Sve što treba da znate o ultrazvuku štitaste žlezde: Kada je pregled zaista neophodan i šta znači ako imate čvor? Odgovara dr Polovina, radiolog ordinacije "One Medical"

Odgovore na ova pitanja daje dr Biljana Polovina, radiolog i subspecijalista ultrazvuka u ordinaciji One Medical i objašnjava ključne činjenice koje svaka žena treba da zna o zdravlju štitne žlezde.

Zašto se radi ultrazvuk štitaste žlezde?

Ultrazvučni pregled se ne radi isključivo kada već postoje uočljivi simptomi. Veoma često lekar opšte prakse ili endokrinolog upućuje pacijenta na ultrazvuk kada tokom kliničkog pregleda i opipavanja vrata posumnja na promene.

Međutim, najčešći razlozi i simptomi zbog kojih se pacijenti javljaju na pregled uključuju:

• Otok ili uočljivu kvržicu na prednjem delu vrata
• Dugotrajnu promuklost bez jasnog uzroka
• Otežano gutanje
• Otežano disanje, posebno u ležećem položaju
• Lekarski nalaz uvećane žlezde ili čvora prilikom fizikalnog pregleda

Važno je napomenuti da simptomi zavise i od same funkcije žlezde:

• Smanjena funkcija (Hipotireoza): Manifestuje se kroz stalan umor i pospanost, gojenje bez promene režima ishrane, suvu kožu, opadanje kose, osećaj hladnoće, zatvor i usporen rad srca.
• Pojačana funkcija (Hipertireoza): Dovodi do ubrzanog pulsa i lupanja srca, nervoze, drhtanja ruku, gubitka težine uprkos očuvanom apetitu i pojačanog znojenja.

Važna napomena dr Polovine: Ultrazvuk prikazuje isključivo strukturu i izgled štitaste žlezde (oblik, veličinu i prisustvo promena). Za procenu njene funkcije neophodne su laboratorijske analize hormona iz krvi.

Čvorovi na štitastoj žlezdi: Koliko su česti i da li ima razloga za paniku?

Čvorovi (nodusi) u štitastoj žlezdi izuzetno su česta pojava, naročito kod žena, i u najvećem broju slučajeva ne predstavljaju opasnost. Mnoge žene žive sa njima bez ikakvih simptoma i saznaju za njih tek na pregledu.

• Klinički pregled (opipavanje) otkriva čvorove kod 5 do 10 odsto žena.
• Ultrazvučni pregled, međutim, pronalazi čvorove kod čak 40 do 60 odsto odraslih žena, a ova učestalost prirodno raste sa godinama starosti.

Da li su čvorovi opasni?

Dobra vest je da je 90 do 95 odsto čvorova potpuno benigno (dobroćudno). Samo 5 do 10 odsto promena može biti maligne prirode i zahtevati dodatnu dijagnostiku. Radiolog procenjuje rizik čvora na osnovu tri ključna faktora:

1. Veličine čvora
2. Njegovog izgleda na ultrazvuku (ivice, gustina, prokrvljenost)
3. Brzine njegovog rasta tokom vremena

Šta ultrazvuk tačno otkriva i šta nalaz znači za vas?

Ultrazvuk ima moć da otkrije promene čak i kada pacijent nema nikakve simptome i kada su laboratorijski nalazi krvi potpuno uredni. Pregledom se jasno vidi:

• Tačna veličina i zapremina žlezde
• Prisustvo čvorova ili cista
• Zapaljenske promene (poput autoimunog Hasišimoto tireoiditisa)

Kako postupiti nakon pregleda?

• Uredan nalaz: Ako je štitasta žlezda normalne strukture, dodatne pretrage nisu potrebne.
• Mali, miran čvor: Ukoliko se uoči manji čvor bez sumnjivih karakteristika, nije potrebna nikakva agresivna terapija – dovoljna je periodična ultrazvučna kontrola svakih 6 do 12 meseci, po preporuci endokrinologa.
• Čvor sa sumnjivim karakteristikama ili dimenzijama većim od 15 mm: U ovim slučajevima lekar preporučuje biopsiju tankom iglom (FNA) kako bi se sa sigurnošću verifikovala priroda promene. Uz ovo se obično rade i dodatne laboratorijske analize.

Koliko često treba ići na kontrolu?

Ne postoji potreba da zdravi ljudi bez simptoma i faktora rizika rutinski radite ultrazvuk štitaste žlezde svake godine.

• Ako nemate simptome i nalaz je uredan: Redovni ultrazvučni pregledi nisu neophodni.
• Ako su uočeni čvorovi ili druge promene: Lekar određuje dinamiku kontrola – najčešće na 6 do 12 meseci u početku. Ako je nalaz stabilan godinama, kontrole se zakazuju i ređe.
• Ako imate autoimunu bolest štitaste žlezde: Kontrole se planiraju prvenstveno prema nalazima krvi i nivoima hormona, a ne po unapred fiksiranom kalendaru.

Imajući u vidu da verovatnoća pojave čvorova prirodno raste sa godinama, ključno je slušati svoje telo. Bez obzira na životno doba, ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma - poput neobjašnjivog umora, promene težine, promuklosti ili osećaja knedle u grlu - javite se svom lekaru koji će proceniti da li je vreme za ultrazvučni pregled.