Ko je 'popio' Dunav - klimatske promene ili veštačka inteligencija?
Istorijski nizak vodostaj Dunava u Evropi, za koji naučnici kažu da je u velikoj meri posledica klimatskih promena, doneo je i brojne tvrdnje na društvenim mrežama da je ova pojava rezultata rada data centara.
Njihovo trošenje vode je minimalno uticalo na vodostaj Dunava, objašnjava ekolog Martin Puš, koji je do skoro radio na Institutu za ekologiju slatkih voda u Berlinu.
Tvrdnje da su rečna korita suva jer data centri 'piju' vodu, Puš naziva „besmislicama".
„Reka je sve plića zbog klimatskih promena, a na vodostaj se odrazilo i to što je topljenje glečera na Alpima isparilo u atmosferu pre nego što je stiglo u reke", kaže Puš za BBC na srpskom.
Ali ne veruju baš svi u ova objašnjenja.
„Nije posledica velikih vrućina, nego svih ovih postrojenja, data centara veštačke inteligencije koja su se izgradila po Evropi, zahtevaju ogromne količine vode za rashlađivanje", glasi jedan od komentara na društvenim mrežama.
Dugi redovi kompjuterskih servera u velikim pogonima - data centrima, među kojima su pojedini veličine nekoliko fudbalskih terena, obrađuju sve onlajn aktivnosti, a voda im je potrebna za hlađenje i proizvodnju ogromne količine struje koju koriste.
Nemačka je lider u Evropi po broju izgrađenih data centara - ima ih više od 500, Španija joj se približava.
Izvorište Dunava je u Nemačkoj, na planini Švarcvald, a data centri su mahom podignuti u oblasti Frankfurt - Rajna - Majna, udaljenoj oko 300 kilometara od toka Dunava.
Na Balkanu postoji jedan u Kragujevcu, u Srbiji, a Hrvatska najavljuje izgradnju ogromnog data centra.
„Data centri sa veštačkom inteligencijom nisu ispili Dunav", kaže Dejvid Miton, investitor i istraživač na Univerzitetu u Oksfordu, koji se bavi ekološki održivim računarstvom i alatima za programere.
„Trenutna kriza je spoj dugotrajne vrućine, nedovoljnih padavina i manjeg oticanja rečnog sliva.
„Industrija kao korisnik bi i dalje trebalo da otkriva načine da smanji potrošnju vode, ali da procene pravi na osnovu merljivih dokaza na lokalu, a ne spekulacija", kaže Miton u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Pogledajte video: Kako veštačka inteligencija troši našu vodu za piće
Sve je manje vode koja 'hrani' reku
Da bismo razumeli na koji način klimatske promene utiču na tok reke koja protiče kroz 10 država, Martin Puš to objašnjava izrazom evapotranspiracija.
U pitanju je proces u kojem voda sa vodenih i ledenih površina (reka, jezera, mora), tla i vegetacije isparava u atmosferu.
Dunav celom dužinom u proseku godišnje „primi" 1.500 milimetara padavina (kiša i sneg), objašnjava Puš.
„Oko 800 milimetara vode isparava sa vodene površine, ali i vegetacije, što znači da 76 odsto vode koju Dunav primi nestane usled evapotranspiracije, a ostatak stiže do delte u Crnom moru", kaže.
I ovaj proces komplikovanog naziva trpi posledice zbog klimatskih promena.
Leta su sve toplija i biljke sve više gube vodu, usled visokih temperatura.
To znači da sve više vode isparava sa površine u vazduh, ukazuje Puš.
Količina vode za „hranjenje" reke se smanjila sa 240 milimetara na 160, podaci su kojima on raspolaže.
U prevodu, sve više vode isparava, a malo se zadržava.
„Mali udeo vode zapravo 'hrani' Dunav i zato evapotransportacija ima veliki uticaj na tok ove reke.
„Uticaj data centara na nivo Dunava je 1.500 puta manji od tog procesa", tvrdi Puš.
* U data centre ubrajaju se i drugi IT objekti
Kako veštačka inteligencija koristi vodu?
Ljudi šalju čet-botovima više od milijardu poruka svakog dana.
Za svaku poslatu poruku, ali i odgovor na te upute, troši se voda.
Industrija veštačke inteligencije će do 2027. godišnje trošiti četiri do šest puta više vode nego čitava Danska, zaključak je studije američkih univerzitetskih profesora u Kaliforniji i Teksasu.
„Što više veštačke inteligencije koristimo, to više vode trošimo", kaže Šaolei Ren sa Kalifornijskog univerziteta u Riversajdu i jedan od autora studije.
Data centri koji obrađuju sve onlajn aktivnosti se zagrevaju dok struja prolazi kroz kompjutere.
U sistemima hlađenja često se koristi voda, obično čista, pijaća.
Zadaci veštačke inteligencije zahtevaju mnogo više kompjuterske snage od tradicionalnih onlajn zahteva poput kupovine i pretraživanja interneta, naročito za složene aktivnosti kao što je obrada slika ili snimaka.
I zato ona troši više struje.
Procena Međunarodne agencije za energiju (IEA) je da jedan upit za ČetGPT - alat veštačke inteligencije - koristi skoro deset puta više struje od jedne pretrage u Guglu.
Više struje znači više toplote, posledično i više hlađenja.
