Raj na jugoistoku Srbije: Ovo PRELEPO JEZERO, sa svojim plovećim ostrvima i LEGENDAMA o vodenom čudovištu koje i danas golicaju maštu, savršena je destinacija za nezaboravno VIKEND PUTOVANJE

Kako kaže lokalna legenda, nekada je ovo mesto na Vlasinskoj visoravni bilo prekriveno močvarama. One su, zapravo, bile "imitacija" bujne livade u kojoj su na čudan način nestajali konji, ovce, čak i neprijateljske vojske. Tako je, pričalo se, u Prvom svetskom ratu blato u tresavi za tili čas progutalo ceo jedan bugarski puk. A sve se to dešavalo mnogo pre nego što se pojavilo Vlasinsko jezero, danas jedan od najlepših dragulja iz bogate riznice srpske prirode.

No, vratimo se na trenutak misterijama, glavnom povodu za rađanje legende o džinovskom vodenom čudovištu koje se skrivalo u dubinama. Verovalo se da je to neka praživotinja koja izgledom podseća na crnog bika. U mahali se pričalo da se najčešće pojavljivalo pred velike narodne ustanke i uoči ratova, a od njegove rike tresle su se i voda i zemlja.

Iako se mit ugasio 1946. godine, kada je počela da se gradi zemljana brana, ovaj predeo je toliko bajkovit, da apsolutno zaslužuje da ima svoje princeze, vile, vitezove, aveti i poneku zverku koja bi pokvarila idilu.

Akumulaciono jezero na Vlasinskoj visoravni na jugoistoku zemlje prostire se na 15 kvadratnih kilometara, a duboko je 35 metara. Nalazi se na području opštine Surdulica. Ovde je, kao što smo čuli iz predanja, nekada bilo tresetište, poznato kao Vlasinsko blato, nastalo spiranjem rečnih tokova. Ta ogromna močvara prekrivena trskom i ševarom i ispunjena živim peskom pominje se još u 18. veku.

Izgradnja brane trajala je od 1946. do 1949. godine, kada je jezero počelo da se puni. Pet godina kasnije dostiglo je pun kapacitet. Zaostali delovi treseta koji se otkinuo sa novoobrazovanog dna u međuvremenu su se pretvorili u svojevrsni prirodni fenomen - ploveća ostrva. Plivaju u zavisnosti od pravca i jačine vetra, a na nekima su izrasle vrbe i breze, tipične za ovaj kraj. Pored njih, Vlasinsko jezero ima i dva stalna ostrva, Tratoriju i Dugi del.

Zemljana brana podignuta je na nekadašnjem toku Vlasine. Visoka je 34 metra. Uzvodna strana obložena je kamenim blokovima, dok nizvodna ima četiri kaskade i prekrivena je travom.

Prema nadmorskoj visini, koja iznosi 1.213 metara, Vlasinsko jezero ubraja se u najviše akumulacije na Balkanu. Okružuje ga talasasta visoravan koja, posmatrana iz vazduha, podseća na džinovski ćilim prošaran livadama, pašnjacima i šumama punim raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta. Na padinama okolnih masiva Čemernik, Plana, Vardenik i Gramada raštrkano je šezdesetak zaselaka, odnosno mahala, kako ih meštani zovu.

Prirodne lepote vlasinskog kraja čine i klisure, vodopadi, izvori sveže vode i čak sedam reka koje se slivaju u jezero (Vlasina, Jerma, Strvna, Čemerčica, Božička, Lisinska, Ljubatska). Blaga klima i mir čine ga idealnim za boravak u svim periodima godine, naročito tokom leta, a svakako treba posetiti i vredne kulturno-istorijske spomenike kao što su brojne stare crkve, manastir u Palji, kula u Klisuri.

Planine pružaju mogućnost bavljenja raznim zimskim sportovima, dok je jezero omamljujuće tamnoplave boje idealno za kupanje, za nesmetan odmor na nekoj od skrivenih plaža, vožnju čamaca i pedalina ili, jednostavno, za uživanje u hladu drveća.

Uređene biciklističke i pešačke staze prolaze kroz najlepše delove visoravni i vijugaju oko jezera. Ako niste oduševljeni idejom da sednete na bicikl i uključite "nožni pogon", možete se, kako ovde u šali kažu, i provozati na nekom od plovećih ostrva. Možda vam se, u nekom trenutku, pridruži i čuveni "vodeni bik", glavni lik lokalnih legendi.