Kada je jednog septembarskog jutra 2024. Alis Veb otišla na nehirurško brazilsko podizanje zadnjice, koje podrazumeva ubrizgavanje velike količine dermalnih filera, očekivala je da će sve biti završeno brzo i da će stići da uzme decu iz škole.
Podizanje je obavila u privremenoj klinici koja je otvorena u iznajmljenom kozmetičkom salonu.
Tridesettrogodišnja Alis se nikada nije vratila kući.
Majka petoro dece preminula je manje od 24 sata posle ovog zahvata i postala je prva poznata žrtva nehirurškog brazilskog podizanja zadnjice u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).
Na jesen će vlasti istražiti uzroke njene smrti.
Alisin slučaj je glavna tema sve burnije rasprave o britanskoj industriji estetske medicine, koja poslednjih godina beleži nagli rast, a tretmani kozmetičkim injekcijama danas su dostupni gotovo svuda - od salona u glavnim trgovačkim ulicama do iznajmljenih poslovnih prostora i hotelskih soba.
Tokom protekle dve godine sam istraživala ovu industriju i odlazila na tajne zadatke da bih otkrila šta se zaista događa iza vrata klinika.
Pronašla sam ljude koji su bili spremni da mi ubrizgaju stotine mililitara filera u telo u improvizovanim prostorijama za estetske tretmane u poslovnim zgradama.
Nudili su mi lekove koji se izdaju isključivo na recept bez odgovarajućih konsultacija, a putem društvenih mreža su mi prodavali injekcije za mršavljenje bez ikakvih oznaka na pakovanju.
Razgovarala sam sa desetinama žena koje su mi pričale o pretrpljenim nesnosnim bolovima zbog kozmetičkih injekcija, iako su reklamirane kao bezbolne i niskorizične, kao i o dobijenim infekcijama zbog kojih su morale da odu u bolnicu.
Služba za akreditaciju kozmetičkih tretmana Save Face navodi da je zabeležila brojne slučajeve ozbiljnih posledica povezanih sa estetskim procedurama.
Među njima su i pacijentkinja koja posle loše obavljene operacije kapaka više nije mogla da zatvori oči, i druga kojoj su creva perforirana (izbušena) tokom liposukcije.
„Sve je toliko jezivo da zvuči kao neki horor film, ali su to zahvati koji se obavljaju širom naših gradova", kaže Ešton Kolins, direktorka organizacije Save Face.
Velika Britanija je jedno od najslabije regulisanih tržišta u Evropi u pogledu tretmana kozmetičkim injekcijama.
Za razliku od mnogih evropskih zemalja, u Velikoj Britaniji je svakome dozvoljeno da se obuči za ubrizgavanje dermalnih filera i obavljanje estetskih tretmana.
Sada, ministri u Škotskoj i Engleskoj najavljuju pooštravanje propisa u ovoj industriji koja je vredna više milijardi funti.
Ali, da li će to dati rezultate?
I zašto su pacijenti, više od decenije posle upozorenja stručnjaka da su dermalni fileri „kriza koja samo čeka da se dogodi", i dalje izloženi šteti koja može da se spreči?
Od porodice Kardašijan do vašeg kvarta
U junu 2024. godine, Džoan (koja je želela da joj se objavi samo ime) otišla je na nehirurško brazilsko podizanje zadnjice u privremenu kliniku u stanu u Eseksu, jer je smatrala da je to manje rizično nego da otputuje u Tursku avionom na hirurško podizanje zadnjice.
To je bilo pre nego što je Alis preminula.
„Samo sam želela lepšu, zaobljeniju zadnjicu", kaže Džoan, majka dvoje dece iz Južnog Velsa.
„Trebalo je odmah da se okrenem i pobegnem".
Ubrzo posle tretmana, tokom kojeg joj je ubrizgan litar filera, završila je u bolnici, jer je dobila sepsu.
Kaže da i dve godine kasnije ima ožiljke na butinama i zadnjici.
Nekada se smatralo da kozmetičke injekcije uglavnom primaju imućne žene srednjih godina koje žele diskretne tretmane protiv starenja, ali se tokom poslednje decenije ova industrija drastično promenila.