Ti veliki pogoni koriste vodu na nekoliko načina: procesom isparavanja, cirkulacijom u zatvorenim sistemima (zatvorene petlje) i uz pomoć rashladnih tornjeva, ukazuje ekolog Puš.
Najbolji način je zatvoreni sistem hlađenja, dodaje.
Kako to izgleda u praksi?
Voda kruži kroz cevi i ne dolazi u kontakt sa spoljašnjim vazduhom - ona ne isparava i ne troše se nove količine ovog resursa tokom rada.
„Ona hladi površinu, ali se posebnim uređajima u atmosferu šalje toplota, a voda se ne 'baca' već se vraća - cirkuliše.
„Kod isparavanja se voda se gubi i to je loša metoda, jer ona više ne može da se iskoristi, već su vam potrebne nove količine", dodaje.
Data centar u Srbiji se hladi sistemom rear door cooling - odnosno hlađenjem zadnjim vratima.
U praksi to znači da topao vazduh koji izduvavaju serveri prolazi kroz hladnjak na zadnjim vratima.
Tečnost preuzima toplotu, a u prostoriju se vraća ohlađen vazduh.
Pogledajte video: Kako na vaš život utiče nizak vodostaj Dunava
Novi veštački centri podataka koriste vodu mnogo efikasnije od tradicionalnih data centara, ističe Kris Prist, profesor održivosti i računarskih sistema na Univerzitetu u Bristolu u tekstu Razotkrivanje mitova o potrošnji vode u centrima podataka sa veštačkom inteligencijom.
Česta greška je, ukazuje Prist, korišćenje procene potrošnje vode za stare centre podataka, a zatim njeno skaliranje na osnovu snage novih centara podataka za veštačku inteligenciju.
Zbog toga se u velikoj meri precenjuje potrošnja vode.
On to ilustruje podacima kompanije Isambard AI koja ima 5.448 superčipova.
Svaki od njih troši između 400 i 660 vati električne energije - u proseku koliko i jedno domaćinstvo u Srbiji.
Količina vode potrebna za hlađenje je manja od jednog ispiranja toaleta dnevno, tvrdi on.
To znači da će za vlasnike data centara biti veći izazov električna energija, dok je voda, takoreći, uobičajen i svakodnevni problem za te objekte, ukazuje Prist.
Može da postane veći ako su data centri u uobičajeno sušnim oblastima, dodaje.
U 2025. globalna potrošnja struje u data centrima bila je oko 448 teravata (448 milijardi kilovata), a za pet godina bi mogla da se udvostruči.
Data centri širom sveta su tokom 2025. trošili približno 4,5 milijardi litara vode, a do 2030. bi taj mogao da bude 9,3 milijardi, podaci su Ujedinjenih nacija (UN).
U 2024. godini, centri podataka i manji informaciono-tehnološki (IT) objekti u Nemačkoj potrošili su 20 milijardi kilovata, što je četiri odsto ukupne potrošnje u celoj državi, podaci su tamošnjeg Ministarstva ekonomije i klime.
Prema podacima Ujedinjenih nacija samo data centri u 2025. potrošili oko 5,5 gigavati struje (što je oko milion kilovati).
To je prosečna proizvodnja struje hidroelektrane „Đerdap 1" u Srbiji na godišnjem nivou kada je normalan nivo vodostaja Dunava.
Kada bi svi ovi pogoni radili istovremeno punim kapacitetom trebalo bi im oko 110 miliona litara vode dnevno.
Prosečna količina vode, koja je do avgusta 2026. proticala kroz Dunav od izvora do ušća, bila je oko četiri milijarde litara vode dnevno do aktuelne krize.
To znači da su data centri u punom kapacitetu trošili manje od jedan odsto tog protoka.
Spas zvani kiša
Posledice niskog vodostaja Dunava se već osećaju, a i vodostaj reke Rajne pao je na rekordno nizak nivo na nekoliko lokacija u Nemačkoj i Holandiji.
Kod Bezdana, na ulazu Dunava iz Hrvatske u Srbiju, 5. avgusta 2026. zabeležen je rekord od minus 169 centimetra.
Do leta 2026, najniži zabeleženi nivo Dunava bio je -143 zabeležen 1909.
Ugrožen je biljni i životinjski svet, ali i plovidba.
Zbog niskog vodostaja umalo je prestala proizvodnja u jedinoj nuklearnoj elektrani u Mađarskoj koja danima radi bitno smanjenim kapacitetom.
„Mađarska i Rumunija su znatno pogođene jer se oslanjaju na nuklearnu energiju (nuklearkama je potrebno više vode za hlađenje), a slično se desilo i Francuskoj pre 10 godina.
„Bilo bi dobro da se okrenu obnovljivim izvorima energije, posebno solarnoj, jer su obe države sa puno sunčanih perioda, a i cene baterija su pale", kaže Martin Puš.
Veruje da će nivo Dunava biti još niži, u najgorem slučaju sve do oktobra.
„Situaciju bi mogla da spasi samo kiša u septembru", zaključuje on.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Kako veštačka inteligencija koristi našu pijaću vodu
- Data centar u Hrvatskoj: Sudar 'najveće investicije u istoriji' i želje jedne porodice da zadrži dom
- Šta je superkompjuter i čemu služi
- Negativni rekord Dunava na ulazu u Srbiju, u Hrvatskoj strahuju od presušivanja dve reke
- Šta nam je Dunav sve otkrio niskim vodostajem
- Zašto je Dunav toliko nizak baš ove godine
