Problem je bio i u ranom evidentiranju radnog vremena, što se može smatrati pokušajem prevare
Presuda je doneta zbog ignorisanja jasnih naloga poslodavca, na osnovu člana 54 španskog Zakona o radu
Jedna radnica u logističkoj kompaniji stalno je dolazila na posao pre početka smene. Sud je njeno ponašanje ocenio kao „neposlušnost“ i narušavanje poverenja, te potvrdio vanredni otkaz.
Dvadesetdvogodišnja zaposlena u jednoj španskoj logističkoj kompaniji redovno je dolazila na radno mesto znatno pre početka smene. Umesto pohvala za svoju posvećenost, najpre je dobila opomenu, a potom i otkaz bez otkaznog roka.
Šta se dogodilo?
Mlada Špankinja radila je za logističku kompaniju. Prema ugovoru o radu, njena smena počinjala je u 7.30 časova. Njen zadatak bio je da kontroliše transportne naloge i raspored ruta koji su bili napravljeni prethodnog dana. Prema navodima poslodavca, pre početka smene nije bilo poslova koje je trebalo obavljati.
Ipak, radnica je mesecima redovno dolazila u krug kompanije već između 6.45 i 7 časova. Poslodavac je najpre reagovao usmenim upozorenjima, a kasnije i pismenom opomenom. Pošto mlada žena nije promenila svoje ponašanje, usledio je otkaz. Navodno je i nakon upozorenja više puta nastavila da dolazi znatno ranije.
Sud: "Narušila je unutrašnji red"
Pred sudom je radnica tvrdila da njen rani dolazak predstavlja izraz posvećenosti poslu. Takođe je navela da je imala veliki obim posla koji je morala da obavi.
Međutim, sudije nisu prihvatile takvo obrazloženje. U presudi su jasno navele da nije kažnjena zbog tačnosti, već zbog nepoštovanja pravila kompanije.
Kako se navodi u više izveštaja, sud je ocenio da je radnica „ulazila u poslovni prostor bez dodeljenih zadataka i remetila unutrašnji red“. Takođe je navedeno da je „uporno ignorisala pismena upozorenja“.
Po mišljenju suda, time je počinila ozbiljno kršenje obaveza iz radnog odnosa.
Sudije vide "neposlušnost" i zloupotrebu poverenja
Sud je posebno uzeo u obzir činjenicu da je radnica nastavila sa istim ponašanjem uprkos izričitim uputstvima poslodavca.
Prema obrazloženju sudija, radilo se o „teškoj grešci zasnovanoj na neposlušnosti, nelojalnosti i zloupotrebi poverenja“. Ključno je bilo to što je zaposlena više puta ignorisala jasna naređenja poslodavca.
Presuda se zasniva na članu 54 španskog Zakona o radu, koji kao moguće razloge za vanredni otkaz navodi neposlušnost prema uputstvima poslodavca, kao i teška kršenja radne discipline.
Sporna je bila i evidencija radnog vremena
Više izveštaja ukazuje na to da slučaj nije bio samo pitanje „preranog dolaska na posao“.
Navodno su postojali i problemi sa evidencijom radnog vremena. Stručnjaci za radno pravo smatraju da bi se to moglo okarakterisati kao prevara u vezi sa radnim vremenom. Advokatica Ines Kale Lambah izjavila je za portal „LTO“ da se prerano evidentiranje dolaska na posao bez stvarnog obavljanja radnih zadataka može smatrati „klasičnim slučajem prevare u vezi sa radnim vremenom“.
Zbog toga za sud nije bilo presudno pitanje da li je dozvoljeno doći ranije na posao, već da li su prekršena interna pravila kompanije i narušeno poverenje poslodavca.
Da li bi se nešto slično moglo dogoditi i u Nemačkoj?
Stručnjaci za radno pravo smatraju da bi i u Nemačkoj mogle postojati radnopravne posledice u sličnim slučajevima.
Poslodavci, u principu, imaju pravo da odrede kada zaposleni mogu da započnu rad i pod kojim uslovima smeju da ulaze u radne prostorije. Onaj ko uporno ignoriše jasna uputstva najpre rizikuje opomenu, a u slučaju ponavljanja prekršaja i otkaz.
Ipak, nemački sud bi uvek razmatrao konkretne okolnosti slučaja. Zaposleni koji samo ranije dođe i sedi u prostoriji za odmor, a evidentira početak rada tek u redovno vreme, verovatno ne bi rizikovao otkaz bez otkaznog roka. Situacija može biti drugačija ukoliko se manipuliše sistemima za evidenciju radnog vremena ili se krše bezbednosna pravila i pravila pristupa radnom mestu.
(Focus.de)
