NE PAMTI SE KADA SE IZ OVOG MESTA NEKO ODSELIO U 260 kuća živi 900 ljudi, a od biznisa koji razvijaju u srcu Srbije, kažu, "mogu lepo da žive"

• Vladimir Lojanica U novinarstvu od 2001. godine. Kao dopisnik "Blica" iz Užica radi od 2004. Isprofilisao se kao autor reportaža za koje je dobio brojne nagrade: UNS-ovu godišnju nagradu "Laza Kostić" za reportažu (2012), dve nagrade "Dr Marko Mladenović" Medijskog foruma u Topoli za doprinos borbi protiv bele kuge (2019 i 2022), drugu nagradu konkusa za reportažu "Vladimir Vlada Ćosić" u Sremskoj Mitrovici (2022), drugu nagradu Internacionalnog festivala reportaže i medija "Interfer Zlatna Nika" za novinsku reportažu (2014), dve treće nagrade Internacionalnog festivala reportaže i medija"Interfer Zlatna Nika" za novinsku reportažu (2013 i 2019), jednu treću nagradu Internacionog festivala reportaže i medija "Interfer Zlatna Nika" za društveno odgovornu reportažu (2016), nagrade Opštine Čajetina "Zoran Tmušić" za humanost i ljudskost u teškim vremenima (2022). Najbolje reportaže je sabrao u knjigu "Gluv je dan bez ljudi" u izdanju Biblioteke "Ljubiša R. Đenić" iz Čajetine (2022).

29. decembar 2019. 07:35

Komentara 0

Ogledalo proizvodnje sušenog mesa po pradedovskoj repetpuri je slika i prilika Mačkata, jednog sela u čitavom kraju u kome se stanovništvo podmlađuje i sve ga je više. Prema popisu iz 1991. Mačkat je brojao 689 žitelja u 161. domaćinstvu, a prema poslednjem ovde živi 892 duše u 262 kuće. Ovome je najviše doprinela pršuta. Mladi koji su ostali na selu posvetili su se poslu koji su naučili od predaka i pretvorili u porodični biznis, a mnogi su se vratili iz gradova i zasnovali porodice.