"Moj sin je prevremeno rođen i mislila sam da je zato NIZAK. Odvela sam ga kod lekara zbog bola u ruci i OTKRILA ISTINU": Ispovest Milice iz Beograda čija deca imaju POREMEĆAJ RASTA

Milica Matić iz Beograda kroz ovu borbu prošla je čak dva puta – ona je majka dvoje dece koja su se suočila sa nedostatkom hormona rasta.

Njen osamnaestogodišnji sin je pre nekoliko meseci uspešno završio terapiju, dok njena četrnaestogodišnja ćerka i dalje prima svakodnevnu terapiju. Njena priča ohrabrenje je za sve roditelje koji posumnjaju da se njihovo dete ne razvija očekivanom brzinom.

Slučajno otkriće kod sina i neverovatan napredak

Stručnjaci stalno apeluju da se poremećaji rasta u Srbiji često otkrivaju prekasno. Zato je, ukoliko dete ne menja veličinu garderobe ili je primetno niže od vršnjaka, izuzetno važno potražiti savet endokrinologa. Miličino iskustvo sa starijim sinom upravo to i dokazuje.

- Kod sina je problem otkriven prilično slučajno. Rođen je prevremeno i oduvek je bio sitniji, ali smo to pripisivali tome. Tek kada je zbog bola u ruci krenuo po pregledima, jedna medicinska sestra nas je pitala da li smo obratili pažnju na njegov rast. Tada smo shvatili da ipak treba da proverimo. Na pregledu je prvi put otvoreno rekao koliko ga to pogađa, da se oseća loše jer je nizak i da ga druga deca zadirkuju. To je bio trenutak kada smo shvatili koliko je problem ozbiljan. Nakon testiranja, ustanovljen je deficit hormona rasta i odmah je započeta terapija. Važno mi je da naglasim da nije imao nikakve nuspojave, normalno je živeo, razvijao se i rastao. Tokom terapije porastao je više od 40 centimetara – priča Milica.

Sličan problem i kod ćerke

Slučaj Miličine ćerke bio je znatno drugačiji. Ona je u početku imala normalan rast, ali je kasnije došlo do usporavanja njenog rasta i naglog gojenja. Majka iz svog iskustva savetuje drugim roditeljima da slušaju svoju intuiciju i obavezno mere decu i u kućnim uslovima.

- Na preporuku lekara krenuli smo u ispitivanja pa je na kraju i kod nje potvrđen problem i uvedena terapija. Prva godina terapije dala je odlične rezultate, porasla je više od 10 centimetara. Iz mog iskustva, najvažnije je da roditelji prate dete i veruju svojoj intuiciji. Ako dete raste manje od pet centimetara godišnje, treba se obratiti lekaru i tražiti uput za endokrinologa. Mi smo kod kuće redovno merili visinu, običnim obeležavanjem na vratima i pratili napredak. Postoje i aplikacije koje mogu pomoći, ali najvažnije je posmatrati dete u celini. Nažalost, često se dešava da roditelji odustanu jer nailaze na obeshrabrujuće reakcije. Moj savet je da ne odustaju. O ovome se nedovoljno govori, a problem je češći nego što mislimo. Rano otkrivanje je ključno, jer terapija daje najbolje rezultate kada se započne na vreme – savetuje Milica Matić.

Sistematski pregledi pred školu kao ključni momenat

Nacionalno udruženje osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom "Horast" nedavno je pokrenulo kampanju "Kad porastem...", ističući zapanjujuću činjenicu: čak 85 odsto rasta dešava se pre puberteta, zbog čega je pravo vreme za reagovanje ključno za konačan ishod.

- Period upisa dece u prvi razred je idealna prilika da se skrene pažnja na značaj praćenja rasta, jer se tada kod velikog broja dece prvi put u okviru sistematskog pregleda meri visina nakon dužeg vremena. Upravo u tom uzrastu mogu da se uoče odstupanja koja su ranije prolazila neprimećeno. Zato apelujemo na roditelje da obrate pažnju na to koliko njihovo dete raste, ali i da ne ignorišu signale kao što je sporije menjanje garderobe. Rano prepoznavanje problema je ključno, jer omogućava pravovremenu dijagnostiku i veće šanse da terapija da dobre rezultate - poručuje Olga Davidović, predsednica udruženja „Horast“.

Iako su mnogi roditelji uplašeni kada čuju reč "hormoni", procedura je jasno definisana i strogo kontrolisana od strane stručnjaka.

- Kada se posumnja na poremećaj rasta, dijagnostika se sprovodi postepeno i u nekoliko faza. Najpre se rade osnovne laboratorijske analize kako bi se isključili najčešći uzroci niskog rasta, poput poremećaja funkcije štitaste žlezde ili celijakije. Ukoliko se ovi uzroci isključe, pristupa se dodatnim ispitivanjima, odnosno dinamskim testovima kojima se procenjuje sekrecija hormona rasta. Tek kada se na osnovu tih testova potvrdi nedostatak hormona rasta, može se postaviti dijagnoza nedostatka hormona rasta i razmatrati uvođenje terapije. Terapija hormonom rasta primenjuje se isključivo kod jasno definisanih indikacija i sprovodi se pod nadzorom pedijatrijskog endokrinologa. Najčešće se daje svakodnevno, potkožnim injekcijama u večernjim satima, jer se hormon rasta fiziološki najviše luči tokom noći. Tokom lečenja neophodne su redovne kontrole, na kojima se prati brzina rasta, hormonski status i koštana zrelost, kako bi se procenio efekat terapije i po potrebi prilagodila doza – ističe dr Sanja Panić Zarić, pedijatar odeljenja endokrinologije u Institutu za majku i dete Srbije “Dr Vukan Čupić”.

Ovo lečenje traje godinama, ističe doktorka, odnosno dokle god dete beleži zadovoljavajući rast u visinu, a očekuje se da terapija donese napredak od četiri do pet centimetara godišnje. Rano postavljanje dijagnoze omogućava detetu duže vreme za delovanje terapije, i time znatno bolje krajnje rezultate.