Posle 46 godina shvatili smo ko je Čolina LUTKICA IZ TRSTA i ovako je definitivno NISMO ZAMIŠLJALI: Bila je zvezda mnogih SPAVAĆIH SOBA, a danas je POTPUNO ZABORAVLJENA

Doduše, niste morali da idete čak u Italiju da biste ih kupili. Mogli ste da ih nađete i u nekoj od čuvenih "Robnih kuća Beograd"... Njeno visočanstvo lutka iz Trsta bilo je prava dragocenost, i s njom niste smeli da se igrate jer je imala drugačije funkcije, a osnovna je bila dekorativne prirode.

Evropu je osvojila u drugoj polovini prošlog veka, ali u pohod nije krenula iz grada koji u kolektivnom sećanju Jugoslovena s razlogom zauzima posebnu, veoma visoku poziciju, već iz mesta Santa Đuleta u Lombardiji, nekih 50 kilometara južno od Milana.

Pasioniranim kolekcionarima istorijat je dobro poznat. Sve je počelo u manufakturi "L.i.a.l.a." (Lavorazione Italiane Articoli Lavorazione), čak su ih u početku tako i zvali. Kasnije su dobile druge nadimke: "Bambola", "Italijanka", "Napolitanka", a kako se, kada je potražnja porasla, u Santa Đuleti otvorilo još sličnih fabrika, jasno je zbog čega je postao i "grad lutaka".

Za razliku od običnih gumenih "koleginica", dame iz Trsta bile su livene od tvrde plastike. Visoke između 50 i 100 centimetara, imale su ruke, noge i glavu koje su mogle da se pomeraju, a staklene oči su se sklapale kada se lutka položi. Nije potrebno naglašavati da su predstavljale oličenje prefinjenosti tog interesantnog zanata.

Neki od modela imali su i mehanizam sa snimljenim zvukom, pa ste mogli da čujete i kako govore "mama". Mnogima je taj momenat bio pomalo jeziv, ali za to su već krivi autori horor filmovima koji su se dosetili da bi lutke mogle da budu i te kako zastrašujuć alat u njihovim ostvarenjima.

Sa voluminiziranim frizurama, šeširima, mašnicama i cvećem u "kosi", našminkane i odevene u raskošne haljine, nisu predstavljale devojčice, već devojke i odrasle žene. Kao princeze nekog drugog sveta kojima smemo samo izdaleka da se divimo, ali ne i da ih dodirujemo, da ne bismo narušili tu lepotu i savršenstvo.

Obično su sedele na bračnim krevetima u spavaćim sobama, služeći kao ukrasi. Neke ste mogli da vidite i na komodama (a ispod njih, naravno, milje)... Na tim mestima bile su sigurne, daleko od dometa dečjih ruku. Retko ko ih je i poklanjao deci jer nisu bile predviđene za igru. Ipak, vodile su se kao sastavni deo odrastanja. Za igranje su služile one "domaće", gumene, ili pak Barbike, koju je u nekom trenutku lutka iz Trsta bacila u senku, naročito na ovim prostorima.

Kako navodi RTS, u početku su mogle da se kupe samo u Italiji. Posle 1962. godine počeli su da ih izvoze, pa su tako stigle i do Jugoslavije. Bile su izuzetno skupe – u Italiji su u to vreme dostizale cenu i do 10.000 lira, što je otprilike današnjih 600 evra.

Bio je to mali dah luksuza u jugoslovenskim domovima, uspomena na šoping turu po Trstu, nekadašnji pojam za šverc – šalimo se – za garderobu po najnovijoj modi i razne druge stvari. Džins groznica, cipele, kožne jakne, bar kilogram kafe, Ponte Roso špacirung, a za kraj – buvljak u parku na Trgu Liberta, gde je, kažu upućeni, bila najveća ponuda kultnih lutaka koje su treptale očima. Nije se prelazila granica bez njih!