Više ličimo na očeve, ali od majki nasleđujemo JEDNU KLJUČNU STVAR: Naučnici otkrivaju čiji DNK dominira

Uobičajeno je mišljenje da smo savršena genetska mešavina svojih roditelja, pedeset posto majke i pedeset posto oca. Iako je ta podela u osnovi tačna kada je reč o količini nasleđene DNK, priča o tome čiji geni zaista oblikuju naš život mnogo je složenija i puna iznenađenja. Najnovija istraživanja pokazuju da, iako od oba roditelja dobijamo jednak broj gena, u našem telu postoji suptilna, ali značajna prevlast očevih gena u pogledu njihove aktivnosti ili ekspresije. Studija sprovedena na Univerzitetu Severne Karoline otkrila je da sisari, uključujući i ljude, zapravo „koriste“ više DNK nasleđene od oca.

To znači da će, na primer, genetska mutacija koja uzrokuje neku bolest imati drugačije posledice u zavisnosti od toga da li je nasleđena sa očeve ili majčine strane, jer će očeva verzija verovatno biti aktivnija. Ovo saznanje otvara potpuno novo poglavlje u razumevanju naslednih bolesti, od dijabetesa i srčanih oboljenja do šizofrenije. Paradoksalno, iako očevi geni dominiraju u ekspresiji, majka nam u nasleđe ostavlja neke od najvažnijih alata za život. Jedan od najočiglednijih primera je inteligencija.

Sinovi inteligenciju nasleđuju od majke

Naučnici su utvrdili da se značajan deo gena povezanih sa kognitivnim funkcijama nalazi na X hromozomu. Pošto žene imaju dva X hromozoma (XX), a muškarci jedan X i jedan Y hromozom (XY), sinovi svoj jedini X hromozom mogu naslediti isključivo od majke. To znači da majka ima direktan i snažan uticaj na inteligenciju svojih sinova. Kod ćerki je situacija složenija jer dobijaju po jedan X hromozom od oba roditelja, ali majčin doprinos i tu ostaje presudan. Uz to, isključivo od majke nasleđujemo mitohondrijsku DNK (mtDNK), sićušne ćelijske „elektrane“ odgovorne za proizvodnju energije. S obzirom na to da je mozak organ koji troši izuzetno mnogo energije, zdravlje i efikasnost majčinih mitohondrija igraju ključnu ulogu u kognitivnom razvoju. Postoji mišljenje da ove karakteristike nasleđujemo od očeva, ali tek kad odrastemo.

Od majke nasleđujemo i način na koji starimo

Majčino genetsko nasleđe ne završava kod inteligencije. Upravo mtDNK, koju dobijamo netaknutu od majke, u velikoj meri određuje i brzinu našeg starenja. Istraživači sa Instituta Karolinska i Instituta Max Planck otkrili su direktnu vezu između mutacija u majčinoj mtDNK i bržeg starenja potomstva. Oštećenja mitohondrija, uzrokovana spoljnim faktorima poput UV zračenja ili toksina, prenose se na sledeću generaciju, utičući na to kako i kada će se na našem licu pojaviti prvi znaci starenja. Čak se i obrasci spavanja, uključujući sklonost nesanici, češće prenose sa majke na dete. Studija objavljena u časopisu Sleep Medicine pokazala je jasnu korelaciju između majčine nesanice i različitih parametara spavanja kod dece, poput vremena potrebnog da zaspu i ukupnog trajanja sna.

Očev DNK utiče na visinu

S druge strane, otac ima nekoliko ključnih uloga koje su isključivo njegove. Najvažnija je, bez sumnje, određivanje pola deteta. Svako dete od majke dobija X hromozom. Spermatozoid koji oplodi jajnu ćeliju nosi ili X ili Y hromozom. Ako nosi X, rodiće se devojčica (XX); ako nosi Y, biće dečak (XY). Očevi geni takođe imaju dominantan uticaj na visinu. Iako na konačnu visinu utiče više od 700 genetskih varijacija oba roditelja, očevi geni sadrže faktor rasta poznat kao IGF protein, koji snažno podstiče rast. Majčini geni, pak, sadrže njegov inhibitor (IGF2R), koji pokušava taj rast da obuzda. Naučnici veruju da je reč o evolutivnom sukobu interesa: očevim genima je u interesu da potomstvo bude što veće i jače kako bi obezbedilo opstanak njegovog genetskog materijala, dok je majčinim genima cilj da sačuvaju sopstvene resurse tokom trudnoće i obezbede preživljavanje za buduće potomstvo.

Zdravlje zuba nasleđujemo od oca

Pored ovih osnovnih karakteristika, postoje i brojne druge osobine koje deca dobijaju samo od majke ili oca. Na primer, recesivne bolesti vezane za X hromozom, poput daltonizma za crvenu i zelenu boju ili hemofilije A, sinovi gotovo uvek nasleđuju od majke. Pošto imaju samo jedan X hromozom, nemaju „rezervnu“ zdravu kopiju koja bi mogla da nadvlada recesivni gen. Sa očeve strane, neke specifične fizičke crte, poput rupica na obrazima, smatraju se dominantnom osobinom koja se češće prenosi sa oca. Čak se i zdravlje zuba, uključujući njihov oblik i raspored, češće povezuje sa očevim genima. A šta mislite zbog čijih gena muškarci gube kosu?

Na kraju, važno je zapamtiti da je većina naših osobina, poput boje očiju ili kose, poligenska, što znači da su rezultat složene interakcije stotina gena oba roditelja, ali i okoline u kojoj odrastamo. Genetika nam daje osnovni nacrt, ali životni stil, ishrana i vaspitanje imaju ogromnu moć da oblikuju konačan ishod. Genetsko nasleđe nije sudbina, već početna tačka na putu koji sami gradimo.