"Ja sam NEUROLOG i ovo NIKADA NE RADIM jer to dugoročno ŠTETI MOZGU. Mnogi ljudi prave ISTU GREŠKU i ne znaju da narušavaju zdravlje"

Ovaj poznati neurolog sa godinama kliničkog iskustva, rekao je da jednu naviku zaobilazi u širokom luku, jer može da dugoročno naruši zdravlje mozga

"Jedna navika koju izbegavam jeste manjak sna tako što ne ostajem budan na telefonu ili laptopu, naročiot ne u krevetu. Ljudi misle da je to bezopasno vreme za odmor, ali često je upravo to početak hroničnog manjka sna.

San je vreme kada mozak stabilizuje sećanja, resetuje stres i pokreće noćni sistem "čišćenja". Kada skratite san, možda uspete da funkcionišete, ali taj manjak se tiho akumulira tokom godina", rekao je neurolog za Parade.

Kada ne spavate dovoljno, pa samim tim ne obezbedite sebi kvalitetan san, mozak prelazi u režim budnosti. "Vremenom, hronični manjak sna postaje povezan je sa slabijom pažnjom, sporijom obradom informacija, nižom stabilnošću raspoloženja i većim rizikom po krvne sudove. To zajedno usmerava kognitivno starenje u pogrešan smer. Jedna noć bez sna izaziva demenciju, ali dugoročni obrazac lošeg sna je realni faktor rizika, naročito kada je udružen sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom ili nelečenom apnejom u snu", ističe.

Bitno je da imate svoju rutinu spavanja. "Dajem prioritet buđenju u isto vreme jer ono pouzdanije ukorenjuje telesni sat nego takozvano savršeno vreme za spavanje (generalno određeno za sve ljude). Trudim se da imam rutinu za opuštanje koja je namerno dosadna, a sastoji se od sledeće: prigušeno svetlo, minimalno korišćenje ekrana i predvidiv prelazak u san".

Neurolog kao svoju dobru naviku izdvaja i kretanje u toku dana jer kondicija podržava protok krvi u mozgu i kvalitet sna.

"Ozbiljno shvatam hrkanje i dnevnu pospanost jer nelečena apneja u snu predstavlja pretnju za zdravlje mozga, a lako se leči", dodaje i preporučuje:

"Postavite striktno vreme za prekid korišćenja ekrana, 45 do 60 minuta pre spavanja i zamenite ga jednom umirujućom aktivnošću, poput toplog tuširanja, laganog istezanja ili čitanja nekoliko stranica knjige. Ukoliko vas užurbane misli nateraju na skrolovanje, zapišite ih na papir, pa zatvorite svesku. Većini ljudi ne treba više samokontrole, već manje dostupnih okidača".