Tretmani dermalnim filerima, gelovima koji se ubrizgavaju i najčešće su na bazi hijaluronske kiseline, koji se koriste za povećanje volumena i oblikovanje lica i tela, kao i tretmani botoksom, danas se reklamiraju mnogo mlađim ljudima i predstavljaju se kao uobičajeni kozmetički tretmani, a ne medicinske procedure.
Ešton Kolins iz organizacije Save Face smatra da su tome značajno doprinele društvene mreže i rijaliti programi.
„Porodica Kardašijan, rijaliti program Love Island i društvene mreže učinili su da bude moderno da mlađe žene imaju punije usne, izraženije jagodice i zategnuta lica".
Istovremeno, tretmani injekcijama su postali mnogo dostupniji i često se nude u kozmetičkim salonima, zbog čega mnogima deluju kao obično ulepšavanje, kaže Kolins.
„Ljudi možda odlaze na manikir i pedikir, ili sređivanje obrva, pa smatraju da su ovi tretmani prirodan nastavak ulepšavanja.
„Ako imate manje od 35 godina, vrlo je verovatno da ove tretmane smatrate kozmetičkim, a ne medicinskim procedurama".
Zbog toga, smatra Kolins, klijenti često više pažnje obraćaju na praktičnost, popularnost i cenu nego na bezbednost i stručne kvalifikacije onih koji obavljaju te tretmane.
„Stalno srećemo ljude koji ne znaju da je botoks lek koji se izdaje isključivo na recept.
„Ne znaju ni da bi pre tretmana trebalo da ih pregleda zdravstveni radnik", kaže ona.
Sve to je doprinelo izuzetno brzom rastu ovog sektora.
Međutim, Kolins ističe da je sve to takođe stvorilo idealne uslove za rad nestručnih pružalaca usluga.
„Način na koji se ovi tretmani predstavljaju na društvenim mrežama u velikoj meri umanjuje svest o rizicima", naglašava ona.
Upečatljiv rast broja estetskih procedura
Prava veličina ovog tržišta i dalje je nepoznata, jer ne postoji centralni registar ljudi koji obavljaju ove tretmane niti zvanična baza podataka koja prati rast sektora.
Doktor Aleksander Zargaran, plastični hirurg u britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS) i istraživač na Univerzitetskom koledžu u Londonu, pokušao je da proceni jedan od najvećih segmenata tržišta - botoks.
Njegova analiza je pokazala da je 2025. u UK-u skoro 20.000 ljudi obavljalo ove usluge, u poređenju sa nešto više od 3.500 koliko ih je evidentirano 2023. godine.
„Znamo da je ova delatnost u porastu", kaže Zargaran.
Iako ovo povećanje može delimično da se pripiše sveobuhvatnijoj evidenciji ljudi koji pružaju ove usluge i oglašavaju se na internetu i društvenim mrežama, rast u svega dve godine je ipak ogroman.
Prema Zargaranovom istraživanju, rast ovog sektora podstiču i pružaoci ovih usluga koji nisu medicinski radnici.
Njihov udeo u pružaocima estetskih usluga se od 2023. do 2025. godine udvostročio - sa 12 na 24,8 odsto.
Studija je takođe pokazala da su tretmani botoksom bili znatno dostupniji u najsiromašnijim zajednicama.
Koncentracija pružalaca ovih usluga bila je više nego šest puta veća u najsiromašnijim područjima nego u onim najbogatijim.
Ali istovremeno, ljudi u najsiromašnijim oblastima imali su manje pristupa medicinski kvalifikovanim radnicima.
A ove brojke otvaraju i šire pitanje: ako danas širom Velike Britanije radi na desetine hiljada ljudi koji obavljaju tretmane kozmetičkim injekcijama, da li bi neko trebalo da bude zadužen za njihov nadzor?
Blaži pristup?
Prema važećim britanskim zakonima, svako može zakonito da se obuči, kupi proizvode za dermalne filere i ponudi ove tretmane.
Dok lekare, medicinske sestre i stomatologe nadziru njihova profesionalna regulatorna tela, ovlašćena da istražuju pritužbe i izriču kazne, za ljude koji nisu medicinski radnici, a obavljaju estetske tretmane ne postoji odgovarajuće regulatorno telo.
