Poskupljenja su rezultat viših troškova rada, goriva, manjka radne snage i dodatnih izdataka za opremu i odvoz otpada
Ove usluge postaju sve nedostupnije prosečnim građanima, pa sve više ljudi razmatra samostalno održavanje vrta
Održavanje dvorišta i vrta donedavno je bila relativno pristupačna usluga za većinu građana, ali izgleda da su i u ovom sektoru cene porasle. Javila nam se čitateljka koja je za svoju majku naručila uslugu ‘održavanja vrta’ i za oko 60 kvadratnih metara i dva sata rada platila 350 evra, uz dodatnih 50 evra za odvoz granja i lišća.
“I dalje mi nije jasno odakle ta suma, radilo se o orezivanju, čišćenju i osnovnom uređenju vrta. Informisala sam se o cenama pre nego što sam angažovala vrtlara i rečeno mi je da se po kvadratu plaća oko 2 evra. Već mi se i to činilo preteranim, ali nakon zime i nevremena u Zagrebu vrt je izgledao jako zapušteno”, kaže Antonela.
Za dva sata 400 evra
Dodaje da je ona sama antitalenat za brigu o cveću, zemlji i bilo kakvim radovima u vrtu, te da je prethodnih godina takve poslove obavljala njena majka. U vrtu se nalazi nekoliko žbunova i cveće, zbog čega joj je još manje jasno kako je za dva sata rada platila 400 evra.
Radnik kojeg je našla preko oglasa nije joj izdao račun, a objašnjava da je osim svoje motorne testere koristio i alate njene majke.
Vrtlari imaju pune ruke posla
“Mislim da je 400 evra za dva sata posla i više nego dobra satnica. Da bi stvar bila bolja, kontaktirala sam nekoliko vrtlara koji su ili prezauzeti ili ne žele da dolaze zbog ‘tako malo posla’. Moja greška je što nisam detaljno pitala za cenu kad je radnik došao, ali posao je urađen dobro, a mama će me do kraja života zadirkivati jer sam nasela”, rekla je Antonela koja još uvek nije prebolela plaćenu uslugu.
U razgovoru sa komšijama shvatila je da Unajmila vrtlara u Zagrebu na 2 sata, račun je šokirao. Jedan od njih je nakon nevremena naručio rušenje manjeg drveta za koje je platio čak 500 evra sa odvozom, dok je druga komšinica angažovala inženjera hortikulture koji joj je savetovanje naplatio 150 evra, a radovi i posađene biljke su je koštali dodatnih 700 evra.
Tada su joj objasnili da su poslednjih godina cene porasle zbog povećanih troškova rada i goriva, kao i manjka radne snage. Osim toga, tu su i troškovi opreme, održavanja alata, prevoza, izlaska na teren, ali i zbrinjavanja otpada na osnovu čega se formira konačna cena. Ono što je korisnike ovih usluga najviše iznerviralo je formiranje cene bez jasnih kriterijuma i konkretne procene troškova.
Ko to može da plati?
“Ovde se radi o manjim urbanim vrtovima od kojih nijedan nema više od 100 kvadrata, a ako i ima, većinu površine prekriva trava. Svi smo svesni poskupljenja i da je posedovanje vrta u gradu zapravo neka vrsta privilegije, ali ko zapravo može da isprati te cene? Moja majka sa svojom penzijom sigurno ne može, a zbog zdravlja je opasno da se upušta u bilo kakve poduhvate u vrtu”, zaključuje Antonela.
Izgleda da je i baštovanstvo postalo još jedna od usluga koja je nedostupna velikom delu građana i da će sve više ljudi biti ‘sam svoj majstor’ i u ovom poslu. Ističu da su za, po njihovom mišljenju, preplaćenu uslugu mogli da kupe toliko baštenskih alata, cveća i biljaka da su mogli da urede ceo kraj.
(Izvor: Dnevno.hr)
