Prihodi od izvoza cigara rastu zbog rasta cena, ali radnici ne osete poboljšanje u svojim platama i uslovima života
Uprkos izazovima, kubanske cigare zadržavaju imidž luksuza, ali dugoročna održivost industrije je upitna zbog konkurencije i ekonomskih teškoća
Na samo nekoliko koraka od užurbane vreve Stare Havane, Esteban Garsija besposlen stoji u tihoj prodavnici cigara, prazno gledajući u prazne mahagonske police iza teških staklenih vrata.
„Nismo dobili pošiljku već mesec dana“, kaže menadžer prodavnice, koji je zamolio da ostane anoniman iz straha od odmazde.
Pre pandemije COVID-19, Garsija je dobijao isporuke vrhunskih Habanos cigara — brendova poput Romeo y Julieta, Montecristo i vodeće marke Cohiba — tri puta mesečno.
Međutim, poslednjih godina isporuke su se usporile na samo jednom mesečno. A u poslednje vreme ni to više nije sigurno.
Od loših prinosa do uragana, kubansku industriju cigara godinama prate problemi na strani ponude, piše Al Jazeera.
Sada, dok Sjedinjene Američke Države uvode de facto naftnu blokadu ostrva, kubanska industrija cigara suočava se sa svojim najvećim izazovom do sada.
Blokada pogađa proizvodnju cigara
Od početka godine, malo nafte je ušlo na Kubu. Država se uobičajeno oslanja na uvoz iz inostranstva za skoro 60 odsto ukupnih potreba za sirovom naftom.
Ali to se promenilo u januaru, kada je američki predsednik Donald Tramp zapretio carinama svakoj zemlji koja isporučuje fosilna goriva Kubi. Takođe je naredio Venecueli da potpuno obustavi isporuke nafte.
Od tada je samo jedan ruski tanker nafte uspeo da stigne na Kubu, pruživši kratko olakšanje u martu. Analitičari su procenili da je 730.000 barela iz tog tankera dovoljno za jedva nešto više od nedelju dana potrošnje u zemlji.
Iako je blokada zamišljena da oslabi kubansku vladu, ona je imala posledice po celo stanovništvo. Jedna od najuočljivijih su svakodnevni nestanci struje, uključujući i tri potpuna kolapsa elektroenergetske mreže ove godine.
Energetska kriza otežala je i uzgoj duvana. Prema kubanskoj vladi, oko 50 odsto polja duvana u Pinar del Riju, glavnoj pokrajini za uzgoj, zavisi od sistema za navodnjavanje koji rade na struju.
Ni proizvodnja nije pošteđena. Osušeni listovi duvana dopremaju se u Havanu, gde se ručno motaju u državnim fabrikama.
Ali nedostatak goriva otežava transport, a manjak struje otežava rad fabrika.
„Nedostatak goriva, nestanci struje i problemi u transportu sve više otežavaju redovno funkcionisanje fabrika“, rekao je Šeldon Lojd Smit, predsednik Kanadske asocijacije za cigare.
Čak je i kubanska vlada priznala problem.
U februaru su vlasti u Havani objavile otkazivanje godišnjeg festivala cigara, navodeći naftnu blokadu i „kompleksnu ekonomsku situaciju u zemlji“.
Novi pritisci na već opterećenu industriju
Ipak, duvan ostaje glavni izvozni proizvod Kube, a 2024. godine vlada je prijavila rekordne prihode od njegove prodaje — skoro 827 miliona dolara.
Lojd Smit objašnjava da je potražnja povezana sa prestižom. Širom sveta Habanos cigare smatraju se simbolom luksuza.
„Mnogi ljudi, kada pomisle na cigaru, automatski pomisle na kubanske cigare“, rekao je.
Ta reputacija ekskluzivnosti dodatno je ojačana činjenicom da su kubanske cigare zabranjene u SAD zbog dugogodišnjeg embarga.
Trgovinska ograničenja su u velikoj meri bila odgovor na Kubansku revoluciju 1959. godine, koja je dovela do uspostavljanja komunističke vlasti na ostrvu.