U Austriji se tretmani botulinskim toksinom i dermalnim filerima smatraju medicinskim procedurama i uglavnom mogu da ih obavljaju samo lekari.
U Francuskoj je ljudima koji nisu medicinski radnici zabranjeno da obavljaju tretmane kozmetičkim injekcijama.
Endru Rankin, izvršni direktor Zajedničkog saveta za pružaoce estetskih usluga (JCCP), kaže da blaži pristup u UK odražava širu regulatornu filozofiju koja tradicionalno daje prednost slobodi izbora potrošača i ekonomskom rastu.
„Naša filozofija podrazumeva inkluzivan pristup privrednim aktivnostima, pri čemu vlada nastoji da pronađe ravnotežu između zaštite javne bezbednosti i očuvanja inovativne i uspešne ekonomije", kaže on.
Kada je britanska vlada 2023. održala javnu raspravu o uvođenju sistema licenciranja u Engleskoj, pojedini učesnici su upozorili da svaki novi propis mora da bude srazmeran cilju koji treba da postigne.
Iako je postojala široka podrška unapređenju bezbednosti, izražena je i zabrinutost zbog mogućeg uticaja na mala preduzeća, koja čine veliki deo ovog sektora, kao i zbog opasnosti da bi prestroga pravila mogla da ograniče izbor potrošača ili da deo industrije gurnu na crno tržište.
Međutim, Zargaran kaže da sadašnje stanje u Britaniji otežava ljudima da procene kvalifikacije onih koji pružaju ovakve usluge, da razumeju kakvu je obuku neko prošao i da znaju kome mogu da se obrate kada estetski tretman pođe po zlu.
„Ako ste zdravstveni radnik, imali ste određene vrste obuke koje obuhvataju i ključna načela informisanog pristanka pacijenta, pravilnog izvođenja zahvata, postoperativnog praćenja, kao i prepoznavanja mogućih komplikacija", dodaje on.
Pre više od decenije, britanska vlada je naručila nezavisnu analizu industrije estetskih zahvata posle skandala sa implantima za grudi francuske kompanije PIP, kada su hiljade žena dobile implantate od silikona koji nije bio odobren za medicinsku upotrebu.
Analiza, koju je predvodio tadašnji medicinski direktor Nacionalne zdravstvene službe, profesor ser Brus Kjou, obuhvatila je širi sektor estetske medicine, među kojima su bili dermalni fileri, botoks i druge nehirurške procedure.
U izveštaju je upozoreno da ljudi koji se podvrgavaju nehirurškim estetskim zahvatima nemaju „nimalo veću zaštitu i mogućnost pravne zaštite od nekoga ko kupuje hemijsku olovku ili četkicu za zube", uz zaključak:
„Smatramo da dermalni fileri predstavljaju krizu koja samo čeka da se dogodi".
U izveštaju je zatraženo uvođenje licenci za pružaoce ovih usluga, strožih zahteva za stručnu obuku i strože kontrole ko sme da obavlja estetske zahvate.
Posle izveštaja profesora Kjoua, vlada je uvela sistem takozvane dobrovoljne samoregulacije, mehanizma kojim određena profesionalna grupa sama definiše etička pravila i standarde i primenjuje ih bez zakonske prinude.
Osnovane su organizacije poput JCCP-a da bi se utvrdili profesionalni standardi i podstakli pružaoci ovih usluga da se upišu u zvanične registre.
Međutim, izvršni direktor JCCP-a Endru Rankin kaže da takav pristup nije dao rezultate i da mnogi nisu u sistemu dobrovoljne samoregulacije.
„Potcenjen je broj pružalaca ovih usluga u sistemu samoregulacije, koji jednostavno neće biti zainteresovani da ispune te standarde".
- Volite svoje telo zbog svega onog što može da uradi – a ne zbog toga kako izgleda
- Operacije smanjenja kilograma u Turskoj koje su dovele do smrtnih slučajeva
- Estetski zahvat u Turskoj platila više hiljada evra, a sad se kaje
Problem sprovođenja propisa
Četiri dana posle ubrizgavanja filera u zadnjicu u oktobru 2023. godine u klinici u Eseksu, 28-godišnja Luiz Moler iz Boltona, grada u tradicionalnoj grofoviji Velikom Mančesteru, hitno je prebačena u bolnicu zbog sepse.
