"Dete vam je teško bolesno, treba da radite na drugom": Potresna priča majke Olivere je SAMO JEDNA U NIZU - evo kako su ovi hrabri ljudi srušili sve prepreke i svaki dan PRKOSE dijagnozama

Na samom početku poslata je snažna poruka da porodice koje brinu o deci sa invaliditetom ne smeju ostati nevidljive društvu i sistemu.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski istakla je značaj zakona o roditeljima-negovateljima i naglasila da država mora jasno da pokaže da prepoznaje njihovu žrtvu i trud.

"Mediji imaju najveću odgovornost da stave fokus na ovakve teme, da okupe sve ljude čiji se glas čuje daleko, bilo da su iz politike, umetnosti, sporta i estrade. Želim da čestitam svim svojim saradnicima na tome što smo došli do zakona o kom se govorilo pre 2013. godine. Danas, 2026. godine govorimo o utemeljenju za one kojima najviše znači da im pružimo podršku. Radi se o roditeljima koji su dvadeset i četiri sata sa svojom decom koju uče da govore, presvlače, hrane. Nisu to ljudi koji traže novac bez da rade, to su ljudi koji rade najteže i najhumanije, brinu o svojim najbližima. Želimo da imaju staž, penziju, zdravstvenu zaštitu. Želimo da dobro znaju da je država prepoznala značaj njihovog statusa", rekla je ministarka.

Generalna direktorka kompanije M:tel Jelena Trivan govorila je o važnosti empatije i društvene odgovornosti.

"Država nije moćna da reši sve probleme, ali važno je da ne zakažemo kao pojedinci i kao kompanije. U našoj kompaniji radi deset osoba sa invaliditetom. U mom kabinetu rade osobe sa Daunovim sindromom. Dužni smo da pokažemo razumevanje prema osobama sa invaliditetom, kao i njihovom radu sa drugim ljudima. Moramo početi od sebe. Moramo dizati svest o onima koji vode teške borbe bez da očekujemo da to uradi neko umesto nas. To što donosimo Zakon roditelj-negovatelj zaista nas svrstava u zemlju koja je primer regionu i ja sam na to jako ponosna", rekla je Trivan.

Barbara Bogdanović iz Centra „Inkluzivna Srbija“ govorila je iz ličnog iskustva o važnosti podrške i rušenja predrasuda.

"Majka sam petogodišnjeg deteta, osoba sa invaliditetom i obolela sam od teške bolesti. Smatram da je ključno za sve nas da oni koji imaju uticaj sklone barijere. Ključ je da svi zajedno podignemo svest o osobama sa invaliditetom. Najteže je prebroditi mentalne barijere, a danas sam tu gde jesam zbog onih koji su mi u tome pomogli, kazala je Bogdanovićeva.

Državna sekretarka Olivera Jovović podelila je emotivnu ispovest o životu sa detetom koje ima Spinalno mišićnu atrofiju.

"Kada smo mi saznali Matijinu dijagnozu, nama je saopšteno da je on poprilično bolesno dete, i da neće neće dugo živeti, da treba da razmišljamo o drugom detetu i da ga mazimo i pazimo koliko god godina on bio sa nama. Matija danas ima 10 godina. Moramo da se prisetimo da se retke bolesti nisu bile nešto o čemu se pričalo pre 2012. godine. Matija danas ima 10 godina i osoba je sa invaliditetom u invalidskim kolicima, ali je Matija živ zahvaljujući terapiji. Ja ponosno mogu da kažem zahvaljujući razumevanju države mi imamo 22 dece koja su dobila svoju terapiju, koja danas trče i vode potpuno normalan život. Kada je Matija 2015. godine rođen nije postojala nijedna terapija na svetu koja je mogla da mu pomogne. Često čujemo da su majke koje imaju bolesnu decu u iskušenje, i da nose krst, ja mogu da kažem da je za mene Matija dar od Boga, on je sve nas naučio da volimo život. Matija veruje da će da prohoda i od svoje druge godine života sedeo sa ikonom i molio se i neko ko zaista, danas kad priča o tome, uspeva da nas ubedi da će jednom prohodati", zaključila je Jovović.

Direktor Beogradskog maratona Darko Habuš istakao je koliko je važno da društvo pokaže prihvatanje i podršku.

"Beogradski maraton mesto je koje ne poznaje razlike. Tu su dobrodošli svi bez da je ikada bilo važno kakve su boje kože, obrazovanja, kakve su im zdravstvene poteškoće i imaju li invaliditete ili ne. Naša misija je takva da širimo svest o pomoći osobama sa invaliditetom, da budemo njihova podrška i vetar u leđa. Fondacija Heroji Beogradskog maratona nastala je u čast osoba koje su deo svih nas i vode borbe koje su plemenite i inspirativne za svakoga od nas. Važno je da imamo kontinuitet, da se širenje svesti ne završi na jednom događaju. Naša ideja je da „zarazimo“ sve druge da budu deo priče Heroja Beogradskog maratona. Ko god ima problem sa poteškoćama, zagrlimo ga, to nije zarazno, a tim ljudima to znači sve", rekao je Habuš.

Cela sala je zadrhtala na obraćanje paraolimpijca Milana Petrovića.

"Sve što sam radio, radio sam iz ljubavi. Imao sam volju da pokažem svima da moj nedostatak nije prepreka da postignem sve što poželim. Ta volja me je držala da opstanem u sportu i razbijem sve predrasude onih koji misle da nešto ne možemo zbog invaliditeta. U tome sam uspeo, a na tom putu ću i nastaviti. Nema toga što čovek ne može, i to je moja poruka za sve, rekao je Petrović.

Na konferenciji je predstavljen i projekat aplikacije "Help Hendikep", o kojoj je govorio njen osnivač Miloš Resanović.

"Ideja za aplikaciju rodila se pre tri godine sa ciljem da pomogne građanima sa njihovim poteškoćama. Istraživali smo koji su problemi osoba sa invaliditetom. Jedna od funkcionalnosti aplikacije jeste da osobe sa invaliditetom mogu da pronađu parking putem nje, u čemu nam je pomogao Parking servis koji je prepoznao značaj aplikacije. Radi se o besplatnoj aplikaciji koja nije namenjena samo osobama sa invaliditetom već i ostalim građanima koji žele da dele informacije", rekao je Resanović.