Studija iz marta 2026. godine otkrila je da istraživači mogu nenamerno kontaminirati uzorke tokom ispitivanja mikroplastike
Autori studije upozoravaju da, iako stvarni nivoi mikroplastike mogu biti niži nego što se pretpostavljalo, svaka količina predstavlja opasnost za zdravlje i ekosistem
Problem mikroplastike, malenih čestica plastike do kojih dolazi prilikom raspadanja plastičnih proizvoda, sve je rašireniji.
Naučnici upozoravaju da se mikroplastika može naći u svim delovima sveta, ali i u našoj hrani, pa čak i u ljudskom telu.
Problem mikroplastike, malih čestica plastike koje nastaju kada se plastični proizvodi razgrađuju, postaje sve rasprostranjeniji. Naučnici upozoravaju da se mikroplastika može naći u svim delovima sveta, ali i u našoj hrani, pa čak i u ljudskom telu.
Čestice mikroplastike mogu biti kao zrno graška ili kao osmina crvenog krvnog zrnca, pa je potraga za mikroplastikom često mukotrpan i veoma zahtevan zadatak.
Brojne studije koje su istraživale pojavu mikroplastike upozorile su na velike količine ovih čestica u uzorcima koje su ispitivale, ali izgleda da stvar nije tako jednostavna.
Neočekivani rezultati studije
Studija objavljena u martu 2026. godine otkrila je da nivoi mikroplastike koje su istraživači i naučnici otkrili u životnoj sredini potencijalno mogu biti pogrešni. Naime, tokom studije otkrili su da istraživači mogu nenamerno kontaminirati uzorak.
Čak i kada su istraživači poštovali stroge protokole i mere predostrožnosti, kao što je specijalizovana komora koja filtrira vazduh, otkrili su da vazduh sadrži više od 1.000 puta više nego što su očekivali.
Istraga koja je usledila otkrila je da je izvor zapravo bio skriven u predmetu koji je svakom istraživaču potreban za rad: laboratorijskim rukavicama. Naučna zajednica preporučuje, kao najbolju praksu, upotrebu laboratorijskih rukavica kako bi se izbegla kontaminacija uzoraka. Ali upravo te rukavice uzrokuju mikroplastiku u laboratorijama.
Kako autori studije ističu, čestice koje su identifikovali kao stearatne soli koriste se za glatko odvajanje rukavica od kalupa tokom procesa proizvodnje. Kada se iste te rukavice koriste za rukovanje laboratorijskom opremom, one prenose čestice stearatne soli na sve čega se dotaknu.
Iako stearatne soli nisu toliko štetne po životnu sredinu kao mikroplastika, one su slične polietilenu, plastici koja se najčešće može naći u životnoj sredini. Upravo je ta sličnost razlog zašto ih naučnici često identifikuju kao mikroplastične čestice u istraživanjima.
Stoga se čestice iz rukavica često pogrešno identifikuju kao mikroplastika, što rezultira studijama koje prijavljuju veće nivoe mikroplastike u životnoj sredini nego što zapravo jesu.
Autori studije stoga preporučuju da se tokom istraživanja mikroplastike izbegavaju rukavice ili, ako to nije moguće, da se koriste one koje ne sadrže stearat.
Istovremeno, upozoravaju da njihovi nalazi ne znače da su nivoi mikroplastike u životnoj sredini niski. Čak i ako su niži nego što su istraživači prvobitno mislili, svaka količina mikroplastike može biti problematična jer ima negativne efekte na ljudsko zdravlje i ekosistem.
(Izvor: Tportal)
