UBO ME JE STRŠLJEN i preko noći sam umesto šake imala BOKSERSKU RUKAVICU, a od bola sam mislila da mi se PRSTI KOČE: Pomogao mi je samo ovaj BAKIN LEK iz dvorišta

Bila je jedna od onih prijatnih letnjih večeri kada temperatura konačno padne i čovek može da izađe iz kuće bez osećaja da je zakoračio u rernu. Izašla sam da popušim cigaretu i usput pustim mačku unutra. Ona, inače, izlazi u dvorište da obavi svoje mačje poslove, o kojima imamo prećutni dogovor da jedni drugima ne postavljamo suvišna pitanja.

Stojim tako napolju, uživam u povetarcu i odjednom osećam da me nešto golica po leđima. Ništa naročito. Pomislim da mi je otpala dlaka sa kose, zakačila se za majicu i sada se vijori na vetru i nervira me. Pređem rukom preko leđa da je sklonim. I u sledećoj sekundi bol kao da mi je neko upravo upucao prst!

Okrenem se i vidim stršljenčinu kako odleće. Ne preterujem kad kažem da je to najveći insekt kog sam u životu videla, stvarno ogromna buba čak iz stršljena.

U tom trenutku iz mene je izašla klasična plejada sočnih psovki. Utrčala sam u kuću bez mačke. Mačka je, potpuno opravdano, procenila da se napolju upravo dogodilo nešto što nema nikakve veze s njom i sakrila se negde u dvorištu.

Kao da mi se prsti koče

Stršljen me je ubo u kažiprst. Bol je bio iskreno iznenađujuće jak. Toliko jak da sam imala osećaj kao da mi se prsti koče. Iz male ranice počela je da curi krv niz prst.

Nisam paničila jer, koliko znam, nisam alergična na otrov stršljena, ali onda se, naravno, uključio onaj deo mozga koji poseduje nekoliko poluinformacija i ogroman entuzijazam da od njih napravi katastrofičan scenario.

Otkud ja znam da li alergija na ubod može da se pojavi tokom života? Ako je čovek u stanju jednog lepog proleća da se probudi i shvati da mu je polen, sa kojim je prethodnih nekoliko decenija živeo u korektnim odnosima, odjednom smrtni neprijatelj, šta sprečava organizam da napravi sličan preokret i sa stršljenom?

Setila sam se svoje bake

Moja baka je na ubode insekata stavljala smokvino mleko. To je ona bela, lepljiva tečnost koja poteče iz peteljke kada otkinete list ili nezreo plod smokve. Kao dete nisam mnogo razmišljala o biohemiji tog postupka. Baka kaže da se stavlja i ja, šta ću, stavim.

I tako sam se, svega nekoliko minuta nakon što sam utrčala u kuću bežeći od stršljena, vratila pravo na mesto zločina. Mačke i dalje nigde. Prišla sam našoj smokvi, otkinula nekoliko listova i iz peteljki je odmah obilato potekla bela tečnost. Uzela sam jednu peteljku i pritisnula je direktno na ranicu. Držala sam je tako nekoliko minuta. Kada mi se učinilo da je prva peteljka presušila, uzela sam drugu i ponovila postupak.

Bol je počeo da popušta. Otprilike četiri ili pet minuta nakon što sam stavila smokvino mleko, onaj jaki, pulsirajući bol potpuno je nestao. Mesto uboda ostalo je bolno na dodir. Prst je bio crven i već se videlo da planira da otekne. Ali dok ga nisam dirala, ruka me više nije bolela.

Mogla sam normalno da legnem i spavam.

Ujutru sam umesto kažiprsta imala ćevap

Kada sam se probudila, pogledala sam ruku i shvatila da je tokom noći moj kažiprst odlučio da promeni profesiju. Više nije izgledao kao prst nego kao crveni mesnati ćevap.

