svih predloženih lokacija, u roku od 60 dana. Za prostore koji ispunjavaju minimalne kriterijume, biće izdate akreditacione potvrde.
I druge javne institucije biće pozvane da se priključe mreži, a privredna društva, nevladine organizacije, verske institucije i drugi privatni operateri moći će dobrovoljno da učestvuju u ovoj inicijativi.
Kućni red u skloništima
Korisnici klimatskih skloništa biće u obavezi da se upoznaju i poštuju kućni red.
U obrazloženju odluke, koju su potpisali opšti odbornici USR Bogdan Sabo i Gabriela Dinu, navodi se da se Bukurešt poslednjih godina suočava sa sve ozbiljnijim posledicama klimatskih promena, koje se manifestuju kroz toplotne talase, periode ekstremne hladnoće i nepredvidive vremenske pojave.
„Implementacija ovog projekta doprineće smanjenju rizika po javno zdravlje, smanjenju broja medicinskih slučajeva povezanih sa toplotnim talasima i poboljšanju kvaliteta života u gradu. Pored toga, stvaranje mreže klimatskih skloništa uskladiće Bukurešt sa evropskim standardima za adaptaciju na klimatske promene i ojačaće imidž grada kao odgovorne i održive metropole”, navodi se u dokumentu.
Ovim projektom se predviđa da do kraja 2027. godine u mrežu bude uključeno 80 klimatskih skloništa.
(Izvor: economica.net)