Nova vlast je ubrzo nacionalizovala industriju, što je izazvalo nezadovoljstvo SAD.
Tradicionalni brendovi poput Montecristo i Romeo y Juliete prešli su pod državnu kontrolu, a uvedeni su i novi proizvodi, uključujući premium brend Cohiba, omiljen među sledbenicima Fidela Kastra.
Krize i posledice po proizvodnju
Stručnjaci navode da je američka blokada dodatno pogoršala probleme industrije koja se već suočavala sa višestrukim šokovima.
U septembru 2022. uragan Ijan je opustošio Pinar del Rio, uništivši i do 90 odsto sušara duvana.
Te godine zasađeno je samo 5.150 hektara duvana, što je najniži nivo otkako se vodi evidencija. Proizvodnja se od tada nije značajno oporavila.
Prošlog meseca vlada je saopštila da nije ispunila cilj za sezonu 2025–2026, koji je iznosio 12.152 hektara. Sve to je dovelo do smanjenja proizvodnje cigara i za domaće i za strano tržište.
U 2024. izvezeno je 50 miliona cigara, što je jedva nešto više od polovine u odnosu na 93,9 miliona iz 2018. godine.
Industrijski izvori navode da se izvoz poslednjih meseci dodatno usporava.
Neki distributeri nisu dobili pošiljke Habanosa još od prošle godine, dok drugi dobijaju manje i ređe isporuke.
Prihodi rastu, radnici se bore, zarađuju oko oko 12 dolara
Stručnjaci upozoravaju da se puni efekti naftne blokade tek očekuju.
Razlog je što postoji vremenski jaz između proizvodnje i prodaje premium cigara, koje često odležavaju tri do pet godina.
U međuvremenu, državne kompanije povećavaju cene kako bi nadoknadile manjak proizvodnje.
U Španiji, jedna Cohiba Siglo VI cigara danas košta 105 evra, dok je u januaru 2022. koštala 37,80 evra — rast od oko 178 odsto.
„Moraju da podignu cene jer više nemaju toliko cigara kao ranije“, rekao je Whittington.
Ali radnici tvrde da to ne osećaju u svojim platama.
Elena Herrera, 56-godišnja radnica koja mota cigare već 16 godina, kaže da joj plata nije povećana od pandemije.
Zarađuje oko 6.000 kubanskih pezosa mesečno (oko 12 dolara), dok jedna Cohiba Siglo VI u Havani košta oko 116 dolara.
„Situacija je teška“, kaže ona. „Nemamo struju, gas, vodu, hranu.“
Zbog nestašice goriva, pešači četiri kilometra do kuće svaki dan.
Odlazak radnika i kriza
Stručnjaci upozoravaju da nedostatak radne snage dodatno smanjuje produktivnost industrije.
Od pandemije, Kuba je doživela veliki odlazak stanovništva — čak četvrtina populacije je napustila zemlju.
Zbog toga fabrike rade sa samo delom kapaciteta radnika.
Herera kaže da je razume zašto ljudi odlaze: „Mladi nemaju nadu. Nemaju izbora.“
Kraj kubanske cigare?
Sa nastavkom naftne blokade, industrija se nalazi pod velikim pritiskom.
Neki stručnjaci smatraju da dugoročno povećanje cena nije održivo.
„Ne znam koliko još mogu da guraju ovo“, rekao je Whittington.
U međuvremenu, konkurenti poput Nikaragve i Dominikanske Republike jačaju izvoz jeftinijih cigara.
Ipak, neki veruju da bi oskudica kubanskih cigara mogla povećati njihovu vrednost.
„Uvek će biti onih koji imaju novac da plate“, kaže Lojd Smit.
Ali radnici poput Herere kažu da se kriza samo produbljuje.
„Imam 56 godina. Sećam se devedesetih, ’specijalnog perioda’. Ovo je gore“, kaže ona.
(Izvor: Al Jazeera)