Otekao je ceo kažiprst, zatim zglob između njega i šake, kao i onaj mekani deo između kažiprsta i palca. Zglobovi na ruci gotovo da se nisu videli. Kažiprst nisam mogla da savijem. Zapravo, zbog bolnog otoka nisam mogla normalno da savijem ni celu šaku. Deo oko korena kažiprsta bio je toliko otečen da je izgledalo kao da na jednoj ruci nosim boksersku rukavicu.

Tu sam već počela da stavljam hladne obloge nekoliko puta tokom dana. One su prilično pomogle. Otok je i dalje boleo na dodir i pri naglim pokretima, ali se situacija postepeno smirivala. A već narednog dana gotovo sve je nestalo.

Otok se potpuno povukao. Bol takođe. Prst se ponovo savijao, šaka je ponovo ličila na šaku, a jedini materijalni dokaz mog kratkog sukoba sa stršljenom ostala je mala crvena ranica na kažiprstu na kojoj sada izgleda kao da se hvata krastica.

A šta nauka kaže za smokvino mleko?

Naravno da me je posle svega zanimalo da li je ono što je moja baka radila čitavog života samo jedan od bezbroj narodnih lekova ili iza toga možda postoji nešto više.

Upotreba smokve i njenog belog lateksa u narodnoj medicini nije svojstvena samo Balkanu. Različite tradicionalne primene Ficus carica zabeležene su širom Mediterana, Bliskog istoka i delova Azije, a postoje i etnobotanički zapisi o direktnom nanošenju smokvinog lateksa na ubode pčela i drugih insekata.

Za sada, međutim, nema ozbiljnog kliničkog dokaza da smokvino mleko leči ubod stršljena niti da neutralizuje njegov otrov. Koliko sam uspela da pronađem, niko nije uradio istraživanja koja bi bila potrebna da se takva tvrdnja zaista potvrdi.

Ali postoji zanimljiva biohemijska mogućnost. Smokvino mleko sadrži veoma aktivne proteolitičke enzime, među kojima je ficin. Najjednostavnije rečeno, to su enzimi sposobni da cepaju proteine i peptide. Otrov osa i stršljena je, s druge strane, složena mešavina različitih supstanci, uključujući bioaktivne peptide koji učestvuju u nastanku bola i zapaljenske reakcije.

Zato ideja da bi enzimi iz smokvinog lateksa mogli da utiču na neke peptidne komponente otrova nije biohemijski besmislena. Problem je što niko nije dokazao da se to zaista događa kada sveže smokvino mleko namažete na mesto uboda, niti znamo može li dovoljno enzima uopšte da prodre kroz ubodnu ranicu i dođe do otrova koji je već ubrizgan ispod kože.

Postoji i mnogo jednostavnije objašnjenje. Moguće je da bi početni intenzivni bol prestao približno u isto vreme i da nisam stavila ništa.

Jednu stvar ipak ne bih pretvarala u savet

Posle mog iskustva bilo bi veoma primamljivo završiti ovaj tekst rečenicom: "Ako vas ubode stršljen, pravac do smokve." Ali neću.

Smokvin lateks sam po sebi može da iziritira kožu, a poznate su i reakcije koje mogu biti naročito neprijatne nakon izlaganja suncu. Ono što je meni prijalo ne mora prijati drugoj osobi.

Još važnije, smokva nije terapija za ozbiljnu alergijsku reakciju. Ako nakon uboda nastanu otežano disanje, oticanje jezika ili grla, izrazita slabost, vrtoglavica, nesvestica ili nagla reakcija po celom telu, vreme se ne troši na potragu za drvetom smokve, već na hitnu medicinsku pomoć.

Sve što treba da znate o ubodu ovih insekata i savete lekara, pročitajte u sledećem tekstu: "Stršljenov otrov je slabiji od osinog": Doktorka Božić savetuje šta prvo uraditi kad vas ubode pčela

Bonus video: