Rat koji su Sjedinjene Američke Države (SAD) i Izrael pokrenuli protiv Irana 28. februara izgleda da je postao predvidljiv u svojoj nepredvidivosti.
Nije iznenađujuće ni to što objave američkog predsednika Donalda Trampa na društvenim mrežama dodatno podgrevaju nestabilnost i potresaju svetska tržišta, makar i kratkotrajno.
Ali Trampovi komentari nisu jedini činilac koji određuje tok ovog rata - čini se da značajnu ulogu ima i istorija.
Nekoliko nedelja od početka sukoba, stručnjaci se sve više gledaju u prošlost da bi razumeli potrese i pokušali da predvide u kojem pravcu bi situacija mogla da se razvija.
Postoji više primera, ali se izdvajaju tri ključna istorijska događaja.
Suecki kanal
Od kada su 27. marta jemenski Huti, koji podržavaju Iran, ispalili baraž raketa na Izrael, prvi put od početka američko-izraelskog rata protiv Irana, u sukobu je otvoren novi front.
Ulazak u sukob ove moćne sile koja podržava Iran izaziva strah od dodatnih poremećaja u svetskoj ekonomiji, jer ta oružana grupa ima kapacitet da napada pomorski saobraćaj u Crvenom moru, naročito u Sueckom kanalu.
Iako ne mogu da blokiraju ovaj ključni plovni put, kroz koji inače prolazi oko 30 odsto teretnih brodova u svetu i približno 15 odsto ukupne svetske trgovine robom, oni mogu ozbiljno da otežaju pristup kanalu.
Kada se tome doda i nestabilnost koju Iran stvara u ključnom Ormuskom moreuzu, stručnjaci upozoravaju da bi posledice po svetsku ekonomiju mogle da budu katastrofalne.
U ovakvom kontekstu, analitičari navode Suecku krizu od pre 70 godina kao važnu lekciju o mogućim širim posledicama rata koji se trenutno vodi na Bliskom istoku.
Kada je predsednik Egipta Gamal Abdel Naser nacionalizovao Suecki kanal 1956. godine, preuzeo je kontrolu nad jednom od ključnih svetskih ruta za prevoz nafte.
Kao odgovor, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) i Izrael pokušali su, ali neuspešno, da povrate kontrolu nad ovim kanalom.
- Jemen: Ko su Huti i zašto napadaju brodove
- Huti nastavljaju napade na Izrael, mogući novi problemi u snabdevanju naftom
- Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube
Za Trampa, i njegovog saveznika izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, istorija nudi otrežnjujuće primere.
„ Više od svega drugog, to je označilo da je vreme Britanije kao svetske sile završeno", kaže BBC urednik za spoljnu politiku Džeremi Bouen.
„Britanija je imala imperijalnu dominaciju na Bliskom istoku još od Prvog svetskog rata, a ovo je bio i početak kraja toga".
Trenutne taktike koje primenjuju Teheran i Huti - ograničavanje pristupa ključnim arterijama za svetsku privredu - podsećaju na Naserov odgovor iz tog perioda.
Do trenutka kada su se anglo-francuske snage iskrcale na severnom delu Sueckog kanala, Naser je potopio desetine brodova, čime je blokirao kanal i praktično presekao ključnu vezu Evrope sa naftnim poljima u Persijskom zalivu, ističe američki istoričar Alfred V. Mekoj.
Tadašnji američki predsednik Dvajt Ajzenhauer, zabrinut zbog mogućeg širenja opasnog fronta u Hladnom ratu sa Sovjetskim Savezom, takođe je intervenisao i primorao Britaniju i Francusku na povlačenje.
„Do tog trenutka... Britanija je bila pod sankcijama Ujedinjenih nacija, njena valuta bila je na ivici kraha, njena aura imperijalne moći je nestala, a njeno svetsko carstvo počelo je da nestaje", piše Mekoj.
Ipak, paralele sa današnjim sukobom nisu potpune, kaže Bouen.
„Ne upoređujem nužno moć SAD-a kakva i dalje jeste danas sa stanjem Britanije posle Drugog svetskog rata.
„Ali želim da kažem da sve velike sile imaju uspon i pad.
„A s obzirom na uspon Kine, ako u budućnosti ljudi počnu da govore o opadanju američke moći, istoričari bi ovaj rat mogli da posmatraju kao jednu od usputnih stanica na tom putu, kao rat koji je pokrenut bez dovoljno promišljanja o posledicama".
Da bismo razumeli moguće posledice, korisno je pogledati i druge lekcije iz istorija u proteklih 70 godina.
- Šta puč iz 1950. u Gvatemali otkriva o Trampovoj politici prema Venecueli, Grenlandu i Iranu
- Šta je Monroova doktrina koju pominje i Donald Tramp
- Tramp rizikuje da vrati svet u doba imperijalizma: BBC analiza
Naftna kriza 1973. godine
U narednim decenijama se ponovilo blokiranje ključnih ekonomskih tokova radi nanošenja maksimalne štete, i zato je to sada bilo predvidljivo, smatraju analitičari.
Jedan od najupečatljivijih primera dogodio se nešto manje od 20 godina posle neuspešne suecke intervencije.
