Džeki Garsija Morales je dala otkaz na stalnom poslu u izdavaštvu sa 31 godinom zbog osećaja nezadovoljstva
Nakon što je napustila posao, shvatila je koliko je teško pronaći novi posao u konkurentnoj industriji
U vreme kada se hiljade ljudi bore da pronađu posao, a konkurencija na tržištu rada nikada nije bila veća, jedna žena iz SAD donela je odluku koju bi mnogi ocenili kao krajnje rizičnu. Sa 31 godinom dala je otkaz na stalnom poslu, ostala bez prihoda i prihvatila neplaćenu praksu kako bi promenila karijeru.
Danas kaže da je upravo ta odluka bila prekretnica koja joj je otvorila vrata potpuno novog profesionalnog života, piše Business Insider.
Osećaj da nešto nije u redu naterao je da da otkaz
Džeki Garsija Morales radila je kao saradnik u izdavaštvu i bila zadovoljna svojim poslom. Međutim, početkom 2025. godine počeo je da je prati osećaj da nešto nije u redu.
Kako navodi, nije mogla racionalno da objasni zbog čega, ali je nelagodnost postajala sve jača.
Na kraju je odlučila da da otkaz.
Nedugo zatim stigla je vest da se njena bivša kompanija gasi.
„Bila sam šokirana. S jedne strane, pokazalo se da je moj instinkt bio tačan. Sa druge, ostala sam bez posla u veoma konkurentnoj industriji“, prisetila se.
Tržište rada ju je dočekalo hladnim tušem
Kada je počela da traži novi posao, shvatila je da je situacija mnogo teža nego što je očekivala.
Kandidati su slali stotine prijava bez odgovora, dok su se sve češće pojavljivali oglasi za radna mesta koja zapravo nisu bila aktivna.
„Postalo je jasno da tradicionalni sistem zapošljavanja više ne funkcioniše kao nekada“, kaže ona.
U potrazi za alternativom odlučila je da uradi nešto što nije mogla ni da zamisli nekoliko meseci ranije.
Prijavila se za neplaćenu praksu.
Sa 31 godinom ponovo postala pripravnica
Praksa se odnosila na oblast izdavaštva knjiga, industriju u kojoj je želela da gradi budućnost.
Nakon zadatka i dva intervjua dobila je priliku.
„Da li zaista želiš da budeš ovde?“, pitao ju je direktor književne agencije.
Odgovor je bio potvrdan.
„Ne zato što sam mislila da je glamurozno biti pripravnik, već zato što sam želela da budem deo zajednice koja zajedno radi na uspehu“, objasnila je.
Kako praksa nije bila plaćena, morala je da prihvata honorarne i sezonske poslove kako bi pokrila osnovne troškove života.
Najveću lekciju dobila je od mlađih kolega
Povratak u ulogu pripravnika nije bio lak.
Za stolom je često sedela sa kolegama koji su bili i više od deset godina mlađi od nje.
Ipak, upravo su joj oni promenili pogled na posao i karijeru.
„Bili su otvoreni, postavljali su pitanja bez stida, iskreno govorili o stresu, nesigurnosti i svojim ambicijama. Shvatila sam koliko sam vremenom postala zatvorena radeći u korporativnom okruženju“, kaže Džeki.
Umesto prijava počela je da razgovara sa ljudima
Najveći problem predstavljala su automatska odbijanja i sistemi veštačke inteligencije koji filtriraju kandidate.
Plašila se da će oznaka „pripravnik“ u biografiji izgledati kao korak unazad.
Umesto da nastavi da šalje prijave, odlučila je da promeni pristup.
Kontaktirala je 145 ljudi koji rade na pozicijama kojima je težila i tokom dva meseca obavila više od 80 razgovora.
„Ljude je zanimala moja neobična karijerna priča i način na koji sam gradila kontakte“, navodi ona.
Posao je pronašao nju
Pred sam kraj prakse dogodio se neočekivan obrt.
Počele su da stižu ponude za posao.
„Najluđe od svega je što se ni za jednu od tih pozicija nisam prijavila“, kaže Džeki.
Poslodavce su privukli njeno iskustvo, istrajnost i spremnost da rizikuje kako bi promenila karijeru.
Na kraju je prihvatila posao književnog agenta u timu za koji kaže da kombinuje profesionalne rezultate i podržavajuću radnu atmosferu.
Njena priča danas služi kao podsetnik da ponekad korak koji izgleda kao nazadovanje može da postane najbrži put ka novom početku.