Iz Urgentnog centra je pozvala majku Dženet Tejlor.
„Mama, mislim da ću umreti", rekla joj je.
Da bi sprečili širenje sepse po organizmu, hirurzi su morali da uklone velike površine izumrlog tkiva sa njene leve polovine zadnjice.
Dženet je policiji prijavila slučaj, kao i čoveka koji je izveo zahvat, Rikija Sojera, ozloglašenog pružaoca estetskih usluga koji je obavio i nehirurško podizanje zadnjice Džoani, posle kojeg je dobila sepsu.
Međutim, pošto je zahvat obavljen u Eseksu, a Luiz je živela u Velikom Mančesteru, kaže da joj je rečeno da će slučaj biti prosleđen policijskoj upravi u toj grofoviji.
Kada je 2025. BBC Njuz zatražio komentar od policija u Velikom Mančesteru i Eseksu, obe službe navele su da je za istragu nadležna ona druga.
BBC je ponovo kontaktirao policiju Velikog Mančestera za potrebe ovog članka, ali nismo dobili odgovor.
Policija Eseksa saopštila je da „razume frustraciju zbog ovog slučaja", ali je ponovila da je za njega odgovorna policija Velikog Mančestera.
Ešton Kolins kaže da slučaj Luiz Moler otrkiva da u sprovođenju propisa postoji veći problem.
„Ljudi pretpostavljaju da postoji neko ko nadzire ove pružaoce usluga i da oni odgovaraju kada nešto pođe po zlu", kaže ona.
„Ali, vrlo često to jednostavno nije slučaj".
Dok je Dženet pokušavala da izbori pravdu za njenu ćerku, ja sam se pretvarala da želim estetski tretman u privremenoj klinici u poslovnoj zgradi na periferiji Londona, u kojoj je Riki Sojer i dalje radio.
Sojer mi je ponudio da mi ubrizga do litar filera, obezbedio je lekove koji se izdaju isključivo na recept, iako recept nije bio izdat, a zatim je predložio i lokalnu anesteziju bez prisustva lekara koji bi propisao anestetik.
Plastični hirurg Dalvi Humza, koji je pregledao snimak, rekao je da je takva praksa „šokantna" i „veoma opasna".
Posle objave BBC-jevog istraživanja o Sojeru u februaru 2025, izrečena mu je sudska zabrana obavljanja ove delatnosti.
Nedavno se ponovo našao pred sudom zbog navodnog kršenja te zabrane, ali je oslobođen optužbi.
Tokom svedočenja je rekao da je znao da su te procedure opasne.
Iako Sojer sada ne sme da pruža ove usluge nigde u Engleskoj i Velsu, bilo je potrebno nekoliko godina da mu se zabrani rad.
Problem ne predstavljaju samo pružaoci ovih usluga koji nisu lekari, već i proizvodi koji takođe nisu dovoljno regulisani.
Poslednjih godina je u više navrata izražena zabrinutost zbog nezakonitih lekova i falsifikovanih proizvoda u ovoj delatnosti.
Tajna istraga BBC-ja 2025. godine otkrila je da su medicinske sestre i farmaceuti izdavali botoks bez prethodnih ličnih konsultacija sa pacijentima, iako profesionalne smernice to izričito zahtevaju.
Nadležne institucije su takođe više puta upozoravale na prisustvo neregistrovanih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Velike Britanije.
Policija Severne Irske je 2023. godine zaplenila više od 700.000 falsifikovanih i neregistrovanih lekova, među kojima su bili i preparati na bazi botoksa.
Kasnije je tokom racije povezane sa industrijom estetske medicine u Glazgovu, policija zaplenila dermalne filere, igle i preparate sa botulinskim toksinom u vrednosti od više hiljada funti.
Aktivisti upozoravaju da je sprovođenje propisa često podeljeno između lokalnih samouprava, policije, agencija za lekove i medicinska stredstva i stručnih tela, i da ne postoji jedinstvena institucija koja je odgovorna za celu oblast.