„Rat Izraela, Egipta i Sirije je izbio 1973. godine.
„Bio je to iznenadni napad Egipta i Sirije na Izrael, takozvani Jomkipurski rat (poznat i kao Ramazanski i Oktobarski rat).
„A Amerikanci su naoružavali Izrael", kaže Bouen.
„Posle toga, arapski svet je uzvratio uvođenjem embarga koji je drastično podigao cenu nafte i naneo veliku štetu Zapadnoj Evropi".
Tadašnji ministar za naftu Saudijske Arabije, šeik Ahmed Zaki Jamani, otvoreno je govorio o tome kako resursi poput nafte, zbog njenog uticaja na svetska tržišta, mogu da se koriste kao sredstvo političkog pritiska.
Značajnu kontrolu arapskog sveta nad proizvodnjom nafte opisao je kao „naftno oružje" koje može brzo da „slomi" svetske ekonomije.
Embargo je trajao pet meseci, ali stručnjaci navode da su se njegove posledice osećale čitavu deceniju.
Na primer, inflacija je naglo porasla u SAD-u, kao i u zemljama koje su u velikoj meri zavisile od nafte za industrijsku proizvodnju, a povećale su se i kamatne stope, jer su centralne banke pokušavale da obuzdaju rast troškova života.
Iako nafta kao roba danas nije toliko dominantna u svetu kao što je bila pre više od 50 godina, njen udeo u ukupnoj svetskoj potražnji je manji nego tada, a ulaganja rastu u raznovrsnije izvore energije, naročito na Zapadu, ona je i dalje ključni resurs.
Događaji iz 1973. godine i perioda posle te krize nude važne pouke za Donalda Trampa.
Iako SAD danas proizvode više energije nego što troše, za razliku od pre pola veka, i dalje uvoze značajne količine sirove nafte i zbog toga su osetljive na cene nafte kojom se trguje na svetskom tržištu.
To bi se na kraju neposredno odrazilo na potrošače u SAD-u.
Pored toga, zemlja bi mogla da bude pogođena i posredno, kroz pritiske na njene ključne trgovinske partnere u Aziji, koji nemaju tako diversifikovano snabdevanje energijom i koje su najviše pogođene trenutnom nestašicom nafte.
„Ono što se sada dešava nije da Saudijci, Emirati i drugi neće da prodaju naftu njihovim kupcima u Evropi", kaže Bouen.
„Već im Iran, a potencijalno i Huti, mnogo otežavaju da ta nafta uopšte stigne do njihovih tržišta.
„Nafta je izuzetno važna.
„Ako prekinete te tokove snabdevanja, izazvaćete mnogo poremećaja u svetu".
Iračko-iranski rat
Istoričari navode da Iračko-iranski rat, koji je obeležio veći deo 1980-ih, nudi Trampu novije i ubedljivije istorijske primere kako protivnici Vašingtona mogu da blokiraju ključne ekonomske arterije.
U kasnijim fazama tog rata, pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz bio je meta napada i Teherana i Bagdada, jer su pokušavali, kako smatraju analitičari, da velike svetske sile uvuku u sukob.
Sredinom i krajem 1980-ih, napadi su postali toliko intenzivni da je Kuvajt zatražio međunarodnu pomoć za bezbedan prolaz njegovih brodova kroz moreuz.
Vašington je pristao, ne želeći da ga preduhitri Moskva, protivnik u Hladnom ratu.
Pogledajte video o iračko-iranskom ratu: Život dece vojnika u Iranu
Operacija pratnje tankera, nazvana Iskrena namera, počela je u julu 1987. godine, ali je ubrzo postala velika sramota za SAD, jer je brod Bridžiton, koji je trebalo da štiti tankere, naleteo na iransku minu na putu ka Kuvajtu.
Stručnjaci kažu da je ovaj incident pokazao koliko su američke sposobnosti za uklanjanje mina u moreuzu bile neadekvatne, i taj problem je bio prisutan tokom cele operacije.
Ako se vratimo na današnji sukob, nedavni poziv Trampa drugim državama da pruže operativnu podršku obezbeđivanjem pomorske pratnje da bi Ormuski moreuz ostao otvoren, ukazuje na očigledne sličnosti.
Međutim, analitičari smatraju da su danas izazovi za Vašington još veći, imajući u vidu da su se sredstva ratovanja proširila - na primer, sada se koriste bespilotne letelice - kao i činjenicu da Iran više ne vodi iscrpljujući dugotrajni rat sa Irakom.
Istorija nudi brojne lekcije svima koji su uključeni u rat koji se trenutno vodi na Bliskom istoku, ne samo glavnim učesnicima.
Od toga koliko pažljivo uzimaju u obzir ove lekcije, verovatno će u velikoj meri zavisiti pravac i trajanje previranja u svetu.
2BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Tramp vodi rat po instinktu, a to ne daje rezultate: BBC urednik
- Mesec dana američko-izraelskog rata protiv Irana: Šta se sve desilo
- Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana
- Opcije Amerike i Izraela za okončanje rata se sužavaju
- 'Dubai nije izgrađen za rat': Kako sukob na Bliskom istoku utiče na 'poslovnu oazu' Emirata
- Šest invazija Izraela na Liban