„Možete da uđete u kozmetički salon bilo gde u zemlji i da istog dana primite botoks, a da prethodno nijednom niste imali odgovarajući pregled kod lekara koji ga propisuje", kaže Kolins.
„To ne bi smelo da se događa, ali se dešava zato što je sprovođenje propisa veoma slabo".
Stalna odlaganja
Još od 2013. sve britanske vlade priznaju da je reforma neophodna, ali se uvođenje sveobuhvatnih propisa stalno odlaže.
Važan korak načinjen je donošenjem Zakona o zdravlju i zdravstvenoj zaštiti 2022. godine, koji je ministrima dao ovlašćenje da uvedu sistem licenciranja za nehirurške estetske procedure u Engleskoj.
Ministri su 2025. potvrdili nameru da uvedu takav sistem.
Portparol Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite izjavio je: „Uskoro ćemo održati konsultacije o uvođenju novih, strogih mera koje će obezbediti da najrizičnije zahvate mogu da obavljaju isključivo kvalifikovani zdravstveni radnici".
Ministarstvo navodi da se planira i sistem licenciranja za procedure koje se smatraju manje rizičnim.
Škotska je ove godine usvojila zakon kojim će samo registrovanim klinikama biti dozvoljeno da obavljaju kozmetičke tretmane, kao što su ubrizgavanje botoksa i dermalnih filera.
Takođe će biti zabranjeno da se ove usluge prožaju mlađima od 18 godina.
Portparol škotske vlade izjavio je da se očekuje da će sve ove mere stupiti na snagu u septembru 2027. godine, zajedno sa sistemom licenciranja za manje rizične procedure koji će sprovoditi lokalne vlasti.
Ministarstvo zdravlja Severne Irske saopštilo je da „trenutno nema planove" za uvođenje obaveznih propisa za nehirurške estetske procedure niti za sistem licenciranja.
Ipak, navodi da preduzima „odlučne mere" protiv nezakonitog snabdevanja, zloupotrebe i reklamiranja lekova poput botoksa.
Vlada Velsa saopštila je da prati primenu obaveznih sistema licenciranja za akupunkturu, suvu punkciju, pirsing, elektrolizu, tetoviranje, i polutrajnu šminku, i da će iskustva u ovim oblastima „poslužiti kao osnova za eventualno proširenje sistema licenciranja na druge procedure".
Uprkos pomacima u Škotskoj i Engleskoj, potrebno je još mnogo posla pre nego što bilo koji sistem licenciranja postane potpuno operativan.
Neophodno je usvojiti dodatne zakone, izraditi detaljne propise i obezbediti lokalnim vlastima sredstva potrebna za njihovo sprovođenje.
U međuvremenu, ministri u Engleskoj nagovestili su da će najrizičniji zahvati imati prioritet u okviru predložene „crvene kategorije" estetskih procedura.
Očekuje se da će ta kategorija obuhvatiti nehirurško podizanje zadnjice, zatezanje lica i tretmane oblikovanja tela pomoću filera, kojima se menja oblik delova tela kao što su stomak, butine i zadnjica.
Rankin kaže da postoji široka saglasnost da obavljanje pojedinih procedura „zaista treba da bude dozvoljeno samo kvalifikovanim stručnjacima".
Pristalice reforme se nadaju da će predloženi sistem licenciranaja zahtevati izdavanje licenci i pružaocima ovih usluga i prostorima u kojima se procedure obavljaju.
Više od 10 godina posle objavljivanja izveštaja profesora Kjoua koji je upozorio da su dermalni fileri „kriza koja samo čeka da se dogodi", aktivisti smatraju da problem više nije nedostatak upozorenja.
Čak i ako se uvedu novi propisi, ostaje izazov da se obezbedi dosledno sprovođenje onih koji već postoje.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Zatezanje lica u 28. godini: Mladi se okreću plastičnoj hirurgiji
- 'Imala sam 100 operacija i nikad neću stati' – šta se krije iza uspona estetske hirurgije u Kini
- Plastična hirurgija cveta u Kini uprkos rizicima po zdravlje
